ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ
Поводом деветнаестогодишњице агресије НАТО снага на Савезну Републику Југославију (СРЈ), односно, Републику Србију (РС) у београдском Дому Војске Србије у препуној сали, 21. марта је одржана Конференција са темом „19 година од почетка агресије НАТО, агресија која се наставља“. Конференцију су организовали: Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије и друга нестраначка независна удружења, која су желела да одају почаст жртвама НАТО и браниоцима Отаџбине 1999. г. Приликом агресије на олтар Отаџбине положило је живот преко хиљаду војника, полицајаца, погинуло је више хиљада недужних цивила, међу њима и осамдесет и седморо деце! Тај злочин, а посебно, изгубљене животе, не можемо и не смемо никад да заборавимо.
Списак погинулих цивила, нажалост, још увек није утврђен, али рачуна се да их је око 3.000. Многи су умрли после агресије од рањавања, неексплодираних касеетних бомби, тровањем хемијским супстанцима које су се појавиле у ваздуху после бомбардовања рафинерија у Новом Саду и Панчеву, трафо-станица, фабрика хемијских производа. Посебно велике и тешке последице трпи данас становништво Србије од последица коришћења НАТО оружја са осиромашеним уранијумом. Смртност становништва од рака, у односу на раније године, се повећала неколико пута. У свету на милион становника у просеку оболи хиљаду људи, а у Србији на исту бројку чак пет хиљада!. Због коришћења муниције са осиримашеним уранијумом је загађено замљиште, ваздух и вода па ће последице за становништо трајајти деценијаме и вековима, јер време распадања ове супстанце траје четири и по милиона година!?
Велика штета приликом бомбардовања Србије је причињена индустрији, пољопривреди, порушени су многи јавни објекти од капиталне вредности, куће, уништена су државна и приватна газдинства, срушено је око седмдесет мостова … Причињена штета процењена је на сто милијарди долара за коју нико до сада није одговарао.
Овој Конференцији су присуствовали: генерал Александар Живковић државни секретар у Министарству одбране, пуковник Саво Иришкић представник Генералштаба Војске Себије (ГШ ВС), амбасадори Белорусије Валериј Бриљов и Палестине Мухамед Набхан, представник Амбасаде Руске федерација пуковник Короњенко, као и представници других амбасада пријатељских земаља, гости из Црне Горе, Републике Српске, Немачке, Македоније и други.
На Конференцији су говорили проф. др Момир Булатовић бивши председник Савезне владе СРЈ, мр. Никола Шаиновић бивши председник Владе Републике Србије и потпредседник Савезне владе СРЈ, Миломир Миладиновић генерал у пензији и председник Клуба генерала и адмирала Србије, Живадин Јовановић председник Београдског форума за свет равноправних, Слободан Петковић генерал у пензији, проф. др Милован Милутиновић председник организације старешина Војске Републике Српске, Симо Спасић председник Удружења породица отетих, несталих и убијених на Косову и Метохији.
Конференцији је присуствао велики број чланова и пријатеља Београдског форума и Клуба генерала и адмирала Србије, међу којима су била и три ранија начелника Генералштаба ВС, генерали, Бранко Крга, Драгољуб Ојданић и Милоје Милетић, као и генерали у пензији Ђорђе Станић, Душан Ковачечвић, Мирослав Филиповић и други .
Учесници Конференције су једногласно усвојили два апела, први је иницијатива државним органима да се поводом 20. годишњице агресије, 2019. прогласи годином мораторијума на војне вежбе Војске Србије са НАТО како би се и на тај начин одала почаст палим браниоцима Отаџбине и цивилним жртвама агресије НАТО. Апелом се жели да се све мирољубиве и патриотске организације, покрети и појединци ангажују са циљем да се заустави даљи раст напетости и продубљивање неповерења у глобалним односима, да се заустави трка у наоружавању и ширење страних војних база, да се унапреди дијалог, партнерство и равноправност као основа односа међу великим силама и светског поретка како би се отклонила растућа опасност од глобалне конфронтације и конфликта.
