ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК – ЛИК И ДЕЛО, СТО ГОДИНА СЛАВЕ И ПОШТОВАЊА
Поводом обележавања сто година од смрти славног војводе Радомира Путника (Крагујевац, 12/24. јануар – Ница, 17. мај 1917. г.), начелника штаба Врховне команде Српске војске (СВ) у Великом рату, једног од највећих војсковођа и јунака, које је изнедрио српски род, у Ратничком дому (сада Дом Војске Србије) 16. маја је одржан “округли сто” на тему: “Војвода Радомир Путник – лик и дело”. Организатор скупа био је Републички одбор Савазе удружења потомака ратника Србије (РО СУПРС) 1912. – 1920. године у сарадњи са Градским удружењем Савеза у Београду и његових организација у градским општинама. Овом “округлом столу” присуствовале су и делегације из општинских организација Савеза у Београду, делегација окружних удружења Савеза у Сремском, Јужно-банататском, Мачванском, Колубарском, Подунавском и Браничевском округу.
Питања о којима се говорило била су:
– Војно-политичка ситуација 1917. године – година смрти војводе Радомира Путника.
– Лик и дело војводе Путника – начелника штаба Врховне команде Српске војске у Великом рату.
– Циљ “округлог стола” у Ратничком дому био је да се сагледа лик и дело генијалног војводе Радомира Путника и његове јуначке заслуге за велике победе у Првом и Другом балканском рату и Великом рату, да се истакну најпре позитивна искуства и његово руковођење и командовање Српском војском у ослободилачким ратовима. Затим, да се извуку позитивне поуке, али и да се дају поруке потомцима и млађим генерацијама које морају да знају да је света обавеза свих нас у Србији одбрана Отаџбине од било ког нападача. Само вођењем праведне и ослободилачке борбе можемо се одбранити од агресора, који би, евентуално, дошао са било које стране – рекао нам је после скупа, председник РО СУПРС 1912. 1920. г. Љубомир Марковић, пуковник у пензији.
Своје излагање на овом “округлом столу” имали су, генерали у пензији, Марко Неговановић и Милисав Секулић, као и Љубомир Марковић и Аца Петровић.
Војвода Радомир Путник се борио у Првом српско-турског рата 1876 – 1878. г, био је учесник и Другог српско-турског рата када је ослобођен Ниш. Учесник је Српско-бугарског рата 1985. г, после којег постаје начелник штаба Дунавске дивизије. Био је и началник, најпре, обавештајног, а затим, и оперативног одељења Генералштаба СВ. Пензионисан је 1896. г. али је после “мајског преврата”, када је убијен краљ Александар Обреновић 1903. г. враћен у војну службу.После бриљантне победе Српске војске у Првом баканском рату у Кумановској бици унапређен је у чин војводе. Он је први носилац тог високог војног чина у СВ. Командовањем у Битољској бици нанео је тежак пораз Турској војсци, касније избио са СВ на Јадранско море. У Другом балканском рату у Брегалничкој бици победио и нанео тежак пораз Бугарској војсци. Иако озбиљно оболео почетком Првог светксог рата, када је СВ бележила успехе против Аустро-Угара, дао је велики прилог као начелник штаба Врховне команде СВ победама на Церу, Сувобору. Војвода Путник је успешно организовао повлачење СВ преко Црне Гора и Албаније, пребацивање јединица на Крф, њихово зврињавање и опоравак. Тешко оболео пребачен је у Ницу (Француска) на лечење где је преминуо 17. маја 1917. године.
О његовој блиставој војничкој каријери, и генијалном руковођењу и командовању Српском војском исписане су многе књиге. Његова вештина у командовању и вођењу ратних операција изучава се у свим војним академијама на свету. Војвода Радомир Путник памте, славе и и поштују садашње генерације а памтиће га, славити и поштовати и будуће, јер је још за живота био легендарни командант, један од највећих и најгенијалнијих војсковођа свих времена ,у Српској војсци. А такви јунаци не нестају никада са историјске позорнице.
Текст и фотографије: Зоран ЈАКШИЋ
