ЛИТУРГИЈА ПОСЛЕ ЧЕТИРИ ВЕКА
Српска православна црква (СПЦ) има неколико хиљада верских објеката, цркава, храмова, капела, сеоских црквица … у Србији и расејању, од тог броја око тристо манастира. Највише верских објеката на једној територији има их на Косову и Метохији изграђених у тринаестом и четрнаестом веку, после крунисања 1217. г. Стефана Немањића Првовенчаног (1196 – 1227) за краља Србије. Он је наследио оца, великог жупана, Стефана Немању (1113 -1199), који је ујединио и владао српским земљама, Рашком, Косовом, Зетом, Тривунијом, Захумљем и Неретвљанском облашћу (1166 – 1196). Световно име Стефана Немење је Свети Симеон Мироточиви. Области, којима су владали Немањићи, данас су то Рашка област, Косово и Метохија, Црна Гора, Херцеговина, стара (јужна) Србија, је доказ постојаности и самобитности српских земаља на тим просторима више од осам векова. У доба владавине најпре краља Српских земаља, Стефана Душана (Силног) Немањића (1331 – 1346), касније цара Срба и Грка (1346 – 1355), његове државе су се простирала источно од Црног мора до на западу Јадранског мора, на југу од Егејског мора, на сверу до Дунава. Када је Растко Немањић, Свети Сава (1175 – 1236), 1219. г. од васељенског патријарха Михаила I Цариградског и никејског цара издејствовао за Српску православну цркву аутокефалност, самосталност, са статусом архиепископије Српска држава је заокружила своју духовну и државну власт. А Свети Сава је тако постао први архиепископ СПЦ.
Као што смо горе написали, Српска православна црква има бројне сакралне верске објекте, неки су очувани, али током минулих векова многи су оскрнављени, поједини потпуно уништени од бројних освајача и непријјатеља српских земаља (Турака, Аустроугара, Шиптара …) Занимљиво је да се највећи број верских објеката налазе на Косову и Метохији што је доказ да је ова област вишевековна постојбина Срба. Зато се, не без разлога, говори да је Косово и Метохија – срце Србије. Да су косовско-метохијски манастири, Пећка Патријаршија, Високи Дечани, Грачаница и Богородица Љевишка значајни не само за Србе, већ и за човечанство, најбољи је доказ што су они стевљени на УНЕСКО-вој вечитој листи материјалног културног наслеђа света.
МАНАСТИРА НАМАСИЈА
О једном истраженом верском објекту, манастиру НАМАСИЈИ, У Општини Параћин, девастираном и разрушеном, који чека обнову, пишемо у овом тексту.
У селу Забрега, Општина Параћин, североисточно од града у клисури Црнице налазе се рушеввине и остаци маннастира СПЦ, Намаасија, чија изградња датира из 14-ог и 15-ог века. У овом средњвековном манастиру налази се црква Светог Николе, за коју се верује да је задужбина неког монаха, због тога многи сматрају да он спада међу најстарије монашке задужбине Моравске Србије. У то време српском државом владале су су племићне и династијске породице Хребељановић и Бранковић.
Од 1972-ге до 1979-те године манастирски комплекс је потпуно истражен, па су пронађени остаци конзервирани како би се у будућности обновио.
Као и многа материјална добра код нас, и рушевине манастира Намасија, представљају споменике културе од великог националног значаја. Културна установа која га штити и брине се о манастуру је Завод за заштиту споменика културе Србије, који је у склопу заштићене споменичке целине Петрушка област. Она обухвата средњовековне споменике из друге половине XIV и прве половине XV века, настале у пределу источно од Параћина, око река Црнице и Грзе. На том простору се налазила погранична (крајишка) жупа средњевековне Србије, коју је средином XIV века, Стефан Душан Немањић, доделио на управу жупану Вукославу и његовим синовима Црепу и Држману Вукославићу. Од тог доба се за њу појављује назив Пустош Петрус, према њеном средишту, тврђави Петрус, смештеној на узвишењу изнад Црнице, код данашњег села Забрега.
Поред Петруса, током овог периода је, под утицајем исихастичког учења, подигнут велики број цркава и манастира у моравском стилу. Ради се о једнобродним грађевинама са основом триконхоса и припратом, од којих су најпознатије око реке Црнице: Сисојевац (обновљена црква), Намасија (у рушевинама), Свети Јован Главосек (у рушевинама), Блага Марија Петрушка (у рушевинама). У долини реке Грзе налазе се:
Света Петка (обновљена црква), Пресвета Богородица (обновљена црква), Црква Св. Арханђела Гаврила у Давидовцу.
