СВЕДОК БУРНЕ И СЛАВНЕ ИСТОРИЈЕ СРБИЈЕ
Београд, град на две велике реке, Дунаву и Сави, је по томе јединствен у свету. Деценијама уназад, престоница Србије због своје бурне историје, културе и традиције је један од најпосећенијих градова не само Србије већ и југоисточне Европе. Због добрих веза са светом, копном, рекама и авио-саобраћајем знатижељни туристи са свих страна просто хрле да га посете и разгледају многе симболе и знаменита места, која су га прославили током минулих векова. А њих је много, тешко их је све набројити. Споменимо Београдску тврђаву са величанственим спомеником Победник, дело познатог вајара Ивана Мештровића, егзотични Зоо-врт, Аду Циганлију београдско море, Авалски торањ, шопинг радње у атрактивној Кнез Михајловој улици, Савски трг и споменик великом жупану Стефану Немањи, Скадарлију, са ресторанима у којој се пева и свира до раних јутарњих сати, Споменик незнаном јунаку На Авали, савремени бизнис-кварт Београд на води са шопинг-центром „Галерија“ …
Од најзначајнијих знаменитости Београда, али, и Србије овог пута издвајамо јединствен и у свету познат КРАЉЕВСКИ ДВОРСКИ КОМПЛЕКС на Дедињу. Он је изграђен пре сто година, а сведок је бурне и славне историје Београда и Србије у двадесетом веку.
На брежуљкастом београдском насељу, Дедињу, налази се Краљевски дворски комплекс, који је грађен пет година, од 1924. до 1929. године. Њега чине: Краљевски двор, Бели двор и Дворска капела апостола Светог Андреја Првозваног. Капела је заштитник и Крсна слава Краљевског дома, краља Петра I Карађорђевића (1844 – 1921) и његовог сина Александра I Карађорђевића (1888 – 1934). Црква је саграђена по узору на цркву Светог Андреја на Тресци, која је задужбина краља Вукашина Мрњавчевића (1320 – 1371).
Док је Краљевски двор користио краљ Александар I Карађорђевић, Бели двор, који се налази у непосредној близини, је био намењен за престолонаследника Петра II Карађорђевића (1923 – 1970) и краљевиће, Томислава (1928 – 2000) и Андреја (1929 – 1990), сматрајући да ће им бити потребан простор за јавне и приватне послове којима ће се бавити..
Дворски комплекс на Дедињу простире се на површини од 134 хектара а изграђен је од личног новца краља Александра I Карађорђевића. Објекти на Дедињу су власништво Владе Републике Србије, која је и правни наследник. Данас дворски комплес користи породица принца Александра Карађорђевића (1945), који је син Петра II.
Пројектанти су били архитекта Живојин Николић и познати руски архитекта Николај Краснов (1864 – 1939), који је током Октобрске револуције у Русији напустио отаџбину и доселио се у Србију. Краснов је је један од најплоднијих архитекта који је радио и стварао у Србији у првој половини 20. века. Он је пројектовао палату Министарства шума и рудника Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1928, сада Министарство иностраних послова Србије), зграду Министарсва финансија Краљевине Југославије (сада Владе Србије), обнову цркве Ружице на Београдској тврђави, Архив Србије, Мост краља Александра I Карађорђевића, уредио ентеријер и хералдику Дома Народне скупштине … Његово последње дело пред смрт је Спомен-костурница на острву Виду (1939) посвећена Краљевској српској војсци (КСВ), која се после албанске голготе опорављала на овом острву спаса. Као што се зна, КСВ је после јуначког пробоја Солунског фронта 1918. г. ослободила Србију и будуће области које ће ући у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, натеравши окупаторе Аустроугарску, Немачку и Бугарску на капитулацију.
За краљевски комплекс вајар Иван Мештровић је извајао бројне скулптуре по наруџбини династије Карађорђевић. Међу њима издвајамо скулптуре Милоша Обилића, Марка Краљевића, Срђе Злопогрђе, познатог косовског епског јунака и многих других. У оквиру комплекса налазе се и кухиње, базени, а унутрашњост дворца красе многе уметничке слике познатих аутора, ексклузивни намештај ручне израде …
Ово здање на Дедињу је многим туристима, који посећују Београд, у плану да га виде. За то је одговорна Туристичка организација Београда (ТОБ), која договара време за посете са канцеларијом Краљевског двора. Информације о тачним датумима и времену посета, цени улазница, организованом одласку аутобусом и другим детаљима могу се добити директно од ТОБ.
Ђаци, студенти, разна пензионерска удружења могу да обилазе Дворски комплекс у групаама, од 10 до 40 лица. За њих је улаз бесплатан. Притом морају да се обрате за обавештење канцеларији Њ. К. В. Престолонаследника Александра Карађорђевића. Обиласци Краљевског и Белог двора организовани су тако што са посетиоцима иду туристички водичи, који их упознају са историјом здања, уметношћу и културом, шетајући, разговарајући и разгледајући комплекс. Посета обично траје два сата.
Пре одласка на разгледање Краљевског и Белог двора посетиоци треба да се упознају са правилама понашања у Дворском комплексу.
Ево неких правила, по којима се посетиоци морају да се придржавају:
Ниједан посетилац или група неће бити примљен без предходног пријављивања. Није дозвољено да се у објекте уносе ранчеви и торбе, сав пртљаг мора се оставити у аутобусу. Није дозвољено пушење, уношење пића и хране, у дворску цркву не може се ући у кратким панталонама. Не смеју се фотографисати и снимамти видео-камером објекти које користи Војска Србије. Није дозвољено седење по столицама и другим комадима намештаја, додиривати их. Од сваког посетиоца тражи се да се примерно понаша, уколико буде супротно од њега се захтева да моментално напусти Краљевски комплекс. Током посете морају се искључити мобилни телефони…
Заинтересовани посетиоци, који желе да обиђу Краљевски и Бели двор могу да се информишу за све појединости у Туристичком информативном центру у Београду у Кнез Михајловој улици, број 56, о цени, времену поласка туре са Трга Николе Пашића и дугим детаљима везаним за посету
За Српску ТВ Чикаго, текст и фото, Зоран ЈАКШИЋ
