ЛАНСИРАО ВЕЛИКИ АМЕРИЧКИ ХИТ „ЏАМБОЛАЈА“
По завршешку Другог светског рата у разореним земљама, које су почеле обнову и изградњу, настојећи да се врате у нормалну колотечину, људи нису заборавили да се после посла и дневних обавеза мало опусте, уз песму и игру. После ослобођања Југославије, па и Србије, од немачке окупације, народ jе највише играо „козарачко коло“ певао партизанске песме, и понеку руску, одајући тако почаст својим ослободиоцима и освојеној слободи, која је дошла у Србију после четири године, а у свету после шест година светског рата.
У то време, чпвек који је дизао морал нацији својим наступима истицао се је један уметник, Војин Поповић, први српски певач шлагера после Другог светског рата. Он је својим песмама на радио станицама и наступима одушављавао Југословене, највише Београђане. Притом није певао родољубиве и партизанске песме, већ – шлагере!
Које био Војин Поповић?
После рата овај шлагер певач био је најпопуларнији извођач лаких нота, како се тада називала забавна музика. То су песме мелодичне, једоставне, нису тешке за певање, лако улазе у у уво и може уз њих да се загра танго, фокстрот, бигин, свинг … Војин Поповић је рођен у Београду 18. септембра 1922. године, од оца Григорија и мајке Живке. Током рата, од 1941. до 1945. године, иако млад, био је вема полуларан, певао је по београдским кафанама, хотелима, клубовима. Његова позната песма у то време била је „Не брини мајчице мила“, којом је давао подршку официрима и војницима Краљевине Југославије и њиховим породицама, који су током рата заробљени и детешовани у немачке логоре широм покорене Европе. Е, та песме је одлучила судбину Војина Поповића. Песма посвећена Југословенској војсци, која је несалавно завршила, после рата је засметала комунистима. Јер сви који су подржавали предратну власт, краља, војску били су „на оку“ комунистима. Па, и Војин Поповић. Изложен сталном присмотром, тортуром, саслушањима, што је наводно певао окупаторима током рата, а уствари истина је што је подржавао Краљеву војску одлучио је да емигрира у Сједињене Америчке Држааве крајем педесетих година прошлог века. У САД није се бавио музиком, имао је свој приватни посао, а умро је у америчком граду Фултону, 4. јула 1995. г.
Колико је Поповић био вољен и цењен најбољи је доказ што је сарађивао после рата са најбољим џез извођачима и оркестрима у Београду. Позната је сарадња са популарним оркестром бубњара Спасе Милутиновћа. Са овим оркестром је наступала и некада једна од најбољих певачица забавне муузике у Југославији, Лола Новаковић. Могао се Војин похвалити да је био један од ретких певача шлагера, који је свој концерт 15. јануара 1951. г. одржао у Задужбини Илије М. Коларца, а најављиван је и у новинама.
Најпопуларније песме Војина Поповића, које су снимљене на носачима звука и радијским тракама су: „Песма Београду“, „Румен свет“, „Марибел“, „Последњи пољубац“, „Када златно сунце зађе“, „Ваја кон Диос“ („Vaya com Dios“), „Визија“. Занимњиво је да је Војин почетком педесетих година први лансирао у Југославији велики амерички хит у брзом ритму „Џамболаја“ („Jambolaya“), који је педесетих година залудео Америку, а и данас се радо изводи.
Песма „Џамболаја“педетих година доживела је планетарну популарност, а међу првим извођачима, који је популарисао ван САД, био је српски певач шлагера Војин Поповић. Да подсетмо љубитеље џез, забавне и рок музике српски музичари и певачи су, пре свих, први прихватили и снимали песме које су се појавиле у САД, Итаији, Енглеској … и иводили их на радио-станицама и концертима. Песма „Џамболја“компонована у кантри фазону често се изводила на фестивалу у Нешвилу, а и снимили си су је бројни ансамбли и групе у Америци, па и и ван ње. „Џамболају“ су снимили: дуо „Тhe Corpentes“ (Richard and Karen), која је изведена у Амстердаму 1974. г. оставивши вредан аудио снимак овог великог хита за генерације које долазе. Песму су снимили и бенд „ Blue Ridge Ragers“, Patricia Vergas, Mareau Camille, „The Cadillac Cowboys“, „Тhe Travellers Contry Rok“, Santero и многи дуги. Иако је нумера „Џамболаја“ снимљена пре седамдесет година, када се добра музика слушала и уз њу играло, остала је да живи као хит за сва времена.
Колико је ова песме била популарна људи по Југославији све што је било добро називали су – џамболаја. Када би градом прошетала нека згодна и атрактивна девојка младићи би добацивали: „Види је, добра је као Џамболаја!“. Чак су и нека (добра) јела названa џамболаја!? Због популарности песме многи су добијали име Џо по главном лику који се спомиње у песми. И познати музичар Маричић Маки са поносом је носио име Џо, које је добио од професора музичког образовања. Наиме, Маричић је на једном часу музичког требало да отпева неку песму. Али, пошто је био међу последњим ученицима, који су требало да певају, а пре њега сви су изређали партизанске и борбене песме, тако да није ниједна преостала за њега, он се сетио „Џамболаје“ чију мелодију и текст је добро знао јер је у његово време била веома популалрна. Пошто је Маричић отпевао песму професор је био задовољан његовим извођењем, пришао му је и рекао му задовољно: „Маричићу ти си прави наш Џо!“. Кад се час завршио другар, који је седео до њега у разреду рекао му је:“ Хајде Џо, идемо на велики одмор“. И тако је Маричићу остао надимак Џо за сва времена. Касније, кад је почео да се бави музиком, често је изводио песму „Џамболаја“, одајући тако почаст песми по којој је због надимка Џо био препознатљив у музичким круговима..
Први шлагер певач у Србији, Војин Поповић, један од утемељивача и родоначелник забавне музике у Србији је неправедно заборављен од љубитеља музике лаких нота, која се касније назвала поп(уларна) музика. Удружење музичара џеза, поп и рок музике Србије могло би у склопу давања својих многих признања да додељују и награду „Војин Поповић“ за популарисање забавне музике. Мислимо да је то први српски шалгер певач Војин Поповић заслужио.
Текст, Зоран ЈАКШИЋ
Фото приватна архива
#vojinpopovic #dzambolaja #jambolaya #slagerpevac
