ČUVARI TRADICIJE
Dragoslav Glavonjić, rodjen je u selu Rutoši 2. oktobra 1940. godine. Još od malih nogu zavoleo je gusle i pesme uz njih. U to vreme retko koja kuća u selu nije bila bez gusala. Slušajući starije ljude i pesme uz gusle, imao je želju da i sam nauči da gusla. Ono što posebno Dragoslav mora da naglasi je to da dok je bio djak Osnovne škole, učiteljice su organizovale, kako bi se to sada zvalo ,,javne časove” gde su u školu dolazili stariji ljudi iz sela sa kojima su đaci pevali uz gusle. Dragoslav je povremeno pevao uz očeve stare gusle iako nije znao pesme. Kroz školovanje je naučio dosta pesama i to je otvorilo mogućnost da više gusla. Posle dosta godina vežbe i truda, nabavio je svoje gusle i tako je savladao samu tehniku guslanja i pevanja.
Medjutim, baveći se tim instrumentom, javila se i želja da ih napravi i sam izradjuje.Sedamdesetih godina je počeo da pravi gusle. Od tada do sada napravio je veliki broj gusala, od kojih je većinu poklonio svojim najbližima počev od unučadi.
Za izradu gusala, potrebno je imati posebnog dara, puno strpljenja i ljubavi prema instrumentu, posebno za deo rezbarenja. Takodje treba naglasiti, da pored same izrade gusala, Dragoslav je sam napravio i alat koji koristi pri rezbarenju najviše, što je takodje jako specifično i zanimljivo, tako da kada gusle budu kompletan ,,proizvod” one su nastale iz kompletnog ručnog rada. Čak i tzv. čepove-klinove kojima se učvršćuje koža, ručno izradjuje i sam je napravio alatku kojom to izradjuje.
Dragoslav Glavonjić je javno svoj talenat pokazao u emisiji “Ja imam talenat” 2012 godine a nakon toga je gostovao u nekoliko emisija na RTS-u i na par lokalnih televizija. Uvek je bio u kontaktu sa vrsnim guslarima i jako cenjen u guslarskim krugovima. Posebnu čast su mu odali ljudi iz društva guslara iz Priboja.
Pored izrade gusala, bavi se i izradom alata i raznih predmeta od drveta, najviše stolica ,,tronoški”,stočića, polica, kao i alata koji pomažu pri izradi pčelarskih komponenti – ramovi, košnice, kavezi itd.
Ovako je priču o svom dedi, ispričala mlada užičanka Ivana Ivanović, koja je po struci etnoturizmolog i bavi se očuvanjem narodne tradicije, starih instrumenata, pesme i igre.
“Uz dedu sam dosta toga naučila, obzirom da sam se bavila marketingom, želela sam da se okrenem pravim vrednostima i da uradim nešto korisno i edukativno. Pošto se narodna tradicija prenosi sa kolena na koleno, tako sam ja odlučila da je prenesem na široke javne mase kroz razne manifestacije poput festivala, izložbi, seminara i mislim da sam na dobrom putu da probudim svest ljudi. Za sada, to se sve dešava u Zlatiborskom okrugu, ali planiramo da idemo i preko granica naše zemlje… Moram se pohvaliti i saradnjom sa Društvom guslara iz Priboja, koji su za kratak period postali naši veliki prijatelji.”
