ЛЕГЕНДА О МАЈОРУ ГАВРИЛОВИЋУ ВЕЧНО ЋЕ ЖИВЕТИ
Од јуначке одбране Беорада, 7. октобра 1915. г. у Великом (Светском) рату, када су Краљевину Србију напале две европске војне силе Аустроугарска монархија и Немачко царство, којима се исте године прикључила суседна држава Србије (Бугарска царевина, увек је била на погрешној страни историје борећи се против Срба) после два велика пораза у Церској и Колубарској бици, прошло је 110 година. Код Споменика браниоцима Београда 1915. г. подно Београдске тврђаве, на обали Дунава, Савез потомака ратника Србије 1912 1920 је деценијама на свечан начин обележавао велики подвиг наших славних предака. Јуначку одбрану српске престонице, Београда.
-Од прошле године, на велико задовољство и част чланова Савеза, Град Београд је преузео бригу обележавања дана од почетка одбране Београда у Великом рату и подвига наших предака. То је веома значајно за наш главни град и српски народ јер на тај начин се најбоље негује култура сећања на један од најзначајних датума у српској историји и самог Београда у двадесетом веку када се Војска Краљевине Србије јуначко одупирала далеко бројнијем и опремљенијем агресору, трупама Аустроугарске монархије и Немачког царства – каже председик СПРС Иван Стратимировић и верује да ће обележавање 7. октобра и у будуће бити масовно, садржајно, истичући при том добар пример обележавања 100. годишњице одбране Београда у Великом рату (2015. г.), које је одржано уз присуство бројних потомака ратника, тада су наступали многи познати уметници, историчари, припадници Војске Србије …
Обележавање 110-те годишњице од одбране Београда почело је у 12.00 часова на обали Дунава. Код Споменика браниоцима Београда одржан је најпре парастос палим јунацима одбране. Венце код споменика су положили представници Војске Србије, градоначелник града Београда г. Александар Шапић, а у име Савеза потомака ратника Србије 1912 – 1920, в.д. генералног секретара Савеза, г. Зоран Шукало, госпођа Слободанка Беговић, председник Градског одбора Савеза за Београд и госпођа Божица Велеусис.
Затим, минутом ћутања одата је пошта браниоцима Београда, а после химне „Боже правде“, бивши ученик Прве београдске гимназије, Петар Видаковић у униформи официра Војске Краљевине Србије изговорио је чувени говор мајора Драгутина Гавриловића.
У име председника Савеза, Ивана Стратимировића, скуп је поздравио в. д. генералног секретара г. Зоран Шукало, док је градоначелник Града Београда г. Александар Шапић говорио о значају одбране Београда у октобру 1915. и очувању и поштовању дела, традиције и свега шта су урадили наши јуначки преци у одбрани Отаџбине у Великом рату.
Разматра се и могућност да се једном од јунака одбране Београда, тада мајору, а касније пуковнику, Драгутину Гавриловићу подигне код Београдске тврђаве монументални споменик. Јер, легенда о мајору Гавриловићу вечно ће живети.
После великих пораза агресорске Аустроугарске монархије у двема биткама, Церској (15. – 24, август 1914. г.) и Колубарској (16. новембар – 15. децембар 1914. г.) у сукобу са Војском Краљевине Србије, уз помоћ Немачке царевине, освајачка Аустроугарска монархија, којима се придружила октобра 1915. г. Бугарска царевина, није одустала од идеје да покори малу слободарску земљу јужно од Саве и Дунава. Чињеница је да је Војска Краљевине Србије однела две велике победе у Великом рату, али је била веома материјално и физички истрошена. Пре тога учествовала је у два балканска рата, у Првом (октобар 1912 – мај 1913) и Другом (29. јун – 10. август 1913.). Савезници (Француска, Уједињено Краљевство, Русија) обећали су помоћ, али она није стизала, јер је свака од тих држава имала своје проблеме, који су им били пречи од српских. Додатно јр десетковао Србију трбушни тифус, који су Србима пренели заробљени аустроугарски војници.
