U godini kada obeležavamo 170 godina od rođenja Nikole Tesle, u Čikagu su Krajiški Srbi okupljeni oko udruženja “Prelo”, svoju centralnu godišnju manifestaciju posvetili slavnom naučniku sa kojim dele zajedničko poreklo. 
U subotu 21. februara 2026. godine u sali Manastira Nova Gračanica mogla se pogledati izložba autora Vladimira Perića „Čovek iz budućnosti” urađena u saradnji sa Muzejom Nikole Tesle iz Beograda. Bio je postavljen i model Teslinog visokofrekventnog transformatora i izloženo više knjiga na srpskom i engleskom jeziku, crteža, modela i drugih predmeta koji svjedoče o njegovom radu i životu u Americi.
U programu koji je pripremio Igor Obradović, glumci Srpskog dramskog pozorišta iz Čikaga Milovan Glogovac i Milenko Šišarica, odigrali su susret Tesle i pesnika Jove Jovanovića Zmaja koji se desio u Beogradu 1892. godine. Pevačka grupa “Oko sokolovo” je izvela omiljenu Teslinu pesmu Tamo daleko.
Deca su se, prilagođeno njihovom uzrastu, sa delima slavnog naučnika upoznala sastavljajući modele nekih od njegovih patenata.
TESLA JE OSVETLIO BUDUĆNOST
O jednom od najvećih umova u istoriji čovječanstva Nikoli Tesli, govorila je predsednica Tesline naučne fondacije u Čikagu dr Milena Tatić Bajić.
– On nije bio samo pronalazač. On je promenio način na koji čovečanstvo razmišlja. Njegove ideje nisu samo osvetlile gradove — one su osvetlile budućnost. Ali da bismo razumeli veličinu tog uma, moramo se vratiti na početak. U jedno malo mesto. U jednu porodicu. U jedno detinjstvo koje je oblikovalo genija.
Tesla je rođen 1856. godine u Smiljanu, u srpskoj pravoslavnoj porodici. Njegov otac Milutin bio je sveštenik, a majka Đuka, iako bez formalnog obrazovanja, imala je neverovatan dar za pravljenje mehaničkih sprava u domaćinstvu. Tesla je kasnije govorio da je upravo od majke nasledio svoj pronalazački duh.
Još kao dete pokazivao je izuzetno pamćenje i sposobnost da u mislima vidi složene mehanizme. Ali ono što ga je izdvajalo bila je njegova sposobnost da vidi ono što drugi nisu mogli. Teslin um nije poznavao granice — niti se zaustavljao na jednom otkriću.
Pobeda Tesline naizmenične struje omogućila je da se energija prenosi kilometrima daleko. Tesla je postavio temelje moderne radio-tehnologije i bežične komunikacije. Tesla je imao više od 300 patenata širom sveta. Ali ono što ga je činilo posebnim nije bio samo broj izuma — već način na koji je razmišljao.
Jer prava revolucija nije bila u mašinama. Bila je u njegovom umu. Tesla nije pravio prototipove kao drugi naučnici. On bi ceo izum prvo konstruisao u svom umu — do najsitnijih detalja. Pokretao bi ga u mislima, pronalazio greške i ispravljao ih — pre nego što bi išta fizički napravio. Za njega je mašta bila prava laboratorija. Verovao je da je ceo univerzum zasnovan na energiji, frekvenciji i vibraciji.
Takvo razmišljanje ne pripada samo naučniku. Ono pripada vizionaru. Tesla je sanjao svet u kome se energija prenosi bežično, dostupna svima. Mnogi su ga tada smatrali sanjarom. Danas živimo u svetu bežične komunikacije, satelita i globalne povezanosti. Bio je ispred svog vremena. Ali koliko god bio ispred vremena, nikada nije bio iznad svojih korena. Upravo u tome leži njegova veličina.
Iako je postao američki državljanin, Tesla nikada nije zaboravio svoje poreklo. Prilikom posete Beogradu 1892. godine rekao je: „Ja sam ostao Srbin i preko okeana… Čuvajte svoje poreklo i podižite slavu svoga naroda znanjem i radom.” Ove reči pokazuju koliko je bio svestan svojih korena. Bio je građanin sveta. Ali je ostao Srbin, rekla je dr Milena Tatić Bajić i poručila:
– Nikola Tesla nam pokazuje da poreklo nije ograničenje — već temelj. Da iz malog mesta može poteći ideja koja menja čovečanstvo. Neka nas njegov primer inspiriše: Mislimo hrabro. Čuvajmo svoje korene. I znanjem doprinesimo svetu.
Predsedniku Udruženja krajiških Srba “Prelo” Dušku Čičkoviću, ona je uručila zahvalnicu i medalju Tesline naučne fondacije iz Filadelfije uz reči:
Za vaše istrajne napore u podsticanju drugih da budu Teslini ljudi.
PRELO ČUVA IDENTITET I OBIČAJE
Krajiško prelo u Čikagu tradicionalno privuče veliki broj Srba Krajišnika i njihovih prijatelja ne samo iz Čikaga već i iz susednih saveznih država Indijane i Viskansina.
Na potrebu da se kroz zajedništvo čuvaju srpski identitet, tradicija i običaji podsetili su govornici vikarni episkop Eparhije srednjozapadno-američke i novogračaničke vladika kostajnički Serafim i generalni konzul Republike Srbije u Čikagu dr Marko Nikolić.
Predsednik ove srpske organizacije u Čikagu Duško Čučković je predstavio novi koncept rada u okviru kojeg je i nedavno osnovani Fond za stipendiranje studenata master i doktorskih studija, koji izaberu temu stradanja Srba u Krajinama i Hrvatskoj u ratovima 1990–1996. godine, ili temu kultura Srba Krajišnika.
A da običaji i identitet još nisu zaboravljeni pokazali su učesnici u programu – dečiji hor “Sveti Sava” iz Milvokija, etno ansambl “Zlatni vez” iz Lajonsa, folklorna grupa “Olenac” i folklorni ansambl “Oko sokolovo”. Oni su izveli pjesme i igre srpskih zemalja od Dalmacije i Banije do Kosova i Banata.
Pevači Rajka Lalića, Biljne Kalem uz pratnju Vuka Jona potrudili su se da i zabava bude zavičajno-krajiška.
Tekst i foto: S. Dančuo
Izvor : Serbian Mirror
