СПЕЦИЈАЛНА ПРОЈЕКЦИЈА БИЛА У КОНГРЕСУ НА КАПИТОЛ ХИЛУ
Српски ратни акциони филм „Хероји Халијарда“ (Operation Halyard), снимљен 2023. г, који су љубитељи биоскопа у Србији и у многим земљама у свету имали прилику да виде, говори о српским четницима (Југославенска краљева војска у Отаџбини, којом је командовао ђенерал Драгољуб Дража Михајловић) и спасавању америчких авијатичара и савезника током Другог светског рата и њиховом пријатељству. Дугометражни играни филм је режирао Радош Бајић, рађен је у копродукцији „Контрас судија“ , Телеком Србија, Радио-телевизије Србије, Филмског центра Србије и Владе Аутономне Покрајине Војводине, однедавно се приказује на једној од највећој и најпопуларнијој онлаин стриминг пратформи на свету, на америчком „Амазон прајму“! То је резултат великог напора, који је уложиво власник „Контраст студио“, Радош Бајић и цела његова филмска екипа, као и самих људи из Телеком Србија, који је својим радом и деловањем постао један од највећих трендова у светској телекомуникационој мрежи.
Када је филм „“Хероји Халијарда“, која је у Србији названа Операција „Ваздушни мост“, имао интернационалну премијеру у Талину (Естонија) на Фестивалу POFF Black Nights већ је тада скренуо велику пажњу светских медија. Популарност му је расла из дана у дан приликом пројекција у Србији и по еврпским земљама бележећи велику гледаност. Филм је приказан на многим фестивалима у Србији и иностранству, имао је специјалне пројекције у Сједињеним Америчким Државама, у Лос Анђелесу, Бостону, у Канади. Приказан је и у Паризу, којом приликом му је дат велики публицитет.
Почетком марта 2024. г. филм је имао специјалну пројекцију у Конгресу Сједињених Америчких Држава, на којој су били присутни конгресмени, сенатори америчког Сената, као и угледне личности из света културе и уметности. Филм је награђен на фестивалима у Сиднеју и Чикагу. На Интернационалном фестивалу у Лондону прошле године добио је посебно признање за најбољи филм. У Русији, пак, је проглашен за најбољи ратни филм, притом је добио награду „Златни мач“. Велико интересовање влада за филм „Хероји Халијарда“ и у најмногољуднијој земљи на свету, Кини, а предвиђа се, да ће по популарности надмашити некада веома гледан југословенски филм „Валтер брани Сарајево“ у главној улози са Велимиром Батом Живојиновићем.
За заслуге у Операцији „Халијард“ Дража Михајловић, за кога су Американци казали да је најпознатији српски герилац, је од стране америчког председника Харија Трумана, постхумно одликован 29. марта 1948. г. орденом Легије за заслуге (Legion of merit). Тек педесет и седам година касније, 2005. г. Орден, којим је одликован Дража Михајловић је уручен његовој ћерки, Гордани, на свечаној церемонији у Амбасади САД у Београду.
Упоредо са филмом настала је и телевизијска мини-серија „Ваздушни мост“, која је имала шест наставака. Иначе, идеја да сними филм „Хероји Халијарда“ настала је код Радоша Бајића 2019. г. када је у Прањанима обележена 75-та годишњица мисије „Халијард“ уз присуство бројних представника власти из Републике Србије и САД. Тада су на прослави били и многи гости из Америке. На Галовића пољани изграђена је нова писта за потребе спортских авио-активности, а непосредно крај писте отворен је и музеј који негује културу сећања на ратне дане 1944. г. и чува успомену на време пријатељства и сарадње српских четника и америчких и савезничких авијатичара током Другог светског рата. То време и тај догађај не смемо и не можемо никад да заборавимо.
Сценарио за филм је написао Радош Бајић, а косценаристи су били Душан Ковачевић и Страхиња Маџаревић, сниман је 2021. г. на планини Космај, и 2023. г. у селу Прањани, недалеко од Горњег Милановца и на локалитетима Равне Горе и Сувобора.
У филму су играли бројни глумци: Жарко Лаушевић (играо Косту Јовића), Петар Божовић (Костин отац, који је упамћен да у филму није изустио ниједну реч?!), Никола Ракочевић (Мирко Јовић), Радован Вујовић (играо Звонимира Вучковића), Милан Васић (капетан Раковић), Небојша Љубишић (Дража Михајловић), Исидора Минић, Нела Михаиловић, Бранислав Лечић (потпуковник Драгиша Васић), Војислав Брајовић (др Бехари), Недељко Бајић (мајор Војислав Лукачевић), Александар Стојковић (потпуковник Баћовић) … амерички глумци, Скот Александер Јанг (армијски генерал Армстронг), Стивен Мур (Едвард Волш), Ковин Мајкл Кларк (капетан Конели), Мајкл Стоки, Адам Девенпорт, Јадран Малкович, Пол Клес, Никола Кент (Џорџ Мусулин), Карл Вартон (мајор Хејли), Пол Мареј, Хари Натанијел Епли, Алекс Папке …
Радња филма је инспирисана највећом акцијом спасавања око 520 америчких авијатичара у историји ваздухопловства, међу којима су били и они из Канаде и Уједињеног Краљевства, иза немачких, непријатељских линија. Окупљање и евакуација авионима Ц-47 вршена је са импровизованог аеродрома Галовића пољана, код села Прањани. Мисија спасавања и евакуација у Италију је трајала неколико месеци..
Авијатичари, који су оборени при извођењу борбених задатака, гађајући циљеве у Аустрији, Румунији, Бугарској … су слетали широм Србије са оштећеним авионима погођени од немачке нацистичке противваздухопловне артиљерије или су искакали падобраном. После њиховог окупљања, збрињавања, сакривања по сеоским кућама, са импровизованог аеродрома са Галовића пољане код Прањана, у Шумадији, од августа 1944. г. до фебруара 1945. г. организована је Операција „Ваздушни мост“, којом су спасени савезнички пилоти, њих око 520, и у више тура пребачени у базе у Италији
Операција „Халијард“ је била највећа мисија спасавања оборених савезничких, америчких, британских и канадских пилота у Другом светском рату. Авијатичаре су сељани дочекивали, хранили, крили у кућама од немачких нациста без обзира што је постојала опасност да дође до одмазде од стране окупаторских војника. Велику улогу су имали и припадници ЈКВуО, који су добили задатак да их штите од немачких нациста, чије су јединице биле лоциране десетак километара од Прањана.
У јануару 1944. пали су први амерички пилоти у Србији, која је била под немачком окупапцијом. Један ваздухоплов је пао на Златибору, други у Топлици. Десет америчких пилота спасили су четници Топличког краја.
Већ крајем маја на Галовића пољани слетела су прва три транспортна авиона ДЦ-3 (војна верзија Ц-47), који су преуређени за потребе Армије САД. Њима је евакуисано у Италију четрдесетак америчких и двадесетак британских авијатичара.
Почетком августа из Италије на Галовића пољани слетела је група америчких официра у којој су били Џорџ Мусулин, Мајкл Рајачић и наредник телеграфиста Артур Џибилијан. Дошли су и лекари за збрињавање великог броја рањених пилота. Шест авиона Ц-47 спустила су се у пратњи неколико ловаца. У правцу Барија одлетело је око 200 људи, међу њима било је 150 пилота и педестак цивила. Евакуација је настављена у августу у више наврата, 12, 15, 18. и 29. када је превезено још 250 авијатичара.
Није само на Галовића пољани био импровизован аеродром за евакуацију савезничких пилота. Један аеродром је био у Мачви, код Коцељеви. Са њега је евакуисано у Италију 17. и 29. септембра око 50 пилота. Са њима је одлетео и капетан Џорџ Мусулин, а капетан Ник Лалић, амерички држављанин српског порекла, иначе, припадник ОСС, је остао да настави мисију.
И код села Бољанић, месту на Озрену код Добоја, у североисточној Републици Српској, постојао је импровизован аеродром. Са њега су 1. новембра 1944. године одлетели за Италију амерички пуковник Роберт Мекдауел, шеф америчке војне мисије и официри, капетан Џон Милодраговић и поручник Мајкл Рајачић. Обојица, и Милодраговић и Рајачић су српског порекла. Тада је понуђено да са њима крене и ђенерал Дража Михаиловић, међутим, он је одбио да иде. Са аеродрома код села Бољанић је 27. децембра 1944. г. одлетело у Италију двадесетак америчких авијатичара. Последњи лет са аеродрома код села Бољанићи био је крајем фебруара 1945. г. Тада је евакуисано у два авиона Ц-47 око четрдесет лица, од тога било је 25 америчких пилота.
Текст, Зоран ЈАКШИЋ
Фото, Контрас Студио
