ДУХОВНИ ОТАЦ СРПСКОГ СВЕТА
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници 17.и 18. октобра су у Дежеви (село Мишћиће), у престоном Старом Расу, обележили 850 година од рођења Растка Немањића, монашко име, Свети Сава (1175 – 27. јануар 1236), који је био први архиепископ аутокефалне СПЦ (самосталност стекла 1219. г.), светитељ, монах, дипломата, просветитељ, књижевник … Рођен као трећи, најмлађи син великог жупана Стефана Немање (1113 – 1199), који је ујединио српске земље, (Рашку, Дукљу, Травунију, Хумску и Неретванску крајину), Свети Сава је био је игуман манастира Студеница, основао је манастир Хиландар, а већ је више од осам векова је духовни отац свих Срба. Свети Сава је најзначајнија личност у вишевековној српској историји.
Савин старији брат био је краљ Стефан Немањић (1196 – 1217) Првовенчани, који је добио надимак по томе што је његовом заслугом установљена 1917. г. срењевековна Краљевина Србија.
Прва српска кнежевска династија били су Властимировићи, који су владали у другој половини 8. века и првој половини 9. века. А прва српска краљевска династија били су Војислављевићи (11. век). Ипак, од 1217. г, од када је Стефан Немањић, постао први српски краљ и због тога добио име Првовенчани, од те године Србија и званично обележава време свога настанка. Ове године Србија обележава 808 година од свог постанка.
Свечана академија поводом обележавања 850. годишњице од рођња Светог Саве је одржана у новоипазарском Центру за културу. Поред патријарха српског г. Порфирија академији су присуствовали бројни архијери СПЦ, изасланик председника Републике Србије г. Никола Селаковић.чланови Владе РС и многи гости.
СПЦ слави само три рођендана, Рођење Христово, Богородичин рођендан и рођендан Светог Јована Крститеља.
-Славећи рођендан Светитеља Саве, ми не славимо само телесно рођење једног човека. Напротив, ми славимо духовно рођење читавог нашег народа и његов улазак у крило Христове Цркве Православне. То је отуда што смо ми, православни Срби у Светом Сави и кроз Светог Саву спознали Христа, односно, он нас је попут апостола Павла, у Христу родио Јеванђељем. Из тог разлога Савин рођендан је и наш свенародни рођендан, као што је и његово име постало синоним за српско православље и светосавље – рекао је између осталог на свечаној академији партријарх српски господин Порфирије.
Захваљујући Светом Сави, његовим идејама настали су бројне задужбине, манастири Студеница, па, Хиландар, Жића, Малешеви. Грачаница, Високи Дечани, Пећка патријаршија, Душаново царство и његов Законик, „Слово љубве“ деспота Стефана Лазаревића …
Из идеје и учења Светог Саве настао је косовски завет, Карађорђев пламен слободе почео је да се распламсава у Орашцу када су Срби почели да се почетком деветнаестог века ослобађају од вишедеценијског турског ропства. Духом, Свети Сава био је са својим јунацима, Србима у Великом рату, на Солунском фронту септембра 1918. г, када су у незадрживом јуришу сламали освајачке аустоугарске, немачке, бугарске и турске хорде. Тада је Краљева српска војска гонећи непријатеља, који је био обезглављен, у паничном бекству и повлачењу, ослобађајући Србију од трогодишње окупације, учинила незабележен подвиг у историји ратовања. Српски јунаци су за само 45 дана у свакодневним јуришима, под борбом, ослобађајући град по град, прешли 600 километара (!?), од Солуна до Београда и 1. новембра 1918. г. ослободили главни град Србије.
Свети Сава је умро у Трнову (Бугарска царевина) 27. јануара 1236. г. по повратку из Јерусалима. Шестог маја исте године су његови посмртни остаци пребачени у манастир Малешеви. У овом манастиру су његове мошти били до 1594. године када су их Турци однели у Београд, а на Врачару Синан-паша их је спалио 27. маја исте године. По народном казивању, спасена је рука Светог Саве, која се данас налази у манастиру Свете Тројице код Пљеваља. Сачуван је и један прст, који се налази у манастиру Ђунис, код Ниша, у цркви Покров Пресвете Богородице.
На Врачару, у Београду, где су Турци спалили мошти Светог Саве 1594. г. пре неколико година завршен је и изграђен велелепни, најлепши и највећи на свету, монументални православни храм. У њему се посебно истиче крипта, која осликана фресакама својом лепотом и изгледом сваког посетиоца оставља без даха.
У Старом Расу, у Дежеви на бедемима старе срушене цркве изграђен је нови храм, који ће у убудуће сабирати Србе током бројних верских празника, а и у другим приликама, не само из матице Србије, већ и из читавог света.
Средњевековни град, Стари Рас, који је у исто време био и тврђава, био је и центар српске средњевековне државе Рашке, где су столовали Немањићи. Он се налази око десет километара западно од Новог Пазара, на локалитету Градина, изнад Старог Трговишта. Тај локалитет, један од најпознатијих споменичких комплекса у Србији, заједно са манастирима Сопоћани и Ђурђеви ступови и црквом Светих апостола Петра и Павла, предстаљали су понос срењевековне српске државе, а од 1979. г. налази се на УНЕСКО-вој репрезентативној листи светског културног, материјалног, наслеђа човечанства.
Свети Сава, као књижевник и просветар, је иза себе оставио неколико капиталних, ћириличних писаних дела, а то су „Житије Светог Симеона“, где је описао живот свог оца, великог жупана Стефана Немање, затим, Законоправило, као и Карејски типик, Хиландарски типик и Студенички типик.
Текст, Зоран ЈАКШИЋ
Фото, СПЦ, З. Ј.
