ЊЕГОВА ДЕЛА ОСТАЈУ ЗА ВЕЧНОСТ
Републички одбор Савеза удружења потомака ратника Србије 1912 – 1920 са неколико општинских одбора и подружница, поводом сто и шездест и четири године од рођења војводе Живојина Мишића, једног од највећих војсковођа и команданта Војске Краљевине Србије у ослободилачким ратовима крајем деветнаестог и почетком двадесетог века, одали су му пошту код њговог спомеиика у Мионици и обишли родну куће у селу Струганику.
Војвода Живојин Мишић је био командант славне Прве српске армије Војске Краљевине Србије. Истакао се у Церској бици, а посебно је маестрално командовао јединицама у Колубарској бици где је до ногу потучена Аустроугарска војска. Ова бриљантна победа и руковођење и командовање Српском војском у Колубарској бици и дан-данас се изучава у свим војним академијама на свету.
То је пример вештог и храброг командовања у којем је у противудару бројчанији и боље опремљен непријатељ потучен до ногу. Тада је Српска војска заробила 323 официра, 43.000 непријатељких војника, 142 артиљеријска оруђа, 60.000 пушака, 2 авиона, 5 аутомобила, 4.000 коња и велику количину хране!
Потомци славних ратника у саму зору кренули су аутобусом из Београда испред Ратничког дома (сада Дом Војске Србије) у осам часова да би за непуна два сата стигли у Мионицу, у срце Шумадије, недалеко од Ваљева. Испред велелепног споменика, на којем поносно војвода Живојин јаше коња, председник Републичког одбора Савеза удружења потомака ратника Србије 1912 – 1920, Љубомир Марковић, је евоцирао успомену на великог Живојина Мишића, који је учестовао у Првом и Другом српско-турском рату, 1876 – 1877, односно, 1877 – 1878, Српско – бугарском рату 1885, Првом балканском рату (1912 – 1913), Другом балканском рату (1913) и у Великом рату (1914 -1918). Као ретко ко, војвода Мишић је учесник чак шест одлободилачких ратова!
После обиласка православне цркве у Мионици потомци старих ратника упутили су се аутобусом у родно место војводе Живојина Мишића, у Струганик. Групи из Београда придужили су се испред родне куће и потомци из неколико општинских удружења и подружница. Ту их је дочекао Миодраг Мишић, унук Мишићевог брата – Николе, који је потанко причао присутним о животу и детињству у Струганику свавног војводе. Испред Републичког одбора, Љубомир Марковић је г. Миодрагу Мишићу уручио почасну споменицу у знак захвалности што што се великим ентузијазмом и љубављу према славном српском војсковођи брине о његовој кући и настоји да се војводина заоставштина сачува од заборава, али, и да инспирише надахњује млађе нараштаје родољубљем и патриотизмом, која долази да је обилази.
-Војвода Живојин Мишић је пример храброг и одважног команданта, који је и у најтежим ситуацијама налазио излаз. Велики је добринос дао својим командовањем Првом армијом у пробију Солинског фронта 1918. године и ослободи ратом измучена и опустошена Србија. Био је познат по томе што се противио да се у југословенску заједницу укључе области насељене становништвом хрватске националности, јер су током Великог рата Хрвати били у јединицама освајача Аустоугаске. Хрвати су су, ратујући у Србији, у Мачви и Подрињу починили невиђене злочине над српским становништвом – рекао је окупљеним кустос Миодраг Мишић.
Потомци су имали прилику да виде топ испред Мишићеве куће са којим је ратовао, да обиђу кућу и виде просторије у којима је живео и одраставо војвода. У дневној просторији посетиоци су видели изложене разне предмета за кућну употребу. У друге две, у којим су члнови породице Мишић некада ноћивали и одмарали, сада су смештена бројна војводина ратна документа, карте, ратна опрема, оружје, одликовања … У једној просторији налази се и воштана фигура војводе Живојина Мишића у војној униформи, која неодољиво подсећа и враћа нас у прошлост када је славни војвода предводио своју армију из победа у победу, ослобађајући Србију од непрјатиљских војника Аустроугарске, Немачке и Бугарске.
Подвизи војводе Живојина Мишића, његов лик и дело живеће вечно. Али, живеће вечно и дела свих учесника и бораца у ослободилачким ратовима у деветнаестом и двадесетом веку, који су ценили, борили се и гинули за слободу и правду. Данашње генерације и оне, које долазе, дужни су да негују културу сећања на правдољубиве храбре јунаке наших ослободилачких ратова, који су вођени у најтежој српској историји. То је и најсјајније време српске историје, којом се сваки Србин и држава Србија – поноси.
За Српску ТВ Чикаго: текст и фото: Зоран ЈАКШИЋ
