ЏАВИД ХУСИЋ НАДМУДРИО ЏУЛИ МОРЛИ
Београдска редакција „Политика Базар“, је организовала десет година избор „Мис Југославије“ од 1966. до 1975. А прва победница југословенског избора била је легендарна Никица Мариновић из Дубровника, која је била у Лондону друга пратиља. Тај резултат ниједна Југословенка, а касније лепотица из Србије, није поновила. У то време уз уредницу магазина Зорицу Мутавџић алфа и омега избора била је секретарица Рушка Јакић. Учешће југословенске представнице на светском избору за „Мис света“ је био у свету преседан јер је Југославија у то време била једина и прва комунистичка земља, која је послала своју представницу у Лондон. Директорка „Мис света“ била је Џулија Морли.
После „Политике Базара“ настао је вакум, а тек 1982. г. први југословенски таблоид, „Ас“ из Сарајева преузима штафету и наредних десет година до 1991. г. органаизуије избор најлепших Југословенки под називом „Мис ЈУ“. Тако се центар збивања око избора најлелших девојака некадашње СФРЈ сели се из Београда у Сарајево. И то захваљујући легендарном новинару Џавиду Хусићу, који је раније радио у „Политици Базару“, пратио изборе и писао за овај модни магазин. На тај начин био упознат са свим детаљима око организације избора.
Џавид Хусић, главни и одговорни уредник „Аса“, је био један од најбољих југословенских новинара. Био је дописник „Политике“ из Лондона, провео је једно време и у САД, у иностранству је имао прилику да се сусретне са таблоидима и њиховим утицајем на људе који воле да читају тзв. „жуту штампу“, која се бавила познатим јавним личностима, аферама, интригама … Хусић је добро познавао директорку избора „Мис света“, Џулију Морли па му није било тешко да од ње добије лиценцу за избор „Мис ЈУ“. Поред тога, преко листа „Особођење“ у чијем саставу је био „Ас“, обезбеђени су спонзори. Генерални спонзор избора „Мис ЈУ“ била је позната аустријска фабрика цигарета „Мидл сорте“, које је поред купаћих костима, хаљина, цигарета, разних маркетиншких поклона, платила за реkламу и пристојан кеш. Фабрика „Леда“ из Књажевца дала је ципеле, ЈАТ је обезбеђивао карте за путовање девојке са пратиоцем до Лондона.
Пошто су се тада политичари на важним функцијама у СФРЈ постављали по тзв. „кључу“ ова пракса се морала сповести и на избору за „Мис ЈУ“!? Тако је прва „Мис ЈУ ‘82“ била из Хрватске (Ана Сасо), друга је била из Словеније (Бернарда Маровт, „Мис ЈУ ‘83“), трећа је била из БиХ (Динка Делић, „Мис ЈУ ‘84“), четврта – Александра Косановић из Србије(„Мис ЈУ ‘85“). Матилда Саздова из Македоније била је „Мис ЈУ ‘88, а титулу најлепше Југословенке понеле су још Маја Кучић и Сузана Жунић из Хрватске и Славица Трипуновић, која је због рата у Хрватској из Борово Села дошла у Београд, као представница Србије, освојила је титулу „Мис ЈУ ‘91“.
Јунакињу ове наше приче БЕРНАРДУ МАРОВТ из Цеља видео је Џавид Хусић у пролеће 1983. г. у Загребу на једној модној ревији, коју је организовала позната Регина Јегер, некадшња манекенка и оснивач средином шездесетих година прошлог века Удружења манекена Хрватске (УМАХ). То је било прво професионално удружење манекена у Југославији, које је окупљало девојке из читаве земље. Бернарда је била по Џавидовом укусу и његов фаворит. Њу је одмах „типовао“, сматрао је да јој титулу „Мис ЈУ ‘83“ не може измаћи и да ће све учинити да победи у финалу. Ту његову намеру је саопштио само једном свом сараднику, који је био задужен да селектира девојке за седам полуфиналних избора (Војводина, Србија, Македонија, Црна Гора, БиХ, Хрватска, Словенија). Са тих седам полуфиналних избора те 1983. г. на финале, које се одржало у септембру у Загребу, ишле су три девојkе (мис и две пратиље), то је 21 кандидаткиња. По пропозицијама Лондона на финалној приредби морало је да наступе 24 девојке. На тај начин остала су упражњена три места. Редакција „Ас“ (читај Џавид Хусић) имала је дискреционо право да уврсти за финални избор још три кандидаткиње за које сматра да задовољавају одређене критеријуме.
