КАРЛ МАЛДЕН – ОСКАРОВАЦ
Двадесет и другог марта обележена је сто и осма годишњица од рођења глумца Младена Секуловића, алијас, Карл Малден, (22. март 1922. Чикаго – 1. јул 2009. г. Лос Анђелес). Малден је Американац српског порекла, који је добио престижну глумачку награду Америчке филмске академије – Оскара. Било је то 1951. године, а награда му је додељена за улогу у филму „Трамвај звани жеља“, за споредну мушку улогу Харолда Мича. Филм је режирао један од највећих америчких режисера свих времене, Елија Казан. Поред Карла у филму су играле звезде филма, познати глумци: Марлон Брандо, Вивијен Ли. Ким Хантер, Руди Бонд, Ник Денис … Филм „Трамвај звани жеља“, који се убраја међу најбољим америчким филмовима свих времена, је пре скоро седамдесет година номинован за Оскара у осам категорија. Освојио је четири награде. Поред Карла Малдена, Оскара су добили: Вивијан Ли (најбоља женска улога), Ким Хантер (најбоља споредна женска улога) и Ричард Деј и Џорџ Џемс Хомкинс (најбоља црно-бела сценографија). Неколико година касније, Карл Малден је био и номинован за Оскара за улогу у филму „На доковима Њујорка“.
Пре годину и по дана (20. новембра 2018.) Југословенска кинотека у Београду му је одала почаст на тај начин што му је испред самог улаза у ову културну установу поставила јединствен споменик, који приказује Малдена како стоји на степеницама трамваја!? Заиста, оригинално. Године 2004. је у САД добио награду за животно дело. А награду му је уручио лично Мајкл Даглас са којим је често сарађивао. Иако није рођен у Србији, колико је био цењен и обожаван од својих сународника, најбољи је пример што му је Завичајни клуб Билећана у Србији јуна 2016. открио плочу у Билећи, на којој пише: „Ова кућа чува успомену на породицу Секуловић, која је изњедрила глумца Карла Малдена (Младен Секуловић) 1912 -2009 добитника Оскара“
Карл Малден је играо у шездесетак филмова и ТВ серија. Најзапаженије су му улоге, поред „Трамвај звани жеља“, још: „На доковима Њујорка“, „Патон“ (глумио генерала Омана Бредлија, чувеног америчког команданта из Другог светског рата, који се прославио 6. јуна 1944. године при искрцавању савезника у Нормандији, позната војна операција као „Дан Д“), ТВ серија: „Улице Сан Франциска“ . У овој ТВ серији играо је са Мајклом Дагласом, који је тада започињао глумачку каријеру. Глумио је имигранта у српском филму „Сутон“ (1982.) режисера Горана Паскаљевића, где је играо Марка Секуловића. Познант је још по филмовима „Бумеранг“, „Бејби Дол“, „Једнооки Џек“, „Синсинати Кид“ …
Mлaденов отац, Петар Секуловић је рођен у Билећи (источна Херцеговина, сада Република Српска). У Чикаго је дошао због посла. Младен Секуловић је имао још два брата, он је био најстарији. Отац Петар је био запослен у челичани у Герију. Касније је Младен наследио оца радећи тај тежачки посао. Од малена је Младена отац васпитавао у патриотском духу. Петар је био оснивач најстаријег српског певачког друштва у САД, „Сокол група Бранко Радичевић“.
Посао у челичани је Младен напустио када је имао двадесет и две године да би се уписао у Чикагу у „Гудменову школу“, која је радила у оквиру истоименог Гудменовог позоришта. Чим је почео да се бави глумом променио је име у Карл Малден. За школовање му је био потребан новац, сналазио се како је знао и умео, па је чак једном успео да добије и стипендију. У позоришту је радио три године. Кад год би остао без посла враћао се кући. Године 1937. је отишао у Њујорк где је добио улогу Бродвејском позоришту. Први филм „Знали су шта желе“ је снимио 1940. године, а последњи, после шездесет година, 2000. „Западно крило“, када је играо свештеника. После првог филма, који је снимио са Казаном, чијом је заслугом и добио Оскара 1951. г. за епизодну мушку улогу, њих двојица наставили су успешну сарадњу. У Холивиду је био веома поштован, тако да се трачеви о њему у тзв. „жутој штампи“ нису могли наћи.
Био је учесник Другог светског рата. И тада није могао без филма, глумио је, за време рата, 1944. г. у филму „Vinged Victory“ (улога Aдамса). Две године после рата имао је запажену улогу у филму „13 Rue Madeline“. Није се одрекао ни позоришта па је тако добио улогу у једној представи играјући тада са мало познатим Марлоном Брандом.
Карл Малден је био велики поштовалац Отаџбине, кад код му се указала прилика истакао би да је Србин, поносио се својим презименом и коренима. Тако је у филму о великом америчком комананданту у Другом светском рату, Патону, у једној секвенци, рекао војнику: „Секуловићу, дај ми ту капу“. У филму „Birdman Alcatraz“, где глуми затворског чувара, испред постројених преступника чита и презиме – Секуловић!? У ТВ серији „Улице Сан Франциска“, запошљава као помоћника полицајца Секуловића!
Српски оскаровац се често дружио и виђао са филмским продуцентом, Добривојем Танасковићем, чувени као Ден Тана, кјоји је био власник познатог ресторана у САД. Наш оскаровац је био и велики хуманитарац, кад год је могао, помагао је српску заједниицу у Америци.
Свестрани Карл Малден се бавио и режијом. Режирао је филм из Корејског рата „Time Limit“, једном је ускочио као режисер због болести Делмера Дејвиса, у филму „The Honging Tree“. Написао је мемоаре под називом „When do I start“ („Како сам успео“, издавачка кућа „Вулкан“, Београд) , која је преведене на српски језик.
У Лос Анђелес се доселио 1960. г. У „граду анђела“ је био пет година председник Филмске акакдемије, основао је и уметничку библиотеки за коју многи тврде да је једна од највећих и најбољих у САД.
Карл Малден је имао дуг и успешан живот, живео је деведесет и седам година! Током сјајне каријере поносио се својом наградом, коју су освајала најпознатија имена холивудског филма, почевши од Валтера Бренана, који је био први добитник 1936. године, преко Ентони Квина, Френка Синатре, Џека Николсона, Џека Паланса, Роберта де Нира, Џорџа Клунија, Џека Ленона, па, до Бреда Пита, који је награду за споредну мушку улогу добио недавно за 2019. годину.
За Српску ТВ Чикаго, Зоран ЈАКШИЋ
Фото: архива и Југосоловенска кинотека
