ОСТАЛЕ СУ ХИТ-ПЕСМЕ И УСПОМЕНЕ
Радијско-телевизијски фестивал народне музике „Моравски бисери“, један од најзначајнијих и најбољих одржаних и организованих музичких манифестација у Савезној Републици Југославији, а касније у Србији, који је реализовао Пословно-музички центар „Мелос маркетинг“ из Београда и Музичка мрежа Србије, свој дуговечни живот је започео у септембру 1993. године у јагодинском Дому културе. Већ са првим појављивањем у јавности Фестивал је показао да ће бити лидер у афирмисању и чувању нове народне музике компоноване у духу традиционалног мелоса. И сама имена аутора, певача и певачица, која су се појавила ма музичкој сцени у Јагодини говорила су о квалитету ове јединстве музичке смотре.
Током тридест година трајања Фестивал је имао 28 издања. Какао смо горе написали први Фествал био је у Јагодини, а 28. последњи је одржан 2022. г. на Златибору када је директор и оснивач „Моравских бисера“ дипл. инж Зоран Трифуновић спустио завесу на ову, једну од најзначајнијих музичких манифестација народне музике у Србији с краја двадесетог и почетком двадесет и првог века.
-Циљ је постигнут. Хтели смо Фестивалом народне музике „Моравски бисери“ да дамо свој скроман допринос у очувању традиционалне српске песме компоноване у духу исзворног мелоса. Да смо успелу у свом подухвату најбољи је пример број врхунских учесника, квалитет песама које смо чули, а хитови које је изнедрио овај Фестивал, сигуран сам, дуго ће трајати – рекао нам је Зоран Трифуновић, који има највише заслуга што је ова манифестација својим квалитетом и ванвременским композицијама обележила српску музичку сцену последње три деценије.
Већ на Првом фестивалу народне музике Моравски бисери појавила су се велика имена, која су и годинама касније била синоним за квалитетне песме. Извођачи су били прва лиге народњачке бранше, имена, Зорице Брунцлик, Маринка Роквића, Вере Нешић, Мики Гајића и других, све говори. Победом у Јагодини 1993. г. песмом „Велики град“, коју је компоновао Мирољуб Аранђеловић Кемиш, Зорица Брунцлик је показала да је у самом врху популарности, једна од водећих звезда српске новокомпоноване музике. Њена слава и данас траје. На истом Фествалу наступио је и легендарни Маринко Роквић, који је отпевао хит-нумеру „Преварено срце моје“, која се и дан-данас слуша, па, Вера Нешић, која је извела нумеру „Субота вече“ (компоновао Мирко Глишић).
Фестивал може да се подичи да је обишао Србију уздуж и попреко популаришући лепу и савремену новокомпоновану народну песму. Он је у исто време био одговор на појаву такозваног „турбо-фолка“, који је био претња да извитопери нову народну музику компоновану у духу традиционалног изворног мелоса. И по томе је Фестивал значајан, одигравши, можемо слободно написати, историјску улогу. Поред Јагодине и Крушевца одржан је још у Свилајнцу, Параћину, Петровцу на Млави, Београду, Крагујевцу, Ћуприји, Бијељини (Република Српска), Врњачкој Бањи и на Златибору.
Ова смотра народне музиче, која је имала такмичарски карактер, изнедрила је многе хитове, песме, кој су постале вечне. Једна од нумера, која име трајну вредност је песма „Кајеш ли се“ (композитор Миша Мијатовић), коју је извела Снежана Ђуришић, на Фестивалу у Крушевцу 1998. г. Легенда народне музике Мирослав Илић је годинама сарађивао са једним од најбољих и најпродуктивнијих српских композитора, Драганом Александрићем. Овај врсни аутор је Илићу компоновао песму „Пробуди се срце моје“, коју је Мирослав извео у Јагодини 1995. г. Она је и данас на репортору Мирослава Илића, који са њом несмањеним темпом наступа широм Србије и у иностранству.
Фестивал у Свилајнцу 1996. г. био је судбоносан за певача Недељка Бајића Бају, који је песмом „Сузе на венчању“ (компоновао незаборавни ,легендарни, Новица Урошевић) освојио награду публике. Том песмом је лансирао своје име међу популарне и тражене певаче, „купио“ је улазницу за улазак у друштво српских фолк-звезда, у којем је и данас.
ХИТ-ПЕСМЕ И ПОЗНАТИ ИЗВОЂАЧИ
На овом прстору тешко је све набројати хит-песме, које је изнедрио Фествал народне музике „Моравски бисери“. Ево, још неколико најзначајнијих хит-нумера и интерпретатора и композитора, који су их стварали. Милан Бабић је у Крагујевцу 2000. г. извео песму „На Балкану нешто ново“ (аутор Миша Мијатовић), један од најбољих српских певача, Радиша Урошевић, лансирао је победнички хит „Зна река, зна“ (М. Мијатовић) у Свилајнцу 2004. г, Гордана Гоца Лазаревић је у Параћину 2003. г. извела нумеру „Дуле, Душко“ (Влада и Чарли) којом је сву салу у граду на Великој Морави дигла на ноге. Дуговечну и увек у форми, Веру Матовић, бројна публика у Београду 2001. г. памти по победничкој песми „Издао си нашу љубав“. Певачица Сузана Јовановић, после удаје за Сашу Поповића је мало наступала, па, ни на фестивалима. Ипак, њено појављивање 2002. г. у Ћуприји било је врло успешно јер је награђена за песму, коју је отпевала „Мој соколе“ (Перица Здравковић).