Полуфинална приредба „Мис Хрватске 83“ одржана је у лето у Ровињу на отвореном, у познатом забавном парку „Монви“. Директор „Монви“ био је тада познати певач Мирко Цетински, отац Тонија Цетинског, данас један од најпопуларнијих хрватских извођача забавне музике. У пријатној вечери по писти су шетале финалисткиње, њих 24. Међу њима је била и Бернарда. Џавид Хусић није отишао у Ровињ, замењивао га је Влатко Розмаан, иначе, технички уредник „Аса“. У жирију у Ровињу поред Розмана, који је био председник жирија, Цетнског, кошаркаша Зорана Радовића било је још неких мање познатих личности. На опште изненађење Бернарда је елимиисана међу првих 12 кандидаткиња! Жири изгледа није био задовољан како се понашала на писти, деловала је препотентно, самоуверено, и то јој се обило о главу. Она је знала за обећање Хусића да је главни фаворит за титулу „Мис ЈУ ‘83“ зато се аргантно понашала, али, то је засметало жирију, па и Розману, који није знао за планове свог шефа, па је Бернарда елимисана међу првих 12 девојака. Занимљиво да се међу 6 финалисткиња у Ровињу пласирала 17-то годишња Славица, касније жена познатог певача народне музике Маринка Роквића. Током боравка у Ровињу Бернарда је све време била у друштву дечка и менаџера Јосипа Кнеза Кеке, који се у то време бринуо о њеној манекенској каријери.
Почетком септембра у Загребу одржан је финални избор „Мис ЈУ ‘83“. Међу 24 девојке нашло се име Бернарде Маровт! Иако се није пласирала међу три кандидаткиње на „Мис Хрватске“, дискреционим правом глодура Џавида Хусића она је увршћена међу финалисткињама.
У Загреб је допутовала и директорка „Мис света“ Џулија Морли у друштву „Мис света ‘82“, Маризеле Леброн из Доминиканске Репубике. Њих две је требало да буду чланови жирија за избор „Мис Ју ‘83“. Све девојке су биле смештене у загребачком хотелу „Интерконтинентал“. Међу њим била је и Бернарда Маровт.
Пре избора Бернарда се снимила у топлесу за загребачки магазин „Старт“. За овај потез је највише заслужан Чеда Комљеновић из Карловаца, познати фотограф и глобтротер, који је живео у Милану. Чеда је видео у Бернарди успешну манекенку, која у свету, а посебно у Италији, може направити велику каријеру. И због тога јој је била потребна нека званична титула лепотице, па јој је круна „Мис ЈУ ‘83“ била права прилика за афирмацију. Наводно, Чеда је био у дослуху са познатим власником магазина „Пентхаус“ и да је требало да Бернарда ради за овај познати светски часопис. Зато ју је и снимио у топлесу и објавио у „Старту“.
Преко својих доушика Џулија Морли је била обавештена о Бернардиним фотографијама у топлесу па је збо тога желела да је на сваки начин елеминише са избора. У то време услови за избор били су да кандидаткиње намају више од 24 године (Бернарда је рођена 13. августа 1960. г, на дан избора имала је 23 године), да нису удате, да немају ванбрачну децу и да нису се фотографисале наге или у топлесу за неке новине. Дознавши за Бернардине фотосе у топлесу госпођа Морли је од глодура Хусића тражила да се Бернарда дисквалификује. Али Џавид је Џулију убеђивао и убедио да је њу док је вежбала у теретани снимио папарацо. Иако је мало поверовала у ту причу Џулија је „прогутала кнеглу“ и дозволила да се такмичи мислећи сигурно да ће уз Маризелу Леброн успети за је спречи да понесе титулу „Мис ЈУ ‘83“ и квалификује се за Лондон.