Петрушка област се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја и обухвата укупно 21 верски објекат са данас видљивим остацима и још 23 која су забележена у народним предањима.
Димензије цркве у манастиру Намасија, која је посвећена Светом Николи су: 13,4 м х (пута) 7,6 м, дебљина зидова је 80 см. Димензије параклиса су: 5,3 м пута 2,6 м са зидовима дебљине 50 см. Сачувани зидови цркве су до 1 м, у параклису до 1,3 м. Приликом изградње цркве користио се поломљен камен у кречном малтеру. Кров се покривао црепом, док је под постављен плочама од пешчара. Иначе, сама манастирска црква је грађевина триконхоналне основе са правоугаоним нартексом и апсидама. Оне су споља тростране, а унутра полукружне.
Камена крстионица је направљена у североисточном делу наоса, а на јужној страни нартекса.
Приликом исраживања у унутрашњем делу цркве пронађени су фрагменти фресака па и остаци једног свеца, који се налазе у олтарској апсиди. У параклису се налати бели фриз са палметама на црвеној подлози, предпоставља се из 16. века.
АРХИМАНДРИТ ХРИЗОСТОМ (НЕШИЋ)
Тренутну дужност игумана у манастиру Намасија обавља архимандрит Хризостом (Нешић). Његово име и значајан духовни рад везан је за манастир Ком (Црна Гора). Архимандрит Хризостом препознатљив је као неуморан мисионар и чест гост у телевизијским емисијама у којима се говори о православљу. Једна од познатијих ТВ емисија је „Питања и одоговори“, коју реализује ТВ Храм.
Архимандрит Хризостом је рођен 22. новмбра 1971. г. у Ћуприји. У родном граду је завршио Гимназију, касније је дипломирао на Филолошком факултету. Замонашен је 21. новембра 1996. г.
У манастиру Ком од 1999. г, као монах, преузима бригу о манастиру Ком на Скадарском језеру. Уз благослов митрополита Црногорско-приморске митрополије Српске православне цркве, господина Амфилохија Радовића и помоћи верног народа, годинама је успешно обнављао манастирски комплекс. Архимандрит рукоположен у је чин јерођакона 2003. г, а за јеромонаха на Божић 2005. г. Звање игумана добија 2006. г, док га је митролопит Амфилохије Радовић произвео у чин архимандрит 30. маја 2009. г.
У манастиру Режевићи од 1. августа 2011. г. постављен је за настојатеља овог познатог поморског манастира у Паштровићима. У манастиру Намасија данас предводи обнову и духовни живот средњевековног манастира посвећен Светом Николи а његве духовне поуке и беседе веома су праћене на званичној страници манастира Намасија, на инстаграму.
Отац Хризостом је недавно уз учешће Иванаа Цветковића и још неколико свештеника први пут после четири века у манастиру Намасија одржао литургију чиме му је удахнуо нови живот.
Иначе, архимандрит Хризостом је почасни члан Краљевске академије науке и уметности.
У циљу прикупљана новчаних средства за обнову манастира Намасија увек агилан архимандрит Хризостом је покренуо хуманитарну акцију.
Идеју о обнови манастира Намасија путем донација радо се прихватила позната композиторка духовне и популарне музике, Јасмина Јакшић, која жели својим учешћем да допринесе да се ова акција спроведе. Има искуства јер је учествовала у једној сличној акцији за манастир Рожањ, подно Мајевице у Босни и Херцеговини. Госпођа Јасмина се залагала да се за манастир Рожањ прикупе средства за обнову, а свој допринос је дала на тај начин што је компоновала и објавила песму о Рожњу, „Манастире мој“. О идеји архимандрита Хризостома, Јасмина каже:
-Радо сам се одазвала да помогнем својим ангажовањем да се обнови средњевековни манастир Намасија. Верујем да ће се појединци у Србији и Срби у расејању одазвати и помоћи, да ће се верни народ и други поштоваоци СПЦ укључити како би за неку годину овај вредни средњевековни манастир заблистао пуним сјајем.
Господин Хризостом је због донација отворио рачун у НЛБ Комерцијалној банци. За лица која су заинтересована да донирају новчана средтва за обнову манастира Намасија у прилогу текста је инструкција за уплату новчаних средстава за физичка лица.
За Српску ТВ Чикаго, припремио: Зоран ЈАКШИЋ
Фото: Намасија привтна архива и Јасмине Јакшић.