Велику пажњу на Конференцији изазвало је излагање генерала Слободана Петковића о катастрофалним последицама коришћења пројектила са осиромашеним уранијумом по здравље људи и природну околину. Он је навео да су пројектили са осиромашеним уранијумом масовно коришћени тек у завршници агресије када је било јасно да предстоји договор о прекиду бомбардовања што упућује на закљућак да су водеће земље чланице НАТО журиле да се ослободе те муниције, што је у ствари нуклеарн отпад, пре него што престане агресија.
У Србији је недавно основано Координационо тело, експертни међународни тим, који ће се бавити прикупљањем података о утицају осиромашеног уранијума на човека и његову околину, који је бачен на Србију током пролећа 1999. г. Када се утврди истина покренуће се тужба пред Међународним судом правде против НАТО и деветнаест држава које су учествовале у агресији и тражиће се одштета за геноцид и екоцид. Али и за уништавање материјалних добара. Снима се и филм о последицама НАТО бомбардовања 1999. године на СРЈ. Свој пристанак да учествују у овом пројекту дале су велике светске филмске звезде, глумац Џони Деп, режисер Никита Михалков и многи други. Поред Срба, који су оболели од карцинома после бомбардовања, дали су пристанак да говоре у филму и многи Албанци, јер је КиМ највише током рата гађан муницијом са осиромашеним уранијумом. Филм ће се прикаазати следеће године на 20. годишњицу почетка НАТО бомбардовања СРЈ, 24. марта 2019. године, а видеће га публика широм света, у САД, Немачкој, Француској, Италији, Великој Британји … Филм режира познати српски аутор Немања Недељковић, који има велику подршку проф. др Данице Грујичић, чланице Координационог тела за утврђивање последица од НАТО бомбардовања и многих научника из Србије и света из области медицине, радиохемије и нуклеарне хемије, екологије, биће укључени и познати светски војни експерти.
У прилог тврдњи да је територија Србија гађана канцериозном муницијом са осиромашеним уранијумом иде и пресуда суда у Италији, по којој је утврђено да су шесторица италијанских војника, који су били у саставу КФОР-а на Косову и Метохији (тачнији назив, Стара Србија, као и Српска Војводина) током службовања на овој територији, оболели од рака!
Председник Београдског форума Живадин Јовановић је рекао да говорити о агресији НАТО данас значи говорити о грубом кршењу међународних закона, Повеље ОУН, Завршног документа ОЕБС из Хелсинкија и Париске повеље. Заобилажењем Савета безбедности НАТО је 1999. направио преседан који ће касније користи за глобализацију интервенционизма и дестабилизацију целе планете. То је био најозбиљнији ударац Европском и светском систему безбедности од којег се Европа и свет нису опоравили до данас. НАТО је на свом самиту априла 1999. године у Вашингтону своју јубиларну 50. годишњицу обележио напуштањем дефанзивне и усвајањем офанзивне стратегије експанзије на исток, коју следи и данас у сасвим другачијем распореду снага на глобалном плану. Извор опасности по мир данас лежи превасходно у немирењу са новим односом моћи карактеристичном за мултиполарност и у илузијама да се привилегије водећих чланица НАТО стечене у ранијим деценијама могу одбранити војном силом, односно, нуклеарним оружјем.
Учествујући у дискусији, господин Живадин Јовановић је даље рекао да деветнаест година после агресије водеће чланице НАТО покушавају да оправдају тај злочин против мира и човечности. У том циљу настоје да принуде Србију да учествује у исцртавању нових међународних граница и стварању још једне државице на делу српске државне територије коју они зову “Република Косово”. Наметнути рокови и решење по мери геополитичких циљева, сматра Јовановић, не могу довести до мирног и одрживог решења већ искључиво воде гомилању конфликтног потенцијала на Балкану. На односу Европе, а пре свега, Немачке и Велике Британије, као и САД, према начину решавања питања статуса српске Покрајине Косово и Метохија показаће се да ли је Европа на путу стабилизације и развоја или је безнадежно на колосеку даљег продубљивања нестабилности. Слично стање је било 1938. године када је Европа наивно веровала да Судете жртвује ради мира. а добила је рат. Јовановић је подвукао да једино уравнотежени компромис на основу резолуције СБ УН 1244, уз поштовање суверенитета и територијалног интегритета Србије, гарантују одрживост мира и стабилности на Балкану и у Европи.
