Dobar start Srbije
Nakon odigrane tri utakmice kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, reprezentacija Srbije sa dve pobede i jednim nerešenim ishodom, uspešno je započela takmičenje, sa novim selektorom Draganom Stojkovićem.
Pobede nad Republikom Irskom (3:2) u Beogradu i nad selekcijom Azerbejdžana u Bakuu (2:1), uz egal sa aktuelnim šampionom Evrope, reprezentacijom Portugala u Beogradu (2:2), donele su nam sedam bodova i ulile optimizam pred naredne utakmice, za još bolje rezultate i plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru 2022.godine.
Piksijevo obećanje
Naravno, još je rano za bilo kakve prognoze, i ne treba “bez krčmara praviti račun”, ali nakon neuspešnog baraža za prvenstvo Evrope, posle loše partije protiv tima Škotske, koji se jedanaestercima provukao na EURO, kada je i ekipa, a i celokupna nacija nekako izgubila veru u naš “A” tim, morala je da usledi šok terapija.
Dugo se pregovaralo i spekulisalo o imenima za novog selektora, problemi u savezu su isplivali na površinu, bivši igrači su rešili da progovore… I sve je nekako išlo ka tome, da ćemo još jedan ciklus izgubiti tražeći sebe u vremenu i prostoru. Čak i dolazak Dragana Stojkovića na mesto selektora nije ulivalo preveliku nadu, jer se sumnjalo da je reakcija zadocnila, ali optimizam i njegova samouverenost, poljuljali su pesimizam i najvećih “nevernih Toma”. Piksi je obećao da će “nova” Srbija da se bori za gol više, da će da igra napadački fudbal i da nema predaje dok god sudija ne odsvira kraj.
Ranije je, žrebom u Nionu, određeno da će kvalifikacionu grupu sa Srbijom činiti evropski prvaci Portugalci,zatim selekcije Republike Irske, Azerbejdžana i Luksemburga. Dok će reprezentacija Katara biti učesnik grupe, ali će utakmice sa njima biti van konkurencije i rezultati se neće računati.
Neugodni Irci
Voljom žreba, prvu utakmicu novih kvalifikacija za SP u Kataru, Srbija je igrala u Beogradu na stadionu Rajko Mitić protiv Republike Irske. Svega tri treninga sa igračima odradio je novi selektor, tako da je nacija očekivala da sigurno ima neki “čarobni štapić” čim je zauzeo tako autoritativan i optimistički stav.
Sa druge strane, gosti koji su stigli u naš glavni grad, imali su takođe problema, projektovanih nedostatkom nekolicine igrača i čak sa “trećeligaškim” golmanom, a hrabrila nas je, takođe i činjenica da u predhodnih 660 minuta, nisu postigli pogodak.
Stojković se odlučio za sledeći sastav: Dmitrović – Milenković, S.Mitrović, Pavlović – Gajić, Račić, Lukić, Mladenović – Tadić, Đuričić i Vlahović.
Nije, dakle, bilo prvog strelca Aleksandra Mitrovića, koji je nekako “potonuo” nakon promašenog penala protiv Škota u baražu za EURO, nakon čega je “razapet”. Iznenađenje za sve u vidu novajlija Gajića i Račića. A, takođe se očekivao i Sergej Milinković Savić.
I onda “hladan tuš”! Svega 17 minuta, bilo je dovoljno reprezentaciji Irske da učini ono što nije uspela u predhodnih sedam utakmica. Tada su već svi, pored “malih ekrana” počeli da sumnjaju u Stojkovićev kvalitet i da prave paralele na konto kineske lige i evropskih selekcija. Mnogi su se pitali zašto je baš ovakvu ekipu izveo na teren i da komentarisali kako nama ni zajednički trio “Murinjo-Klop-Gvardiola” ne bi pomogao.
Ali, takav je naš narod. Svi sve znamo i svi smo najpametniji! Kad se pobeđuje, “kujemo ih u zvezde”, a kada se gubi, “gazimo po njima”.
