ROLAN GAROS
Novak Djoković nije uspeo da ponovi uspeh od prošle godine. Igrač od koga je samo pre 20ak dana bio bolji na turniru u Rimu, ovaj put je bio koban po njega. Dominik Tim, 23-godišnjak iz Austrije, neočekivano lako je savladao srpskog tenisera sa 3:0 u setovima i tako ga odstranio od daljeg učešća u Parizu.
Novak ne samo da se nije plasirao po prvi put u polufinale Rolan Garosa od 2011.godine, već će se od ponedeljka naći na mestu broj 3, a možda čak i 4, u zavisnosti od dostignuća Stanislasa Vavrinke u završnici takmičenja. Tako će Djoković u odnosu na stanje nakon prošlogodišnjeg Rolan Garosa imati 11.145 bodova manje, što zvuči prosto neverovatno.
Analiza svakako predstoji. A, predstojeće vreme, u kojem bi trebala da se nastavi saradnja sa Andreom Agasijem, svakako će pokazati da li će Srbin pronaći motiv da se vrati na šampionske staze.
Dominik Tim će u polufinalu izaći na crtu, najvećem favoritu turnira, Rafaelu Nadalu, dok će u drugom meču snage odmeriti, prvi igrač sveta, Endi Marej i Švajcarac Sten Vavrinka.
TOK MEČA:
Prvi set je bio sličan mnogim odigranim Novakovim setovima na pariskoj šljaci. Rani brejk, pa ribrejk. Treba napomenuti da je i vetar pravio problema igračima, tako da nisu mogli da se oslone na servis. Peti gem je trajao dosta dugo, ali je srpski teniser uspeo da ga nekako prelomi u svoju korist. To je takodje iscrpelo Austrijanca i Djoković se novim brejkom odlepljuje na 4:2. Pomislili smo da su stvari došle na svoje mesto, ali tako nije mislio i Tim. Podigao je nivo igre, smanjio broj grešaka i uspeo da izjednači na 4:4. Na 5:4 Novak je imao 15:40 i dve set lopte koje nije iskoristio, tako da se može reći da je tu negde set (a, možda čak i meč) odlučen. Igrao se taj-brejk koga je Dominik Tim rešio sa 7:5 (uz svega jedan poen koji je Djoković osvojio na svoj servis) i nakon 74.min osvojio prvi set sa 7:6.
Očekivao se Novakov odgovor u drugom setu, kao i protiv Švarcmana, ali umesto toga, vidjena je potpuno drugačija slika. Greške su se nizale, Austrijanac je dobijao sve više na samopouzdanju i vrlo brzo je bilo 3:0. Naš teniser je uspevao samo na trenutke da podseti na igrača, koji je ne tako davno, mleo svoje protivnike, ali mladjani Dominik je sve sigurnije igrao, pogadjajući uglove terena i prvenstveno čuvao svoj servis. Djoković nije ni imao šansu da se vrati u meč, tako da je Tim tek u šestom medjusobnom okršaju uspeo da dobije set, bez taj-brejka, protiv Srbina, rezultatom 6:3 za vodjstvo od 2:0.
Nada, koja je tinjala sve vreme u nama, vrlo brzo se ugasila tokom trećeg seta, kroz koji je austrijski igrač samo protutnjao. Srpski teniser je delovao bezvoljno i nezainteresovano, kao da se pomirio sa činjenicom da je za njega turnir završen. A, to se upravo i desilo. Velikih 6:0 na kraju trećeg seta, šok za sve Djokovićeve fanove i slavlje Dominika Tima za prvu pobedu nad našim igračem, i to kakvu, od 3:0, kojom se plasirao u polufinale.
Novak je na konferenciji za štampu, nakon susreta, izjavio da je sam kriv za poraz, jer je protivnik bio bolji, i da odlazak Andrea Agasija sa tim nema nešta. Takodje, se osvrnuo i na završetak prvog seta, koji je po njemu bio presudan za nastavak meča.
Djoković tako, od 2011. neće biti na nekoj od prve dve pozicije ATP liste, a sledeći veliki turnir na kome će se pojaviti biće Vimbldon, koji počinje 3.jula. Do tada srpski igrač će uz pomoć Amerikanca pokušati da pronadje svoju formu. A, nama ostaje samo da mu poželimo dobro zdravlje do vremena kada ćemo ponovo uživati u igrama koje su nam ne tako davno donosile mnogo radosti.
Text: Oliver Vuković
Dodatak:
Odakle naziv Rolan Garos?
Jedan od četiri velika teniska (Gren slem) turnira nosi naziv po čuvenom francuskom pilotu iz Prvog Svetskog rata. Rolan Garos je ujedno bio i prvi čovek koji je uspeo da preleti Mediteran.
Južin Adrien Rolan Žorž Garos je 1913.god u avionu Morane-Saulnier uspeo da od Frežisa na Azurnoj obali preleti preko Sredozemnog mora do Bizerte u Tunisu za nepunih 8 časova.
Već sledeće godine prijavio se u francusku vojsku, da bi u aprilu 1915.god stekao ugled obarajući nemačke vojne avione. Medjutim, ubrzo i sam biva oboren, tako da je naredne tri godine proveo u zarobljeništvu, odakle uspeva da pobegne i priključi se ponovo francuskom vazduhoplovstvu. Ali, ponovno obaranje, 5.oktobra 1918.god, iznad Ardena, pored gradića Vuzije, ovaj put se završilo sa tragičnim posledicama.
Godine 1928. na desetogodišnjicu njegove smrti, novi teniski stadion nazvan je u čast vrsnog atlete i čuvenog pilota, koji je samo rekreativno igrao tenis, a na insistiranje njegovog velikog prijatelja i školskog druga, Emila Lezjea, tada predsednika atletske sekcije Francuskog stadiona, inače bivšeg ragbi reprezentativca.
Stadion je izgradjen za finale Dejvis kupa koje je te godine igrano izmedju selekcija Francuske i SAD.
Zašto se u Parizu igra na šljaci crvene boje?
Danas se čuvena podloga sastoji od praha izdrobljene cigle i za prekrivanje centralnog terena Filip Šatrije potrebno je oko 1,5 tona ovog materijala.
Za prvi crveni teren zaslužna su dva brata, Britanci Vilijam i Ernest Renšo, teniski šampioni sa kraja 19.veka.
Oni su u Kanu, napravili prvi teniski teren, za potrebe zabave bogate aristokratije koja je dolazila na Azurnu obalu, i koja je sve više pažnje poklanjala ovom sportu. Medjutim, pošto trava nije uspevala na mediteranskom suncu, tvorci su imali problem da obeleže teren na izbledeloj podlozi. Svoju nervozu Ernest je iskalio na nekoliko ćupova od terakote (pečene gline) koje je razbio, da bi gledajući izmrvljene komade Britanci došli do brilijantne ideje. Izlomili su sve glinene posude, samleli komade u prah i time prekrili površinu, na kojoj su bele linije lako mogle da se ucrtaju. Tako je nastao prvi teren pod tzv. crvenom šljakom.
za STV iz Pariza Oliver Vuković
foto: Oliver Vuković