Пре бомбардовања СРЈ у Рамбујеу је требало да се потпише споразум да могу НАТО снаге без икаквог ограничењада “шпарптати” нашом земљом и да за (не)дела, које причине њихови војници не можемо предузимати никакве мере (!?), што би значило да смо дозволили легалну окупацију. Тако је било и 1914. г. када је Аустро-Угарска упутила Краљевини Србије сличан ултиматум . Наравно, руководство државе није пристало на тај захтев, уследила је “намештаљка” око Рачка, па, је бомбардована СРЈ. Сада НАТО на КиМ има једну о највећих војних база у Европи “Бондстил”. Посебно је битно да је Немачка, којој је било забрањено да својим оружаним снагама, без дозволе УН, изводи офанзивна дејства ван своје територије, јер је била главни кривац за избијање Другог светског рата, који је однео милионске људске животе, рехабилитована о стране НАТО, па јој је омогућено да својим авионима, са осталим агресорима, бесомучно бомбардује СРЈ 78 дана!
Рат за Косово и Метохију је уствари био и рат не само за територију, већ и огромно рудно благо. Онај ко контролише КиМ конролише и експлоатацију сировина, убира профит, држи кључ за дугорочну енергетску безбедност Европе, па, и света. Они који су повели рат за одцепљење КиМ од Србије добро су знали колико је Косово и Метохија важно на светској мапи залиха минералних сировина. Јер на Косову и Метохији имамо налазишта галенита, пирита, никла, боксита, магнезита, ретких минерала (индијум, кадмијум, талијум, хром, галијум, кобалт, бизмут …). Уколико би се Србија одрекла своје територије процена је да би изгубила вредност од седам стотина милијарди долара!?
Данас свој бизнис на КиМ има бивши генерал и главнокомандаујући НАТО снагама за време агресије 1999. г, Весли Кларк. Он је једном изјавио: “Рудно богатство Косова је велико и уз паметна улагања користи ће имати сви, Косовари пре свега, али и цео регион. Наш приоритет је да контролишемо тај ресурс и Београд ту неће правити никаве сметње. Ми ћемо настојати да у Србији подстичемо оне снаге које имају млак приступ питању Косова. Видећете, само је време у питању”. Поред Весли Кларка свој бизнис у српској покрајини има и први шеф мисије УН на КиМ и некадашњи министар спољних послова Француске, Бернар Кушнер, па, први командант КФОР-а британски генерал Мајкл Џексон, који представља компанију “Кор менаџмент група”. Бизнисом на КиМ се бави и бивша америчка државна секретарка Медлин Орбрајт. Преко, своје фирме “Олбрајт групација” обавља консалтинг услуге за једног од водећих косовских мобилних оператера.
Дананс је свет подељен око КиМ. Већином земаља са запада су за независност такозване “државе Косово”. Али зато, у Европској унији чак пет замаља нису признали Косово као државу, Грчка, Шпанија, Румунија, Словачка и Кипар. Занимљиво је да је, Џон Болтон (69 година), нови саветник за националну безбедност америчког председника Доналда Трампа пре десет година, 2008. говорио: “Најбоље је наставити преговоре о статусу Косова јер је то једини начин да се одржи мир и стабилност у региону …”. За разлику од званичне администрације у Вашингтону, Болтон је рекао да не препоручује државама у региону да признају Косово “јер је у питању заштита суштинског концепта да људи различитог етничког порекла живе заједно у оквиру граница хетерогених земаља”, затим, “Косовски преседан би могао бити за земље бивше Југослалвије и Европе, које су мултиетничке …”. За “Глас Америке” господин Џон Болтон је изјавио: “И даље мислим да је једини начин да се одржи мир и стабилносот у региону да се наставе преговпри, а томе није допринела прерана одлука о признању независности Косова”.
Народ, који је изнедрио светске научнике, Николу Теслу, Михаила Пупина Идворског, Милутина Миланковића, народ који је у два светска рата био на страни победника, за слободу и правду дао неколико милиона жртава за своју Отаџбину, за своју Србију, није водио освајачке, већ само ослободилачке ратове, због чега смо посебно поносни, имао државу кад су многи могли само да сањају о њој, заслужио је данас од Европе и света више поштовања и разумевања.
За Српску ТВ Чикаго, припремио: Зоран ЈАКШИЋ
