ПОДСЕЋАЊЕ НА ЈУНАЧКУ ПРОШЛОСТ СРПСКОГ НАРОДА
Дом Војска Србије последњих година постаје једно од најважнијих културних места у Београду. Поред бројних изложби у две галерије, Малој и Великој, промоција књига, музичких вечери озбиљне и поп музике, филмских предства, разних предавања, ту су у позоришни комади у којима наступају најпознатији глумци.
Недавно смо имали прилику да присуствујемо хит – позоришној представи, “Солунци говоре”, која нам на сликовит начин описује догађаје и људе који су били учесници наше најпознатије историјске епопеје. Борећи се Српска војска у отаџбинском и ослободилачком Великом рату, желела је да очува и спасе Србију од највеће пошасти двадесег века, од сила осовине, Аустро-Угарске, Немачке и Бугарске.
Позоришну представу писца Антонија Ђурића, историјску драму, “Солунци говоре”, коју је у новој драматуршкој обради режирала Цисана Мурусидзе (помоћна режисерка Бранка Зорић Васовић). изводе је млади глумци Академије уметности из Београда и Академије уметности из Бањалуке, Маја Ђајић, Саша Симовић, Стефан Ковачевић, Иван Перковић, Дарко Ивић, Данило Керкез и Срђа Бјелогрлић. Ови млади глумци у представи играју многе ликове, учеснике Великог рата, Милунку Савић, Љубицу Чакаревић, Софију Јовановић, Будимира Давидовића, Миладина Милетића, Мијата Гредељевића, Војина Марјановића, Чеду Поповића, Тадију Пејовића, Милана Гвозденовића, Вукашина Вукотића, Огиста Албера, Лисијена Рејна, Алексу Ристића, Живојина Лазића, Ивана Ивановића, Живојина Товаревића, Милорада Томића …Продуцент представе је Душан Ђоковић, иначе, председник Академије уметности у Београду, сценограф је Драган Стојков, а костимографкиња Драгана Пурковић Мацан, за сценски покрет је задужена Рената Агостини, а за избор музике Цесана Мурусидзе.
Током представе, преко видео-бима, представљају нам се још неколико занимљивих историјских личности. Глумац Иван Босиљчић појављује се у улози регента и престолонаследника Александра Карађорђевића, Миодраг Радовановић Мргуд тумачи црногорског краља Николу Првог Петровића, говор Арчибалда Рајса пренео је публици глумамц Атанасије Узуновић, поруку српске мајке казивала је Бранка Зорић Васовић. У представи је коришћен снимак Васе Пантелића, који говори познату заповест мајора Драгутина Гавриловића при одбрани Београда, октобра 1915. године и песму “Плава гробница” Милутина Бојића. Црквено појање изводе Оливер Њего и Вукашин Савић.
Представа “Солунци говоре” је увршћена у званични програм облежавања стогодишњице од почетка Великог рата. Прва представа је изведене у Бањалуци у препуној сали Народног позоришта Републике Српске, 6. априла 2014. године под покровитељством председника РС, г. Милорада Додика. Сутрадан је била реприза. Премијера у Београду је била 26. априла у београдском Народном позоришту на Сцени “Раша Плаовић”, а под покровитељством тадашњег председника Републике Србије г. Томислава Николића. Исте вечери, пред представу, Душан Ђоковић, председник Академије уметности је одликован орденом Светог Саве, који му је доделила Српска православна црква. Свој благослов представи дао је и Његова светост патријарх српски Иринеј. У част 9. маја Дана победе над фашизмом изведена је поново на Сцени “Раша Плаовић”.
Своје прво извођење представа “Солунци говоре” имала је пре тридесет и шест година, у бившој Југославији, у београдском Народном позоришту, 30. децембра 1981. г. У периоду од двадесет година, од 1981. до 2001. године одиграна је више од 350 пута. Представу су тада видели и поздравили, патријарх српски г. Герман, касније и патријарх Павле. У новој постави са глумцима Академије уметности из Београда и Бањалуке само на Сцени “Раша Плаовић” изведена је више од тридесет пута. У Београду је представа гостовала у Установи културе “Вук Караџић”, у Војном музеју при отварању изложбе “Албум сећања на наше претке из Првог светског рата”, коју је приредио Савез удружења потомака ратника Србије 1912. – 1920. г. Предства је била изведена на Радио телевизији Србије, гостовала је у Старој Пазови, Сомбору … по градовима у Србији и Републици Српској.
На 12. међународном позоришном фестивалу “Златни витез” у Москви, предства “Солунци говоре” је награђена специјаним признањем за очување културе сећања на борбу српског народа за ослобођење у Великом рату. Награда је уручена у велелепној концертној дворани Храма Христа Спаситеља у Москви у присуству Његове светости патријарха московског и све Русије, г. Кирила. Престава “Солунци говоре” изведене је 29. новембра 2014. г у препуној сали позоришта “Модерн”, а организатори су били Регионално удружење “Обједињење Срба” из Русије и Амбасада Србије у Москви. Извођењу позоришног комада је присуствовао комплетан међународни жири Фестивала “Златни витез”.
Академија уметности у Београду је први акредитовани факултет на пољу уметности у Р. Србији, дозволу за рад је добила 4. маја 2010. године. Председник Академије уметности, Душан Ђоковић је добитник ордена Светог Саве. Нега додељује СПЦ за изванредне резултате и трајни допринос на очувању духовних и културних вредности српског народа, као и за баштинање националног идентитета, развијању и продубљивању културних и просветних веза Србије са земљама и високошколским установама у окружењу. Поред ордена Светог Саве, г. Душан Ђоковић је добитник бројних награда и признања, Почасног доктората Универзитета “Банатул” из Румуније, “Повеља слободе” Културно-просветне заједнице Београда, “Златна значка” КПЗ Србије, Вукове награде, “Златни беочуг” КПЗ Београда. Оснивач је и Фондације “Милан Ђоковић”.
Постоји и идеје да следеће године, у време прослављања 100. годишњице завршетка Великог рата када Србија, као победница са савезницима, облежава и присећа се најсветлијих тренутака у новијој историји српског народа у борби за ослобођење од аустро-угарских, немачких и бугарских окупатора, Академија уметности из Београда своју драму “Солунци говоре” представи Србима у САД, Канади и другим земљама где живе Срби. Била би то прилика да се и наши људи у расејању присете какву је жртву Србија принела на олтар слободе и колику је цену платила да би до ње дошла. А цена је била велика.
У Првом светском рату Србија је изгубила око 1.250.000 људи, или 28 посто целокупног становништва, од тога 62 посто је била мушка популација! Од 700.000 мобилисаних војника само је 160.000 доживело слободу. Од епидемије тифуса и од рана умрло је око 402.500 људи, на Солунском фронту од 1916 до 1918 погинуло је 36.500 припдника Српске војске. У аустро-угарским, немачким и бугарским логорима је побијено или умрло 82.000 људи. Цивилни губици у рату били су 845.000 људи, од 200.000 цивила који су се повлачили са Српском војском преко Албаније преживело је око 60.000. Од задобијених рана и болести на територији Србије 1915. г. је умрло око 35.000 људи.
За Српску ТВ Чикаго, текст и фото: Зоран ЈАКШИЋ . .
