СТУДИЈА ГЕНЕРАЛА ЉУБОМИРА МИЛИЋА
У Атријуму Дома Војске Србије, у среду 6. марта је одржано је представљање књиге: „Моравска дивизија другог позива”, мемоарско-историографска студија генералa Љубомира Милићa (Горњи Милановац, 11. фебруар 1861. – Београд, 22. јун 1949. г.), легендарног команданата Моравске дивизије, другог позива Српске војске Краљевине Србије у Великом рату, коју је приредио и уводну студију написао проф. др Александар Животић.
Пишући о својим сећањима током командовања Моравском дивизијом другог позива, генерал Љубомир Милић ослањао се на дневник који је водио током читавог периода рата, као и на сећање, за које је сам сведочио да је још „увек било свеже” у времену писања дела. Сматрао је да ће својим мемоарима, писаним на основу извора који званичним државним и војним органима нису били доступни, попунити постојећу празнину у излагању рада појединих јединица у Првом светском рату.
Генерал Љубомир Милић, искрено је веровао да ће својим трудом успети да попуни недостатке у до тада познатим радовима, старао се да што је могуће детаљније и целовитије осветли активности Моравске дивизије другог позива, као и ратне напоре и подвиге својих бораца.
После завршеткка гимназије уписује 13. класу Војне академије 1880. а завршева је 1883. г. када добија чин потпоручника. Учествовао је у Српско-бугарском рату 1885. г као командант 1. батаљона 14. пешадијсаког пука. Био је једно време наставник у Пешадијског подофицирској школи. Чин пуковника је добио 22. априла 1906. г. Са тим чином командовао је Моравском дивизијом другог позива, која је била у саставу 3. армије, са којом је учествовао у Церској бици. Са групом дивизија (Моравска дивизија 2. позива, Тимочка дивизија 1. и 2. позива) у новембру 1915. зауставља напад бугарске 1. Армије, затим, одбацује успешним, одлучним маневром непријатеља према Лесковцу. На тај начин омогућава Српској војсци Краљевине Србије повлачење преко Куршумлије и Лебана према Приштини. За овај успешно извршен задатак унапређен је у чин генарала 29. јуна 1916. Пензионисан је 2. октобра 1923. г. а умро је 1949. као последњи генерал некадашње Српске војске Краљевине Србије.
За своје војничке заслуге и командовање добио је више одликовања: Орден Карађорђеве звезде са мачевима 3. реда; Орден белог орла са мачевима 4. реда; Орден белог орла 5. реда; Орден Таковског крста 5. реда; Златна медаља за храброст; Медаља за војничке врлине; Споменица за Српско-бугарски рат 1885. – 1886.
На промоцији су говорили акaдемик проф. др Љубодраг Димић, проф. др Мира Радојевић, дописни члан Српске академије науке и уметносоти, потпуковник доц. др Далибор Денда, уредник мр Снежана Ђокић и приређивач проф. др Александар Животић.
Текст и фото: Зоран ЈАКШИЋ
