У раскошном амбијенту позоришта и опере Мадленијанум, 23.новембра, свечано су проглашени победници овогодишњег националног такмичења за најбољег пекара Србије.
Организатор овог престижног такмичења је француска компанија Lеsaffre, која ове године обележава 170 година свог постојања и присутност на свим континентима. У Србији постоји две деценије, а пословање не базира само на продаји својих производа, већ и на подстицају пекарског заната, нези традицоналног пекарства и заједничким иновацијама кроз пекарски центар.
На ово престижно такмичење за категорије: хлеб, бурек, pizza, штрудла са маком, погачице са чварцима и уметничко дело, пријавило се преко 200 такмичара из целе Србије. Они су своје снаге одмеравали у Београду, Нишу, Новом Саду и Пожеги, да би идући из круга у круг такмичења, само најбољи имали привилегију да се нађу у спектаклу завршне вечери и проглашењу победника. Лично су их поздравили господин Lebriez, председник за регион Југоисточне, Централне Европе и Централне Азије, као и генерални директор за Србију, Румунију, Молдавију и Бугарску, господин Јелић.
Невероватна количина лепе енергије слила се ове новембарске вечери у амфитататр Мадленијанума. И док се, недалеко одатле Дунав успављивао уз први температурни минус, у сали је кључало од знатижеље, ишчекивања, треме…Температуру си дизали ужарени дланови од пљеска на сваки акорд и сјајан наступ групе ABBA real tribute band.
А да све функционише и буде тачно као сат, да и овај завршни догађај буде у знаку перфектне дотадашње организације такмичења, били су задужени маркетинг менаџер Јелена Ђуровић Влајковић са своја два мајсторска крила Далиборем Цвејићем и Љубомиром Павловићем. Као малтер који повезује цигле у грађењу куће, ово троје, пре свега, добрих људи, посветили су подједнако пажњу такмичарима и њиховим навијачима, гостима, жирију, учесницима забавног програма, бројној публици…
Суштину самог догађаја тешко је дочарати речима и фотографијама које ће пратити овај текст. Тај чаробни тренутак када први ред устаје, окреће се публици и када у дискретно осветљеној сали то више личи на планински масив бео и величанствен под снегом. Жири састављен од најкомпетентнијих и најискуснијих у области пекарства, улогу да прогласи победнике, поверио је Ненаду Тримчевићу, који је надахнуто говорио о победницима, а још надахнутије о свим учесницима истичући значај повезивања прошлости и будућности.
Наука јесте напредовала, уснимио је човек дубоке океане и разазнао шта у његовим дубинама живи, стигао је далеко у космос и направио разна помагала за човечје тело, али још увек није нашао камеру, ни скенер за људску душу, па тако не можемо никада сазнати шта се збивало у души оних, у тренутку, када су чули своје име међу победницима.
Како се осећао Милоје Марјановић коме је додељена награда за животно дело и допринос пекарству?
Или, којим су ритмом куцала срца ученика – младих пекара, док су им око врата стављане медаље?
Или срца свих присутних на овом величанственом догађају који је на крају „зачинио“ трубачки оркестар Дејана Лазаревића из Пожеге?
Понешто нека остане неодгонетнуто. Пекарство није само занат. Оно је и уметност.
И инспирација сликарима, музичким ствараоцима, песницима…. Мика Антић у песми Молитва каже:
Послушај ме, боже, велики господине, ако ме још некад поново будеш правио, молим ти се, удеси ми да не будем ни милицајац, ни цар, ни Ром. Претвори ме у једно велико дрво. Сто година тако да растем и да ме онда посеку. Наћве од мене да направе. Сто година у мени тесто да месе, Од хлеба сав да се распаднем.
Новембар, 2023.
Разуменка Марковић
Фото: Пекаријада 23