Командант Војске Краљевине Србије у одбрани Београда био је генерал Михајло Живановић, а јединицаама у непоредном додиру са непријатељем је командовао мајор Драгутин Гавриловић, који је својим подчињеним војницима у пуку одржао историјски, кратак и сажет говор:
–Тачно у 15 часова непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници, јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Отаџбине и Београда. Ви немате више да се бринете за ваше животе који више не постоје, зато напред у славу! Живео краљ! Живео Београд.
Војска Краљевине Србије у одбрани Београда имала је 20 батаљона пешадије, 2 ескадрона коњице и 77 топова. Фронт је био ширине 50 км, од Остружнице до Винче, а по дубини до Торлака. Србију, односно, Београд је нападала 3. аустроугарска армија, која је имала 130 батаљона (што је 6 пута више од српских) и 22. немачки корпус. Поред тога, у свом саставу за дејство против Војске Краљевине Србије имали су: 136 артиљеријских батерија, 4 авионска одељења, речну флотилу састављену од 9 монитора и 20 других бродова.
Већ 5-ог октобра почело је бомбардовање српских положаја. Непосредни напад на Београд почео је 7. октобра. После неколико дана жестоких борби, јер борбени положаји српских бранилаца крај Дунава нису мали адекватну заштиту од непријатељске артиљерије, која их је стално бомбардовала, почело је узастопно повлачење Војске Краљевине Србије према централном делу државе. У то време Врховна команда је била у Крагујевцу, која је одлучила крајем новембра 1915. г. да се Војска Краљевине Србије преко Црне Горе и Албаније повуче до обала Грчке на западу (у историји позната Албанска голгота), где би се одморила, реорганизовала, попунила и отпочела борбу за ослобођење Краљевине Србије. Капитулација није била у плану, јер ако би се она потписала онда не би било Србије, изгубила би независност, суверенитет и државност.
Немачки цар Вилхелм и његови генерали су веома ценили Српску војску. Сам Вилхелм је шаљујући своје војника у рат против Срба рекао:
–Хероји, ја вас шаљем у један нови рат против једне мале, али врло храбре нације. То су Срби који су у три непосредна рата – против Турске, Бугарске и Аустроугарске – дали свету доказе високих ратничких врлина и највећих војничких способности и који су, на заставама попрсканим крвљу, написали за ове четири године само највеће и најславније победе. Знајте да ће само ваша енергија и спремност на највеће жртве и само потпуни презир према смрти омогућити да победите овај народ, да освојите његову земљу и да немачкој војсци донесете једну нову победу. Срећан пут ка победи и слави!
Немачки генерал командант групе армија за напад на Србију, Аугуст фон Мекензен је обраћајући се својим командантима и војницима поручио:
-Војници, ви не полазите ни на италијански, ни на руски, ни на француски фронт. Ви полазите против једног новог непријајтеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и на Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе славне немачке армије.
А зна се коначно како су Централне силе, агресори, Аустроугарска, Немачка, Бугарска и Турска прошли после пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918. г. када су потучени до ногу од Војска Краљевине Србије са савезницима (Француска, Уједињено Краљевство, Италија, Русија). Тада је Српска војска забележила незапамћен подвиг у историји ратовања. Она је уз борбу, гонећи непријатеља, који се повлачио и у паници бежао, прешла чак 600 км, од Солуна до Београда за само 45 дана! Београд је ослобођен 1. новембра 1918. г. после три године окупације. Тог дана је Војска Краљевине Србије победоносно ушла у град. Немачка, као последња од агресорских сила, је капитулацију потписала 11. новембра у близини Париза, у Ле Франкпорту код Конпињена. Остале чланице Централних сила су раније капитулирале. .
Текст, Зоран ЈАКШИЋ
Фото, З. Ј. и СПРС 1912 – 1920