Једна од млађих певачица фолк-музике Сека Алексић захваљујући Фесивалу „Моравски бисери“ постала је познато име, пошто је на вечери младих нада добила награду публике отпевавши нумеру „Идеално твоја“ (Александар Милић Мили). Тада је почело је да се о њој говори у свету шоу-бизниса. Интересантно, композитор њене песме био је А. Милић Мили у то време још увек мало познато име у свету народне музике јер се овај аутор више бавио поп-музиком. Експеримент са Секом Алексићем је „упалио“, па је касније наставио да сарађује са певачима и певачицама народне музике, међу којима су се нашла имена Лепе Брене и Светалне Цеце Ражнатовић.
Популарна певачица, Јелена Броћић је своју дугогодишњу сарадњу са познатим аутором Љубишом Ковачевић оставрила у песми „Звезда Даница“, коју је извела у Ћуприји 2002. године. Једну од најлеших песма у српској нововокомпонованој народној музици отпевао је легендарни Саво Радусиновић. Он је извео нумеру „Човек с кофером у руци“ у Свилајнцу 1997. г, коју је компоновао Мирољуб Аранђеловић Кемиш. Врсна инерпретаторка Зорица Минић је у Јагодини 1995. г. лансирала хит-нумеру „Намигнула зора“ (Данило Живковић), која је и даан-данас често на њеном репортоару.
Овом приликом споменућемо још неколико познатих хитова, које је лансирао Фестивал „Моравски бисери“ за ове три деценије. Популарна фолк-група „Медени месец“ (Д. Поповић), је у Свилајнцу 1999. г. извела песму „Поглеј у моје очи“; Бенд „Бон ами“ песму „Замка“ (Влада Стојковић), Параћин 2003; Жика Антић „Ужице“ (Стеван Симеуновић), Крушевац, 1998. г; Мики Гајић „Све ме ноћас подсећа на њу“ (Д. Савић), Параћин 2003; Драган Миладиновић Чуки, „Ја и моја хармоника“ (Новица Урошевић), Свилајнац 1996. г.
Са овог Фестивала споменимо још неке нумере, које се и данас певају и изводе. Ера Ојданић је извео нумеру „Дивља ружа“, Добривоје Топаловић „Ноћ је тиха“, група „Бон ами“ – „Снови моји“, Радмила Мисић – „Пробај да ме схватиш“, Сања Малетић – „ Ти си љубав мог живота“, Нена Ђуровић – „А где си ми ти“, Ранко Шемић – „Мој топли дом“, Боро Дрљача – „Нека теби буде добро“, Радојка Бодирожа Ћана – „Божић“ , Снежана Савић – „Вино за растанак“, Хасан Дудић – „Ја сам се венчао с тугом“, Александра Ристановић – „Леле, леле“, Милица Крсмановић – „Сиротица“, Новица Неговановић – „Ти си мени Богом дата“, Иван Кукољ Куки – „Луд за тобом“, дуо Биљана Јевтић и Аца Илић – „Да ли је то навика“, Сашка Каран „Срце куца, јелен пуца“, Јосип Матић „Тужни су ми дани“ …
Много простора би нам било потребно да набројимо сва имена која су наступала на „Моравским бисерима“. Сем споменутих то су: Раша Павловић, Недељко Билкић, Уснија Реџепова, Митар Мирић, Драган Пантић Смедеревац, Зоран Калезић, Верица Шерифовић, Чеда Марковић, Зорица Марковић, Весна Ђоковић, Јован Перишић, Љуба Лукић, Слађана Ристић,Ђорђе Чавић, Гога Филиповић, Раде Бикињац, Горица Илић, Славиша Вујић, Јелена Елена, Света Томић, Аница Миленковић, Гоца Божиновска, Снежана Ђердан, Никола Геџа Урошевић, Вукица Вељовић, Зоран Младеновић, Катарина Васић, Миле Игњатовић, Ванеса, Милица Милосављевић Дугалић, Ренато Хенц, Ацко Незировић, Зорица Тодосијевић, Љиља Лазиница, Диса Миловановић, Нешко Јовановић, Оливера Чеха, Зоран Вујичић, Марина Висковић …
ЗАВЕСА СПУШТЕНА НА ЗЛАТИБОРУ
Фестивал „Моравски бисери“ је имао један од циљева да афирмише младе, талентоване, певаче и у томе је успео. Поред вечери звезда када су наступили познати певачи и певачице било је и вече нових звезда на којој су млади таленти желели да покажу своје вокалне способности. Њима је појављивање и учешће на „Моравским бисерима“ била „одскочна даска“ у каријери. Дејана Ђекић, Тамара Милутиновић, Сека Алексић, Јелена Николић и још неки таленти после освојених награда и медијске пажње коју су добили отпочели су успешну каријеру у свету шоу-бизниса.
