Velikani glume
SLOBODAN CICA PEROVIĆ
Slobodan Cica Perović bio je i ostao jedan od najznačajnijih glumaca koga pamte prostori one nekadašnje Jugoslavije. Ove godine je devet decenija od rođenja ovog velikog umetnika.
Cica Perović je rođen je 6. maja 1926. u Kragujevcu. Akademiju za pozorište i film upisuje 1948 godine. Filmsku karijeru započinje u filmu ”Njih dvojica” iz 1955. Iste godine pojavljuje se i u filmu ”Šolaja’. Pamtimo ga po ulogama i u ostvarenjima kao što su – “Povratak Otpisanih”, “Paviljon 6”, “Zimovanje u Jakobsfeldu”, “Salaš u malom ritu”, „Gospodin foka“, „Daleko je Australija” “Siroti mali hrčki”…
Preminuo je, četiri dana pred svoj pedeset i drugi rođendan, 2. maja 1978. u Beogradu.
Slobodan je ispričao o svim gorčinama glumačkog posla, kako je teško biti slobodan umetnik, o tome šta je naučio putujući kroz Indiju i koja je to mora koja ga svakog jutra vraća u stvarnost.
Postao glumac jer je osetio potrebu da se ispoveda ljudima, da im otkriva svoja najintimnija osećanja.
“Neočekivano se u meni rodila ta potreba, i to da budem glumac u pozorištu za koje sam poverovao da je tribina sa koje se slobodno mogu iskazivati neke svoje istine. Posle sam shvatio da je to zabluda, ali bilo je već kasno. Napustio sam pozorište i postao slobodan umetnik, tako se to kaže, ali umesto da preporodim u sebi dinosaurusa, pretvorio sam se u guštera, u malo, bezopasno, nejako biće. Zbot toga, možda, na prvi pogled i delujem kao čovek koji je našao ovoj mir, kome je sve svejedno, u kome više nema ni žara ni ambicija”, rekao je Perović 1975. U jednom emotivnom intervjuu.
Ali, to je samo prividno, ja sam se izmenio u pozitivnom smislu, oslobodivši sebe predrasude da kao javni radnik, umetnik, treba da živim bolje i drugačije nego običan čovek.
Putujući Indijom, mislim da sam uspeo da shvatim da je jedina apsolutna vrednost duh. To saznanje uticalo je na mene i izmenilome do te mere da sam ja, Slobodan Perović, čovek koji danas može približno da živi na indijski način, ma kako to zvučalo naivno ismešno.
Tri puta sam odlazio iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta i tri puta se vraćao. Bojim se da više nisam taj koji bi mogao da radi sve što se od njega zahteva. Pretvorio sam se u sasvim drugačije biće. Zato i razumem Ljubu Tadića, koji je iz pozorišta otišao s rečima: “Neću više da se igram s vama”, jer su zahtevi odista preveliki.
Kao promašeni finansijski revizor i kasnije, kao putnik u Indiji, zauvek sam sebe oslobodio obaveze koju nameće civilizovani savremeni svet biti iznad drugih. Jedino o čemu sanjam, jeste da budem iznad inkasanata: da za svoj glumački, stvaralački rad, za svoju iskrenost istinitost koju točim iz sebe, ne budem vređan i uznemiravan.
Mogu da se hranim i na kazanu, ne marim, uopšte, šta jedem i gde stanujem, ne zato što sam boem, već što mi je važno da budem slobodan.
Danas se o Peroviću retko priča, a mlade generacije ne znaju gotovo ništa o njemu.
A, Slobodan je bio „slobodan“ i čovek za divljenje.
Fotografije iz arhiva
Veroljub Milošević