ПЕСНИЦИ СВЕТА У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА
У Београду је 20. јуна ове године одржан јединстврен Европски фестивал уметности 2025. на којем је узело учешће преко сто уметника из Србије, суседних земаља, бројних европских држава, па, чак и из Америке. Организаторке и творци Фестивала су: госпођа Катарина Бранковић Гајић из Београда, позната књижевница, хуманиста, председница и оснивач Књижевног клуба „Скадарлијска боемија“ из Београда и Мариа Викториа Живановић, мултимедијална уметница, које су покренуле, осмислиле назив ове културне манифестације, Еврпски фестивал уметности. Оне сматрају да ће он постати традиционалан и да ће из годину у годину окупљати све већи број учесника из читавог света.
Једнодевни догађај, Европски фестивал уметности 2025. се одвијао у чувеној београдској боемској четврти – Скадарлији, испред и у Кући Ђуре Јакшића (1832 – 1878), једног од најпознатијих српских песника деветнаестог века.
-И саме смо изненађене одзивом и бројем учесника, али и различитим садржајима које су нам уметници понудили. Било је узбудљиво, величанствено, незаборавно, срести се са уметницима из Сједињених Држава, Фанцуске, Алжира, Аустрије, Немачке, Северне Македоније, Словачке, Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Мађарске, Грчке, Италије, Шпаније … Још увек сам под утиском свега што се догодило за само један дан, јер срести толико познатих личности из света, књижевности, поезије, уметности … била је привилегија и посебна част за мене и Марију Викторију Живановић – каже Катарина Бранковић Гајић, која додаје да је Европски фестивал уметности већ постао међународна, светска културна манифестација с обзиром на бројност учесника и земље из којих су песници и књижевници дошли у Београд.
У Кући Ђуре Јакшића су биле и читале своје радове Салима Мелизи, позната алжирска песникиња и новинарка, власница издавачке куће, песникиње, Емира Кажић из Штутгарда, Елизабета Павловска и Лидија Дочивска из Северне Македоније, Зденка Млинар из Загреба, Драгана Љуна из Немачке, гости из Црне Горе били су, Срђан Лековић и Миљан Николић, Алекснадра Савић је дошла из Аустрије, Ненад Живанов из Словачке, Славица Срдић из САД …
-Луиза Надур, француско-алжирска новинарка и песникиња и Ева Петропоулоу из Грчке нису дошла, биле су спречене, али су послале своје песме, које смо прочитали. Посебно бих истакла сарадњу са Горданом Сарић, великом књижевницом из Никшића (Црна Гора), њој дугујемо велику захвалност око позива песникиња из иностранства, као и превода и читања њихових стихова. Захваљујући њој дошла је Салима Мелизи, познато име у свету поезије – изјаваила је Катарина Бранковић Гајић. – Марија и ја смо поносне што нам је Фестивал прешео европске границе јер смо довеле велике песнике из земаља ван Европе, тако да ова манифестација добија на значају, има међународни карактер, постаје богат и шаролик културом, писаном речју …
Фестивал су поред маратона поезије, красили и други бројни културни садржаји. Било је читање прозе, музике, било је мањих перформанси, па, ликовне изложбе, фолклора, глуме, као и ревије шешира познате и врсне уметнице Снежане Ковачевић.
Фестивал је отворен програмом за децу, отворио га је наш познати дечји глумац, уметник, Предраг Вуковић Пеђолино, који је забављао децу својим анимацијама и песмама. У свему је имао музичку подршку Шомија, кантаутора и песника.
Програм је својим наступом обогатило Културно-уметничко друштво „Лира фолклор“ из Београда.
-Посебно се захваљујемо Удружењу стваралаца „Град од речи“ из Пожаревца, чији су чланови говорили дечије стихове и одушевили нас својим наступом. Испред овог Удружења је била председница, проф. Ана Хранисављевић – додала је Катарина и истакла да је Фестивал подржан од фирме „Примус“, Књижежвног клуба „Скадарлијска боемија“, Куће Ђуре Јакшића и Града Београда.
У музичком делу уметничког маратона, наступили су: Репрезентативни вокални ансамбл „Бројаница“, хор „Ародиси“, оперска дива Габријела Убавић Баумгартен, мултимедијални уметник, директор и организатор балова у Бечу, Милорад Самарџија, мултимедијални уметник Славко Чупић. Ликовну изложбу су уприличиле сликарке Слободанка Божовић и Мариа Викториа Живановић.
Фестивал је на крају представио уникатне шешире и фасцинаторе модног студија „Royal”, које су носиле уметнице Фестивала, шетале по скадарлијској калдрми, улепшале Скадарлију и вратиле ову познату београдску боемску четврту у време када је она била стециште боема и правих дама.
Свим учесницима су уручене повеље, као успомена на овогодишњи Европски фестивал уметности 2025.
Фестивал је затворен после вишечасовног дружења песника и уметника, читањем стихова и прозе, игром и песмом, настављен је у традиционалном, старинском духу, уз музику и вечеру у познатим скадарлијским кафанама.
Ево, за крај, наша уважена саговорница, песникиња и књижевница, Катарина Бранковић Гајић, која нам је помогла око реализације овог текста, читаоцима Српскe ТВ Чикаго из своје богате збирке поклања једну патриотску песму.
НЕ ДАМ…
Не дам вам овај град
Чубуру, Дорћол, Калемегдан
Саву, Дунав и Београд…
Ништа од моје oтаџбине
Крвљу сачуване земље Србије…
Не дам вам ни једно парче
Црнице која нас храни
Ни зелене ливаде Шумадије
Ни житне војвођанске равнице…
Не дам…
Ни потоке, ни брежуљке, ни куће старе
Споменике наших предака
Вредности које стављате на стране кантаре
За мале паре…
Не дам…
Моје је…
Наше је…
Ни децу расејану по белом свету
Ни мајчинство, ни право родитељство
Не дам да ме зовете бројем један или два
Ово неће бити логор настраних сила
Ни предатора…
Не дам покољења да нам требите
Она су наша нада за боље дане
Иако се боре речју
Док им све не оде
Преко главе…
Не дам породицу
Без које нема целине земље ове
Кидате је на делове
Распродајете за мале паре
Које нећете однети у гробове…
Не дам… чујете ли ме…
Ко сте ви да запоседате
Наше шуме, њиве, планине, реке…
Шта смерате…
Да нас нема…
Да неке сатанске земље далеке
Буду власници наших живота
Роботизовани, без емоција, загрљаја…
Да нас прогута апокалиптична аждаја…
Не дам ни ону школу са пет ђака
На врху неке планине старе
Где се и даље чувају јагањци
Где коњи и краве пасу
Где се песма чобанска ори
И све мирише на хлеб, проју и погачу
Где се душа и соба осветле лампом
На гасу…
Не дам…
Сећања и успомене
На поносни свој народ
На јунаке и епске песме…
Све што није од Бога
Нека се склони на време
Јер… нико даље не гарантује
Да ли се сме бранити кућа од насилника
Или не сме…
Не дам…
За Српску ТВ Чикаго, текст, Зоран ЈАКШИЋ
Фотографије, лична архива, Катарине Бранковић Гајић