Кад погледамо ко је све компоновао, писао текстове и радио аранжмане за Фестивал онда можемо закључити какав је квалитет и уметнички ниво имао Фестивал „Моравски бисери“. Споменућемо само нека ауторска најпознатија имена народне музике, међу њима су: Часлав Ђоковић, Драган Александрић, Миша Мијатовић, Мирољуб Аранђеловић Кемиш, Новица Урошевић, Новица Николић Патало, Драган Стојковић Босанац, Зоран Влајић, Раде Вучковић, Хасан Дудић, Новица Неговановић, Влада Тодосијевић, Зоран Тутуновић, Мирко Глишић, Љубиша Ковачевић, Зоран Ђорђевић, Борко Радивојевић, Развигор Рашко Спасојевић, Слободан Лекић …
Оргаанизатор ПМЦ „Мелос маркетинг“ учинио је један вредан потез, најпознатијим личностима из света народне музике на фестивалима је додељивао награду за животно дело, признање за очување и неговање српске традиционалне песме компоноване у духу изворног мелоса. Награде су добиле највеће звезде српске народне музике певачи: Шабан Шаулић, Зорца Брунцлик, Маринко Роквић, Раша Павловић, Новица Неговановић, Добривоје Топаловић, Зоран Калезић, композитори Новица Урошевић, Драган Александрић …
Током година на сцену су се ређали оркестри и инструменталисти, који су пратили певаче. Ево нека позната имена, под чијом диригентском палицом су свирали музичари: Зоран Влајић, Милан Николић, Мишко Живановић, Бобан Продановић, Борко Радивојевић, Дејан Јевђић је био на чело Трубачког оркестра … своју виртуозност на сцени показивали су најбољи српски интрументалисти, Божидар Боки Милошевић, Бора Дугић, Мирко Кодић …
Током низа година водитељи су били бројна познната имена, међу њима је био и легенарни Света Вуковић, радио и ТВ водитељ. Програм су водиле и Гордана Ковачевић, Јеллена, Данијела …
За крај, да се спуссти завеса на Фестивал „Моравски бисери“ изабран је Златибор, бисер српског планинског туризма. На летњој позорници Краљевог трга одржан је у лето 2022. г. последњи Фестивал народне музике „Моравски бисери“, у част Маринка Роквића, најуспешнијег извођана на овој манифестацији, која је гостовала у многим местима широм Србије и у Републици Српској. Тада је бројна публика мала прилику да ужива у одличним песмама и интерпретацији бројних извођача. Част да наступе на овом догађају на Златибору, поред браће Николе и Марка Роквића, имали су, Весна Ђоковић, Зорица Минић, Јасна Ђокић, Славиша Вујић, Љуба Лукић и оркестар Борка Радивојевића. Плакету, као успомену на Маринка Роквића, примили су од организатора Фестивала „Моравски бисери“ Маринкова жена Славица и син Никола.
Занимљиво је да је Фестивал имао врло добру медијску покривеност. Сем на јавном сервису, Радио-телевизије Србије директтно или одложено емитиван је на још 60 локалних телевизијских станица и 120 радио-станица. Српска ТВ Чикаго је била редовни пратилац свих догађања око „Моравских бисера“ и на свом порталу често објављивала репортаже.
Пословни-музички центар „Мелос маркетинг“ је истовремено организовао доделу естрадних награда познатим извођачима, ауторима и организаторима музичких дешавањима у Србији. То је награда под називом „Златни мелос“ о којој ћемо писати другом приликом. Ваља истаћи да велику помоћ око израде статуета и плакета „Моравски бисери“ и „Златни мелос“, које су се додељвале певачима и ауторима директор МПЦ „Мелоос маркетинг“, Зоран Трифуновић, имао од Уметничке ливнице „Јеремић“ из Београда, која следеће године обележава сто година постојања.
Да би сачувао за вечност и трајну успомену на овај значајан и квалитетан музички фестивал, Пословно-музички центар „Мелос марккетинг“ је одлучио да уради монографиују. Засад је он пласиран на интернет платформи. На сајту: melosmarketing.monografija.rs могу се наћи на стотине фотографија и копије бројних текстова из новина, које на сликовит начин приказују многе познате и знамените личности, које су биле на Фестивалу, освајаче награда, музичаре, водитеље, публику … Фестивали су се одржавали у домовима културе, спортским дворанама и на летњим позорницама.
Потписник ових редова, моја маленкост, као службени новинар и фото-репортер Фестивала, имао сам част и прилику да три деценије пратим ову музичку манифестацију и све фотографије што видите у монографији су углавном мојих руку дело. Тако сам се одужио овом значајном Фестивалу народне музике, а снимањем својим фото-апаратом и писањем дао скроман допринос. Тридесет година је то трајало. А прошло је време док лупиш дланом о длан. Три деценије, није то мали временски период, путовао сам из града у град лепом нашом Србијом. Снимао и писао. Осављајући траг. За вечност.
А вредело је.
За Српску ТВ Чикаго, текст и фотографије, Зоран ЈАКШИЋ
