HRABAR PODUHVAT, 17800 KILOMETARA ZA 30 DANA
Borivoje Vlaisavljević je jednostavan čovek, motociklista iz Vršca, iz Srbije. Buca Gedeon, mnogi ga tako znaju. Pre svega zaljubljenik u motocikle, poznavalac tehnike, dobar crtač i dizajner, shvata neophodnost kretanja, upoznavanja…
Jedan od retkih koji se usudio na put dug 17800 kilometara i to ni manje ni više nego Hondom starom 35 godina je Borivije. Krenuo je iz Vršca pa preko Mongolije i Rusije na drugi kraj sveta.
Borivoje je utiske sa tog putovanja koje je trajalo 30 dana opisao u svojoj novoj knjizi “Dve noći u Kjahti”. Inače ovo je njegova treća knjiga.
Enciklopediju putopis definiše ovako: Književna vrsta u kojoj autor iznosi svoje utiske o predelima kroz koje putuje. Putopis nije puko nabrajanje onoga što je putopisac video, već se u njemu prepoznaje, umetnička sklonost, stav prema životu I kultura onoga koji piše..
Putovanje motociklom ima neko mistično, terapeutsko dejstvo. Naročito ako putujete sami, starim motociklom. Svaki motociklista, putnik, trebalo bi da ima neku svoju geografiju podeljenu u dve grupe.. Prva grupa se sastoji od mesta, gradova, planina, reka, pustinja, ljudi, koje povezuju tragovi guma njegovog motocikla…. I ona druga, do kojih tragovi tek treba da stignu.
“Benzinska stanica na transsibirskom traktu, na putu M53, negde između Krasnojarska i Irkutska. Transsibirska pruga i pruga Vršac -Bela Crkva…. Osećaj vezivnog tkiva između makro i mikro geografija, ima blagotvorno dejstvo,kako na um tako I na telo. Takođe taj osećaj povezanosti neprekidno stvara energiju za motivacioni motor koji vas pokreće I čini da svaki izlazak sunca kod vas budi želju da se krene dalje.” -iz knjige “Dve noći u Kjahti”
knjiga se može kupiti na linku http://www.dvenociukjahti.com/index.html
