МАРИЈА ТРИШИЋ КНЕЖЕВИЋ И АНУШ БАЛАЈАН ДОБИТНИЦИ ОДЛИЧЈА
Фонд „Бранислав Мане Шакић“ наставља традицију непрекидног избора добитника признања најбољима на пољу очувања српског језика и културе говора у електронским медијима Србије, окружења и расејања, као и странцима чије је владање српским језиком на завидном нивоу.
Надомак заокружења 3. деценије постојања и опстајања Фонда, одлуком стручног жирија 28. носилац истоимене награде је Марија Тришић Кнежевић, новинар и уредник доскорашње Регионалне ТВ Банат из Вршца, а шесто Специјално признање за странце отишло је у руке Јерменке Ануш Балајан, књижевног ствараоца и преводиоца.
Марија Тришић Кнежевић (1982.) је, након гимназије у родном Вршцу и студија немачког језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду, 2009. почела да ради на Регионалној телевизији Банат, добивши ту прилику кроз програм “Моја прва шанса”.
Обављајући посао новинара, водила је и уређивала Јутарњи програм, поподневну “Хронику региона”, кратке вести „120 секунди“ и централну информативну емисију „Дневник“. Сарађивала као дописник РТВ Војводине у информативним и емисијама „Војводином“ и „Разгледнице“, као и у Дневнику овог медија.
2011.године завршава ББЦ-јеву обуку за политичко извештавање, коју су организовали РТВ, ОСЦЕ и Амбасада Холандије у Србији.
Kао аутор и водитељ Телевизије Банат, уз подршку Покрајинског секретаријата за информисање, реализовала је и два серијала специјалних емисија, “Толеранција у школској клупи” и “Заједно смо јачи”, са акцентом на упознавању живота деце и одраслих лица из осетљивих група, њихово представљање заједници, уз подстицање успешнијег укључивања у све животне токове.
Сарађивала је и водила музичке емисије које су пратиле рок сцену земље и региона. На Регионалној ТВ Банат, основаној 1998.г., радила до њеног гашења, у јулу 2024. године.
Шести носилац Специјалног признања за странце, које се додељује од 2017.г. је Јерменка Ануш Балајан (1965.). У родном Јеревану завршила је студије на Универзитету хуманистичких наука “Давид Анахт” а од 1995. живи у Београду, где је засновала и породицу.
Ануш се бави књижевним и преводилачким радом од 1990-их, да би већ 1995.учествовала и на Међународном сусрету писаца у организацији Удружења књижевника Србије, чији члан постаје 2019. Током 2014. и 2019. објављује 2 збирке песама, „Богињо моја“ и „Дрво чежње” на српском и јерменском, а под кровом куће књижевника одржала је и низ предавања о великанима јерменске културе. Бави се и превођењем са српског на јерменски, представљајући тако мост зближавања између матице земље и Србије.
Међу објављеним преводима су и „Српско срце Јоханово“ Веселина П. Џелетовића , поезију Миљурка Вукадиновића , кратке приче, песме и афоризме Луке Јоксимовића Барбата, те стихословље Јасмине Јанковић,као и двојезични превод „Јермени и Срби кроз историју“ аутора Арцви Бахчинјана и Луке Јоксимовића Барбата.
Бави се хуманитарним радом у Удружењу „Акција за слепе“.
Иначе, уобичајена пракса свечаног уручења Плакете и признања добитницима, која се одржава 5. јуна у Народној библиотеци Смедерево (на дан рођења Шакића), изостаће ове године из објективних разлога.
Подсећања ради, Фонд и одличја „Бранислав Мане Шакић“ постоје од 1998. у знак сећања на једног од првих спикера Радио Смедерева, који је својим радом током четврт века потврђивао неопходност очувања српског језика и неговања културе говора у електронским медијима. Признање, чији се носиоци непрекидно бирају већ 28 година, је утолико значајно и јединствено јер сличне награде у то време нису постојале ни у СФРЈ, нити у потоњим државама, закључно са Србијом.
У име Фонда „Бранислав Мане Шакић“,
Јадранка Нићин, оснивач
Фото: лична архива