Međutim, kako je vreme proticalo, igrači su delovali sve sigurnije. A, onda pred sam kraj poluvremena, jedan sjajan pas igrača od koga se to najviše i očekuje – Dušana Tadića i fantastična realizacija njegovog imenjaka Vlahovića. Mladić koji trese mreže u dresu Fiorentine, opravdao je poverenje kao “nova devetka” i izjednačio rezultat. 1:1.
Nekako se lakše disalo, a činjenica i da je selektor sve vreme delovao mirno, nekako je davala novu nadu.
Povratak Mitrovića
U drugom poluvremenu, umesto Mladenovića na teren je izašao Kostić, što je najavljivalo ofanzivniju igru. Irci su se opredelili da čuvaju svoj gol i da pokušaju nešto iz kontranapada. Uostalom, i na početku se videlo da je njima bilo bitno samo da ne izgube.
A, onda su nakon nekih 20-ak minuta u igru ušli Maksimović i Mitrović. Srbija je imala dva centarfora na terenu. I vrlo brzo je usledilo ono zbog čega se ovaj sport i gleda. Majstorija Mitrovića, koji nakon pasa Tadića, na prvu, lobuje protivničkog golmana sa nekih 30 metara. Mitar se vratio – Srbija vodi! 2:1.
Još se uzdmani igrači Irske nisu ni osvestili od primljenog gola, kad je samo koji minut kasnije ponovo proradila veza Tadić – Mitrović i naš golgeter se izjednačio na večitoj listi najboljih reprezentativnih strelaca sa čuvenim Stjepanom Bobekom. Rezultat je 3:1 za Srbiju, a Mitrogol na koti 38.
Pripremali smo zaključke i probudili ponovo optimizam u sebi, koji nam je kao i igačima ulio Dragan Stojković, a imali smo i razloge. Jer iako desetkovana, selekcija Irske je bila ozbiljan rival za prvo kolo, a sama činjenica da 11 godina nismo dobili na startu kvalifikacija (ili još frapantniji podatak da ozbiljniju ekipu u prvom kolu nismo pobedili još od 1998.), bila je dovoljna za zadovoljstvo. Međutim, sve je pokvario kiks Stefana Mitrovića, nakon jedne loše povratne lopte ka golmanu Dmitroviću, koji je protivniku doneo smanjenje rezultata. Međutim, vremena za nešto više nije bilo i krajnji rezultat na semaforu je iznosio 3:2.
S’obzirom na viđeno, morali smo biti zadovoljni. Tri boda na startu, povratak Mitrovića u formu, sjajne asistencije Tadića i pobeđen direktni konkurent za projektovano drugo mesto. Nedostaci su bili uočeni, radovala je jednostavna igra u napadu, a nekolicina bitnih igrača je sačuvana za predstojeći meč sa selekcijom Portugala.
Evropski šampion u Beogradu
Zračio je ponovo optimizmom Stojković između dve utakmice. Prepustio je ulogu favorita gostima, jer igračima poput Ronalda, Bruna Fernandeša, Bernarda Silve ili Dioga Žote, koji su vodeći igrači klubova u kojima igraju, sigurno nije moglo da se preti, ali je i pored toga najavio ofanzivan fudbal i pobedu. Znao je da ima većinu odmornih igrača za ovaj meč i postavio taktiku za koju je smatrao da će biti dobra.
Selektor je izveo sledeći tim za ovaj susret: Dmitrović – Milenković, S.Mitrović, Pavlović – Gudelj, Milinković-Savić, Lazović, Kostić – Tadić, A.Mitrović i Vlahović.
Krenulo se, nekako, oprezno sa obe strane. Svi su očekivali da će ovo biti taktička, “šahovska“ bitka. Protivnik je imao blagu inicijativu, ali obe ekipe su u tom nadmudrivanju čekale grešku protivnika. I onda je Portugal dočekao. I to ne jednu, već dve. Dva puta višak na desnoj strani, nesporazum oko preuzimanja u odbrani, ofanzivni Kostić kasni da pokrije centašut i omaleni Žota, koji nadskače za glavu višeg Milenkovića. Dmitrović je oba puta ostao ukopan, a Portugalci pokazuju klasu i vode sa 2:0.