Међутим, ноћ уочи избора у хотелу „Интернационал“ била је веома узбудљива и напета. Агенти који су радили за Бернарду су уцењивали Џавида Хусића, који је по сваку цену желео да Маровт наступи и победи. Џавид је имао тајни план, који је сковао. Агенти су говорили да ће Бернарда радити за „Пентхаус“ за хонорар од милион долара (!?). Послужили су се триком. Тражили су да им Џавид гарантује да ће победити, ако то учини они ће одустати од њеног анагажовања за „Пентхаус“, у супротном, нема ништа од њеног учешћа у финалу. На крају је Хусић пристао на услове Бернардиних агената, зато је морао да смисли план како да надмудри директорку Џулију Модли, која је била за то да се Маровт елиминише. По Џавидовом пллану Бернарда је морала да пообеди!
Зато Џавид Хусић није седео скрштених руку. Да би обезбедио кворум и да Бернарда победи, у жири, који је бројао седам чланова, је довео своје људе који ће гласати за његову мисицу – Бернарду. У жријуј су били: Реља Башић, глумац Саша Залепугин, водитељ, Рикард Гумзеј, модни креатор, Јосип Гернералић млађи, сликар и, наравно, Џавид Хусић. Када је у финалу међу 6 девојака требало да се одлучи која је победница, четворица Џавидових пријатеља и Хусић, њих петорица, дали су глас Бернарди и тако надгласали директорку „Мис света“, Џулија Морли и Маризела су дале по један глас једној Ријеачанки. Тако је по гласовима, 5:2 за Бернарду „Мис ЈУ ‘83“ постала Совенка Маровт.
У новембру 1983. г. у познатом Алберт Холу је одржан избор „Мис света ‘83“. Пре избора су фотографи, који су пратили ово такмичење гласали за најфотографичнију мисицу планете. Титулу „Мис фотогеничности света“ је освојила Бернарда Маровт. И сви су је тада видели као победницу „Мис света“. Пакосни и љубоморни Енглесзи, који су фаворизовали своју мисицу, су два дана пред финале у магазину „Дејли мирор“ објавили Бернардине фотосе из „Старта“ не би ли спречили да Југословенка победи. Све су била шансе на Бернардиној страни кад је ушла међу 15 најлепших девојака света. Ипак, Џулија Морли је свој подмукли план спровела у дело. Када су се на сцени једна по једна појавило 15 девојака, Бернарди се, која је носила провидну црну чипкасту хаљину. Изгледа да је то уочила само председница жирија Џулија Морли, зато је одлучила да се наша представница дисквалификује! То је била у исто време и освета Џавиду Хусићу за финални избор „Мис ЈУ ‘83“ .
Да је глодур „Аса“, Џавид Хусић био у праву што је Бернарда Маровт победила на избору „Мис ЈУ ‘83“ говоре чињенице да је осамдесетих година прошлог века била једна од најтраженијих и најплаћенијих манекенки света. Током једног дана снимања зарађивала је и по 3.000 долара дневно, била је скоро на свим насловним страницама најпознатијих модних часописа света. Иако данас има 64 године и даље је активна. Има дуго своју модну агенцију „Бернимоделс“, оргаизује такмичење за своју агенцију широм света, учествује на модним ревијама. Бернарда живи на релацији Милано – Љубљана. Године 1990. проглашена је за „Топ модел Италије“, а 1991. г. је понела титулу најфотогеничније лице света, 1992. г. освојила је титулу „Топ модел Европе“, а словеначки лист „Јана“ јој је 2000. г. доделио титулу најлепшше Словенке 20. века!
Текст за Српску СТВЧ, Зоран ЈАКШИЋ
Фото, З. Јакшић и инстаграм