У БЕОГРАДУ ОТКРИВЕН СПОМЕНИК ТАДИЈИ СОНДЕРМАЈЕРУ
Иако је пре шездесет година наша авио-компанија, Југословенски аеро транспорт (ЈАТ), обећала да ће подићи споменик, поставити спомен-плочу или назвати једну од улица у Београду по имену Тадије Сондермајера (Београд, 19. фебруар 1992. г. – Београд, 10. октобар 1967. г.), који је пре тачно девет деценија, 1927. године био оснивач “Аеропута”, то се није догодило. Ипак, српски народ је недавно на достојанствен начин вратио сећање на пионира српске војне, цивилне и спортске авијације. Највеће заслуге, пак, Сондермајер има у оснивању “Аеропута”, који је у то време био једна од десет авио-компанија у свету!
У Београду на углу улица Палмотићева и Косте Стојановића, градоначелник Београда Синиша Мали, директор “Ер Србија” Дане Кондић и Мирјана Чизмаров, директорка Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије открили су недавно споменик највећем и најпознатијем српском авијатичару, Тадији Сондермајеру. Овој свечаности присуствовали су његови потомци, представници Удружења линијских пилота Србије, “Ер Србије”, Скупшштине града Београда, бројни чланови Савеза потомака ратника Србије 1912 -1920. г. и многи други. Истог дана је откривена и спомен-плоча Тадији Сондермајеру и др Арчибалду Рајсу на улазу зграде Аеро-клуба, у Улици Узун Миркова, 4. Овој двојици истакнутих личности у ослободилачким ратовима Србије су раније биле постављене спомен-плоче на згради Аеро-клуба, али су их неодговорни појединци скинули, па су направљене нове и сада су враћене на старо место Нешто касније је одржана и свечана академија Аеро-клуба поводом откривања спомен-бисте и спомен-плоче Тадији Сондермајеру, 90 година од оснивања авио-компаније “Аеропут” и првог интернационалног лета исте године на линији Париз – Бомбај. Тог дана обележена је и 95. годишњица од оснивана Аеро-клуба у Београду, 105. годишњица од школовања наших првих пилота у Француској и пола века од оснивања Удружења линијских пилота Србије.
Ко је био Тадија Сондермајер, неправедно заборављени јунак ове наше приче, коме је још за живота требало подићи споменик? Укратко, Сондермајер је био аеронаутички инжењер, ратни, цивилни и спортски пилот, добровољац у балканским ратовима, борац и официр Краљевине Србије у Великом рату! После рата и официр-пилот у Југословенском краљевском ратном ваздухопловству (ЈКРВ). И док је у свету био веома цењен и слављен, због својих спортских и ратних повига, у Србији је после свих тих успеха и награда – заборављен!
Тадија Сондермајер је био велики српски патриота и јунак, због рата у Србији 1912. године напустио је студије у Немачкој и пријавио се као добровољац у Првом балканском рату. Имао је тада само двадесет година. Цела његова породица је била патриотски настројена, од оца Романа до браће. Млаћи брат Станислав је погинуо као шеснаестогодињи дечак у борбама на Церу, други брат Владислав је најпре био у Српској војсци коњички потпоручник да би касније и он постао пилот. И сам Тадија је најпре служио у коњици, а после обуке за пилота, био је распоређен у ескакдрилу 2. армије. Све до 1917. г. на Солунском фронту летео је извршавајући борбене задатке. Пошто се разболео одлази у Француску на лечење, после опоравка приступа најелитнијој француској борбеној ваздухопловној јединици “Роде”. У њој се у Великом рату истиче посебно у борбама против немачког “Летећег циркуса” на чије је челу био познати “Црвени барон” (Манфред фон Рихтхофен). У борбама са Немцима 21. маја 1918. година његов аероплан је био погођен, ипак, успео је да се приземни, али са тешким ранама једва је преживео.
А, ево и неколико одликовања, које је добио током ратова:
– Албанска споменица,
– Карађорђева звезда са мачевима,
– Златна медаља за храброст,
– Сребрна медаља за храброст,
– Легија части,
– Орден официрског реда …
После рата наставља школовање у Француској, постаје ваздухопловни инжењер. Касније се враћа у Србију и као официр служи у ЈКРВ. У Србији постаје једна од најзначајнијих личности тога времена, има велике заслуге за развој војног, цивилног и спортског ваздухопловства. Основао је 1922. г. у Београду Аеро-клуб, а највећи допринос је дао пет година касније, када је оформио прву авио-компанију у Србији, “Аеропут”, једну од првих десет у свету.
У циљу популарисања ваздухопловства заједно са својим сарадником Леонидом Бајдаком је организовао спектакуларни лет од Париза, преко Београда, Алепа, Басре,Ђаска и Карачија до Бомбаја. О овом подвигу у то време причао је читав свет. На аероплану “Потез 25”, Тадија и Леонид су полетели 20. априла 1927. године. По повратку из Бомбаја, након 11 дана летења и пређених 15.000 км, слетели су у Београд где су дочекани од 30.000 људи. Тадија је био и потредседник Међународне аеронаутичке организације, а организовао је у Краљевини Југославији у Дубровнику 1935. године и једну међународну конференцију.
Тадија Сондермајер је био веома поштован и цењен на двору Карађорђевића. Пред почетак Другог светског рата, 1941. као пуковик у резерви постављен је за команданта Транспортне групе, када је “Аеропут” прикључен ЈКРВ. Због симпатија и одржавање присних веза са бившим режимом после рата од комуниста бива хапшен, чак су га осудили на смрт (!?), али је захваљујући жени Александра Ранковића, Милици, спасен. Касније су му враћена одузета грађанска права (!?), није се више бавио ваздухопловством. Радни век је завршио као инжењер у београдском урбанистичком заводу “Полет”.
После откривање бисте у Београду и постављања спомен-плоче на згради Аеро-клуба верујемо да ће се ускоро и једна улица у главном граду Србије назвати по њему. То је мали дуг за све што је за Србију урадио Тадија Сондермајер, рођени Београђанин, добровољац у балканским ратовима, пилот и официр Српске војске у Великом рату, али и после њега, дајући велики допринос у развоју ЈКРВ, цивилног и спортског ваздухопловства. Посебно је, понављамо, имао велике заслуге при оснивању прве српске авио-компаније “Аеропут”, која ове године прославља 90 година од формирања.
Текст: Зоран ЈАКШИЋ
Фото: архива и аг.