Doduše, krenuo je naš tim ofanzivnije nakon primljenog prvog gola. Pokazao da ume da igra fudbal. Nekako nam davao nadu da može da se ponovi preokret kao na utakmici sa Irskom, međutim drugi pogodak nam je načisto srušio snove i malo ko je verovao u preokret u drugom poluvremenu.
Igrači su pognutih glava otišli u svlačionicu, ali ne i Dragan Stojković, koji je unutra “hladan kao špricer” preneo samopouzdanje i veru u uspeh našim fudbalerima.
Tika – taka u stilu Srbije
A, onda, kao da je u nastavku na teren izašao potpuno drugi tim. Selektor je izgleda, po igračima ponovo posuo “čarobni prah”. U svlačionici je ostavio Lazovića i Vlahovića, a njihova mesta su popunili Radonjić i Maksimović. Pokazaće se kao još jedan pogodak sa izmenama.
I samo što je poluvreme počelo, Nemanja Radonjić je dobio odličnu loptu po desnom krilu od Tadića. Protutnjao kao brzi voz pored svog čuvara i idealno centrirao za novog rekordera selekcije (po broju postignutih golova) Aleksandra Mitrovića, koji udarcem glavom matira protivničkog golmana. 2:1.
Nastavili su naši u dobrom ritmu, shvatili su i sami da mogu do preokreta. Ređali su se napadi, šanse i udarci na gol. Delovala je Srbija kao jedna ozbiljna ekipa i bilo je lepo gledati fudbal koji je igrala. A, onda nakon jedne neugodne akcije protivnika, usledio je školski kontranad u izvedbi Tadić-Radonjić-Kostić, i prelepa akcija koja nije viđena još od Savićevićevog gola u Minhenu (za one mlađe, godina 1991. i utakmica Bajern – Crvena Zvezda 1:2). Filip Kostić izlazi sam pred nemoćnog Lopeza i šalje loptu u mrežu. Šampion Evrope je “na konopcima”, a rezultat 2:2.
Nastavili su naši igrači u dobrom ritmu i u nastavku imali prilika za potpun preokret, međutim Portugalci su u uspeli da sačuvaju mrežu.
“Ludnica” na terenu i reakcija u stilu “malog deteta”
I taman kad smo svi već videli nerešen ishod, umorni Milenković pravi još jednu grešku i neopreznim startom na protivnika zarađuje isključenje. Srbija završava meč sa deset igrača, a “ranjeni lav” se polako budi.
Igrale su se poslednje sekunde, kada Mendeš šalje “u bunar” jednu loptu, koja preskače Pavlovića i stiže na desnu stranu našeg šesnaesterca do Ronalda. Zbunjeni Dmitrović je loše procenio situaciju i neopravdano istrčao, a “stari lisac” pored njega sprovodi loptu u gol.
A, onda nastaje “ludnica”! Stefan Mitrović sustiže loptu koju izbacuje iz gola (pomoćni sudija nije video da je celim obimom prešla liniju), na nju natrčava Bernardo Silva koji je “u visini” penala, svom snagom, napucava ponovo u gol, ali hrabri Mitrović još jednom štiti mrežu i ovaj put ispred linije brani udarac. Ostaje 2:2. Silva se drži za glavu, Fernando Santoš besni pored klupe, a Ronaldo opravdano protestvuje kod sudija. Međutim, za to dobija žuti karton, a onda reaguje neprimerno tako što baca kapitensku traku i napušta teren. (Kao deca kad se na igralištu posvađaju, pa se jedan naljuti i ode kući).
Sudija svira kraj. Iako smo bili bolji, nezasluženo (ili zasluženo) smo izvukli bod.
Piksi je nakon susreta izjavio da nije prezadovoljan jer je očekivao pobedu i tako dodatno zadao rebus i predstavnicima medija i čitavoj naciji, koja je ubrzo pravila šale na račun nepriznatog gola.
Ostaje činjenica da je Portugal oštećen, da je odbrana najlošiji deo tima, da i dalje “nismo preležali dečije bolesti”, ali i utisak da ovaj tim ima karakter, da može da se podigne “iz pepela” i da stvarno ume da igra za gol više.
Neugodni Azerbejdžan
Dobra i efikasna igra na utakmicama u prva dva meča, smestila je našu selekciju na poziciju favorita u trećem susretu. Stojković je znao da će biti izuzetno teško, jer su igrači (pogotovo zadnje linije) bili potrošeni i umorni. Kapiten Tadić je odigrao gotovo oba meča po 80 minuta. Došlo je verovatno i do emotivnog pražnjenja. I bilo je bitno da izvučemo pobedu, pa kakvu-takvu, makar na mišiće.
Piksi je i ovoga puta započeo utakmicu sa novim sastavom: Rajković – Spajić, S.Mitrović, Pavlović – Gudelj, Maksimović, Milinković-Savić, Radonjić – Kostić, Tadić, A.Mitrović.
Dakle, Rajković je zamenio neubedljivog Dmitrovića. Spajić “pocrvenelog” Milenkovića, a ostatak su činili igrači koji su započeli drugo poluvreme protiv Portugala.
Naši su odlično počeli meč. Kontrolisali su loptu i prostor, i nakon dvadeset minuta poveli novim pogotkom Aleksandra Mitrovića. Ovaj dečko je fantastičan! Nastavlja da rešeta… Odavno reprezentacija nije imala takvog gol-igrača. A, treba li napomenuti, ko je asistent? Dušan Tadić – Srbija takođe ima i svog vođu na terenu.
Bilo je šansi i u nastavku, ali je mreža domaćina mirovala. Treba napomenuti da naša odbrana i na ovom meču nije bila na visini zadatka i malo je falilo da Azerbejdžan izjednači nakon greške poslednje linije. Međutim, Rajković je bio na visini zadatka i sprečio Gorbanija da postigne pogodak.
Pa, dokle, bre, više?
Drugo poluvreme je trebalo da donese jednu mirniju igru naših, gde ćemo u stilu iskusnih ekipa sačekati grešku i sa drugim golom privesti lagano meč kraju.
“Azeri” su krenuli borbenije u drugom poluvremenu. Videlo se u njima da imaju snage, ali su njihovi napadi bili “jalovi”.
Međutim, u 60. minutu, nakon jednog slobodnog udarca i povratne lopte na ivicu našeg kaznenog prostora, Kostić ne vidi igrača iza sebe i nehotice ga obara, što sudija koristi da dosudi jedanaesterac za domaći tim.
Verovatno nam je tada svima pored malih ekrana “pala vilica” i zapitali smo se: “Pa, dokle bre, više sa ovakvimglupostima?” Već smo pomenuli da reprezentacija Irske pre utakmice sa nama nije uspela na sedam mečeva da postigne gol. Slična priča je bila i sa Azerbejdžanom.Oni to nisu uspeli u predhodnih šest takmičarskih susreta, tj. punih 570 minuta.
Srbija je nakon toga delovala bez snage, nekako iscrpljeno. Ponovo se uvukla sumnja u navijače da je ono protiv Iraca bila čista sreća i da smo se protiv Portugala provukli zahvaljujući sudijama, a još kad je selektor iz igre povukao Tadića, nekako je izgledalo da nemamo rešenje.
Piksijeve prve emocije
Bilo je hladno te večeri u Bakuu. Temperatura jedva 10⁰C. Piksi je, i pored toga, po prvi put skinuo jaknu. Nije bilo te hladnokrvnosti kod njega kao u predhodnim mečevima. Šetao je nervozno pored aut-linije.
(Možda poželeo i sam da uđe u igru…). Bacio je sve karte u napad. Uveo “svežu krv”. Ušli su Grujić, Živković i Jović. I taman kad se očekivao na terenu i Vlahović, usledila je akcija u kojoj su učestvovali Gudelj i Milinković-Savić. Sergej je iz prve poslao upotrebljivu loptu ka Mitroviću, a ovaj baš u stilu Bobeka (ili za nešto mlađe Pančeva), slabijom, levom nogom, šalje projektil u mrežu golmana Magomedalijeva. Zlata vredan gol. 2:1 za Srbiju i 41 pogodak Mitrovića u nacionalnom dresu. Već sam vam rekao i opet ponavljam – OVAJ DEČKO JE FANTASTIČAN!
Veliko olakšanje za sve nas. I igrače i navijače. A, emocije ovaj put nije mogao ni da sakrije Dragan Stojković, koji je skakao od radosti pored klupe, kao kad je Namcima (ili Špancima) na Svetskom prvenstvu dao gol. Videlo se da mu je u tom trenutku “veliko breme spalo sa pleća” i da će selekcija Srbije doneti nova tri boda sa neugodnog gostovanja.
Posle pobede u Bakuu selektor je ipak bio zadovoljan i igrom i rezultatom.
“Najvažnije je da smo smo osvojili veoma bitna tri boda. Znali smo i pripremali smo se da će ovde biti ekstremno teško. U prvom delu smo imali igru, vođstvo, a u drugom su stvari otišle u drugi tok. Igračima čestititam na jakom karakteru, čuvanju nade i na kraju je ispalo prelepo veče u Bakuu. Zaslužena pobeda, pokazali smo da smo bolji od Azerbejdžana.”, rekao je Stojković, pa zatim naglasio upornost svoga tima.
“Moramo da igramo svaku utakmicu ovako. Da se ne predajemo. Ta reč ne postoji za nas. Pokazali smo verovanje da možemo da usrećimo sve ljude u Srbiji. Veliku satisfakciju imam, posebno kada se pogleda umor, i naglasio bih, strahovitu želju su moji igrači pokazali. Možemo da budemo zadovoljni.”
Na pitanje kolege novinara, da li reprezentacija može i do prvog mesta u grupi, Piksi je odgovorio sledeće:
“Učinićemo sve da ostanemo tu. Verujemo da možemo. Veru i nadu ne mogu da nam oduzmu. Biće sve bolje…”
“Nismo iznenađeni svime što je bilo u Bakuu, nemojte da mislite da će neko ovde dobijati sa četiri ili pet razlike. Sve je bilo na visokom nivou, visok profesionalizam i ovi naši rezultati dolaze kao epilog celog ambijenta u reprezentaciji”, zaključio je novi selektor nakon utakmice.
Zaključak
Posle tri kola kvalifikacija Srbija ima sedam bodova, kao i Portugal sa kojim će se, nadamo se, boriti za prvo mesto i direktan plasman na završnicu u Katar.
Tabela:
Sistem kvalifikacija koji se igra po rundama će biti dosta iscrpljujuć za mnoge reprezentacije.
Činjenica je da je Dragan Stojković “promešao karte” i rasporedio minutažu na terenu. Iako su mnogi sumnjičavo gledali u sastav tima, pogotovu protiv Irske u prvom kolu, iz ove perspektive izgleda da stručni štab zna dobro šta radi.
Svaka od ove tri utakmice bila je teška na svoj način. Prva, samim tim što je “prva”. Jak protivnik i tradicija koja nam nije išla u prilog. Druga, zbog uloge autsajdera i dolaska možda i najboljeg tima trenutno na planeti. I, treća, neugodno gostovanje, nakon velike potrošnje, protiv ekipe koja takođe budi loše uspomene.
Srbija je za sada, ostvarila svoj cilj. Atmosfera obećava, igra takođe, dakle, sve ide u pravom smeru. Ali, nikada nije dobro kada uzletimo, i zato treba biti oprezan.
Igrači su pokazali karakter, da mogu da se podignu nakon pada, i voleo bih (mada to zvuči kao nemoguće) da im je nakon ovih mečeva Piksi usadio tu klicu koju ima npr. Novak Đoković, da ništa nije gotovo, dok nije gotovo.
Ono što je bitno, jeste da sledeću zvaničnu utakmicu igramo tek u septembru, kada u Beogradu gostuje Luksemburg. Do tada selektor ima dovoljno vremena da uigra zadnju liniju, učvrsti odbranu, poboljša skok igru i možda dodatno ubrza napad.
Do tada, ostaje nam da čekamo. Optimizam se jeste vratio, ali mnogo puta smo se “opekli”, pa nastavljamo pažljivo – korak po korak. Veliki ispiti tek su pred nama. Srećno!
Tekst : Oliver Vuković i Rajko Delibašić
Foto privatna arhiva