PORTRETI-ZORAN RADMILOVIĆ

Po očevoj želji upisao je pravo u Beogradu, potom studirao i na Arhitektonskom i Filološkom fakultetu; uporedo je oprobao glumačke mogućnostu u KUD „Ivo Lola Ribar“, potom upisao i postupno apsolvirao glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju te započeo karijeru u Beogradskom dramskom pozorištu (1962—1968), u kome isprva nastupa u manje značajnim predstavama.

 

Godine 1964, zbog odustajanja Ljube Tadića, Radmilović uskače u naslovnu ulogu u Kralju Ibiju (na sceni Ateljea 212), predstavi koju pretvara – razotkrivajući potpuno izuzetnu glumačku nadarenost – u trijumf improvizacije (veliki uspeh ostvaruje i na gostovanjima u Parizu, Moskvi, Njujorku, Veneciji i dr.), u “svoju scenu” koja će trajati (zajedno s kasnijim Radovanom III Dušana Kovačevića) dve decenije.

 

Iako je ostvario niz uspelih uloga u pozorištu (stalni je član Ateljea 212 od 1968. godine do smrti), na filmu, televiziji i estradi, sve su one ostale u sjeni “uloge života” u Kralju Ibiju (čak i kad se radi o briljantnom ostvarenju – ulozi Molijera u istoimenom komadu M. A. Bulgakova, za koju je nagrađen Oktobarskom nagradom grada Beograda).

Na filmu je debitovao 1962. godine (Čudna devojka, Jovana Živanovića) i odigrao oko dvadeset uloga. Glavne je ostvario u filmovima Glineni golub (T. Janić, 1966), Ram za sliku moje drage (Mirza Idrizović, 1968), Pogled u noć (N. Stojanović, 1968), Paviljon 6 (L. Pintilie, 1978), Srećna porodica (Gordan Mihić, 19880080).

 

Tamo davne1965.g, Svratio je posle neke predstave u naš stan. Jedna uđerica bez vode i WC na Čuburi . Sedeli, pričali, do zore. Naša čerka Sandra, koja se več silom prilika uklopila u naš nočni život. U jednom trenutku (imala je tada pet godina) na nekom tanjiriču je zgužvala nekoliko belih papira i ponudila Zoranu kao kolače. Zoran se ozbiljno zahvalio na ponudi uzeo jedan i pojeo. Čerka pogleda u moju suprugu i glasno zapanjajuči reče hej mama: ovaj pojede moju hartiju. Zoran se uljudno zahvali i reče baš je bilo ukusno.

To je bio Zoran Radmilović naš kralj glume.

 

KRALJ JE MRTAV, ŽIVEO KRALJ“

tekst i foto Veroljub Milošević

Rođen na Slaviji. Davno, vrlo davno (u prvoj polovini prošlog veka) Odrastao na beogradskoj kaldrmi, kasnije šlifovao na beogradskom asfaltu, prisvajao tuđa iskustva i znanje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *