КАД ПЕСМА ПОСТАНЕ ХИМНА
Песма, коју пева Звонко Богдан „Хеј, салаши“ одавно је позната љубитељима староградске музике. Иако њу сматрају за најпопуларнију у жанру сароградске музике, многи музички стручњаци тврде да ју је надмашила нумера „Салаш у равници“, коју је компоновао велики мајстор, хармоникаш, инструменталиста и композитор, Данило Даниловић, оснивач једног од најпознатијих ансамбала, „Данилушка“, који је добио назив по самом ауторовом надимку.
Текст за песму је написао Миомир Петровић Саша, а отпевали су је текстописац Саша и Драган Циле Мирковић.
Композитор Данило Даниловић рођен је у Пожаревцу, а једном приликом је испричао како је добио надимак Данилушка. Похвалио се како му је као седмогодишњем дечаку на крају Другог светског рата надимак дао један руски пилот, који је становао код његових родитеља. Кад је пилоту рекао да се зове Данило, Рус му је на свом језику узвикнуо да је он за њега Данилушка, јер у Русији све људе који се зову именом Данило тепају – Данилушка.
-И тако сам ја постао уместо Данило – Данилушка. Док сам ишао у Гимназију у Пожаревцу сви су ме као гимназијалца звали Данилушка, па сам и ја када сам основао музичку групу, која је неговала специфичан музички израз назвао „Данилушка“.
Даниловић је већ као гиманазијалац основао оркестар, који је сваке суботе свирао на школским игранкама суботом. Данило је био и одличан спортиста, играо је најпре фудбал у пожаревачком Фудбалском клубу „Млади радник“. Био је крило, био је веома брз, па су му препоручили да се окуша у атлетици. Наступао је за Атлетски клуб „Црвена звезда“ из Београда, био је и државни првак на 100 метара, догурао је до репрезентативног дреса, а 1960. г. је представљао Југославију на Олимписким играма у Риму!
Ипак, музика је остала његова велика љубав а песма „Салаш у равници“ је била његов највећи хит. Нумеру је увек изводио, чак и неколико пута док је наступао са својом групом „Данилушка“. Она је за Данила и ансамбл била лична карта.
Иначе, сама песма „Салаш у равници“, која компонована далеке 1975. године за потребе телевизијске серије и филма „Салаш у малом риту“, ове године слави јубилеј, 50 година како је компонована, већ је одавно постала незванична војвођанска химна. Ову песму воле да певају и слушају у свим приликама љубитељи добре песме у Србији, и они северно и они јужно од Саве и Дунава.
„Салаш у малом риту“ била је дечја ратна драмска телевизијска серија, коју је 1975. г. режирао Бранко Бауер, а рађена је по истоименом роману Арсена Диклића. У њој су играла чувена српска глумачка имена, Павле Вуисић, Миодраг Радовановић, Слободан Перовић, Рената Улмански, Славко Штимац, Светислав Гонцић Буле и други. Из ове серије настала су и два целовечерња филма, „Зимовање у Јакобсфелду“ и „Салаш у малом риту“. Филм је сниман у селу Омољица, код Панчева.
Текст песме „Салаш у равици“, која има ратну конотацију, требало је да осликава амбијент и догађаје који се одвјају за време Другог светског рата у једном војвођанском селу, где су мештани били и Срби и Немци. Али доласком у село окупатора, војних јединица Вермахта, све се мења, досадашње комшије постају фолксдојчери. У песми се спомињу и ранији окупатори, Турци, али се завшава оптимистики, кад се рат заврши кренуће свадбе са салаша, вратиће се ведре летње ноћи. Људи ће се вратити равници и салашима. Врататиће се својим кућама, амбарима, стајама и чардацима.
САЛАШ У РАВНИЦИ
Ја сам рођен тамо на салашу,
у равници крај малога рита,
љуљали ме таласи Дунава,
миловала војвођанска жита.
Ту се спаја Срем, Банат и Бачка,
ту се грле три срца јуначка,
ту и дете родни салаш воли,
ту се срце са челиком бори.
Нападали на мој салаш вуци,
палили га и Немци и Турци,
убијали зору кад се јави,
мутили те, мој Дунаве плави.
Руке слабе, али воља јака,
за мном иду хиљаду момака,
не дам салаш крај малога рита,
не дам моја војвођанска жита.
Ал’ кренуће свадбе са салаша,
вратиће се ведре летње ноћи,
равница ће процветати наша,
хеј салаши, опет ћу вам доћи.
Текст и фото за СТВЧ, Зоран ЈАКШИЋ
