БЕОГРАДСКА ТВРЂАВА – СВЕДОК ИСТОРИЈЕ

ТУРИСТИЧКА АТРАКЦИЈА, СИМБОЛ И ПОНОС СРБИЈЕ

Србија на Дунаву има седам  монументалних тврђава. На самом северу налази се Бачка тврђава, код Нов ог Сада је Петроварадин, затим, долази Београдска тврђава, Смедерево град, Рамска тврђава, Голубац и на крају Фетислам код Кладова.

Свакако, најзначајнија и најстарија међу њима је  Београдска тврђава, сведок историје, коју су походили многи народи и војске, освајали је и трпели поразе, рушили и поново зидали. Трагови насеља на простору садашње Београдске тврђаве и око ње датирају још из неолита.  У времену Келта на простору који данас зовемо Карабурма био је прави град, који је носио име Сингидунум. И данас се често за Београд каже – Сингидунум.

Почетком прошлог миленијума простор,  који данас заузима Београдска тврђава био је римски каструм. Скитачка и освајачка племена, Хуни, која су надирала са истока, 441 г. нове ере, освојили су ово утврђење, а касније Јустинијан I (Флавије Петар Саватије) подиже га у рановизантијском стилу. Средином XII века византијски цар Манојло I Комнин обнавља утврђење, које је било порушено. Угари једно време држе утврђење, касније њиме управља  сремски краљ Стефан Драгутин Немањић (1251 – 1316)  да би га у времену 1316 – 1319  г. његов брат  српски Свети краљ, Милутин (Стефан Урош II Милутин Немањић, 1282 -1321)  проширио и спустио ка реци Сави. Деспот  Стефан Лазаревић (1377 – 1427), син кнеза Лазара и Милице Хребељановић од 1403. до 1407. г. је још више проширио тврђаву, а 1405. г. она постаје главни град Деспотовине Србије.

После смрти Стефана Лазаревића 1427. г. тврђаву поново освајају Мађари, који чак у три наврата, више од осамдесет година,  од 1440. до 1521. г.  одољевају Османлијама, који су кренулим у освајању Европе. Ипак 1521. г. Турци заузимају Београд, који касније наизменично пелази у руке Аустрије и Турске, да би га Срби у Првом српском устанку 1907. г. под вођством вожда Карађорђа коначно ослободили и он остаје и постаје до данас главни град Србије. Од 1918. до 2006. г, осамдесет и осам година, био је једно време и главни град Југославије. Коначно, Османлије 1867. г. предајом кључева градовима, Београду, Шапцу, Кладову, Смедереву, Ужицу и Љубовији напуштају Србију за сва времена.Током Првог  светског рата Београдска тврђава је била мета напада Аустроугарске монархије  и Немачке царевине. У Другом светком рату поново је Србију (Југославију) напала нацистичка Немачке, која је авионским бомбама уништила добар део српског културног блага, бројне објекте. Страдало је приликом бомбардовања и неколикко хиљада Београђанна, тачан број погинулих никад није утврђен. Притом није поштеђена ни Београдска тврђава.

Сведок историје, Београдска тврђава на којој доминирају бројне куле (Јакшићева, Небојшина, Млинарица, Сахат и Деспотова кула) и споменик јединствени Победник  је данас туристичка атракција, симбол и понос Београда, њених грађана и Србије.У њему се налазе: Војни музеј, Црква Ружица, Капела Свете Петке, Завод за заштиту споменика културе Београда, Галераја Природњачког музеја, Гробница народних хероја, Зоолошки врт, Опсерваторија …

И бројне капије  говоре о бурној и славној историји Београдске тврђаве, Карађорђева капија, Деспотова капија, Сахаат капија, Зиндан капија, Западна капија, Видин капија, Мрачна капија, Капија Карла VI, Капија Еугена Савојског, Леополдова капија,  Дефтердерова капија …

Они, који посете Београдску тврђаву могу видети још: Споменик деспоту Стефану Ллазревићу, Костурницу браниоцима Београда 1914 – 1915. г, Римски бунар, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“. Ту је и Споменик захвалности Француској, а испред њега и поред у парку  могу се видети бројне  бисте најпознатијих српских књижевника, уметника, политичара … У самој Београдској тврђави су и многи спортски терени. Кад се улази у Тврђаву, слеве стрене је истакнута фонтана „Рибар“ а око ње је Калемегдански парк. Београдску тврђаву лаици често поистовећују са Калемегданом, што није исто. Калемегдански парк је део  зелене површине око „Рибара“, Споменика захвалности Француске па све до уласка у  Горњи град, односно, Стамбол капије.

Београдака тврђава се налази на 125,5 м надморске висине, основу чине: Горњи град (Деспотов град), који обухвата плато некадашњег римског каструма и Доњи град (Милутиново Западно подграђе и Деспотово подгађе на обали).

Београд, а самим тим  и Тврђава, има веома важан стратешки положај зато су се око њега током историје ломила копља многих освајача. Преко Београда (путевима и железниом) повезује се Европа са Малом Азијом и Средоземним морем (преко Грчке). Значај Београду дају и пловни путеви Дунавом и Савом. Мало који град у свету може да се похвали да лежи на две велике европске реке, на Дунаву и Сави.

За посетиоце Београдске тврђаве импозантно делују две куле, Небојшина и Јакшићева. Небојшна осмоугапна кула, крај самог Дзнава, је изграђена од 1456  до 1460. г.  током владавне Угара, а имала је војну намену, у којој су смештени топови приликом одбане града. У исто време је изграђена и Јакшићева кула, мањих димензија.  Често је била на мети непријатеља, који су нападали Београд и Србију. Обновљена је почетком 21. века и претворена је у музеј и изложбени простор средствма грчке владе јер је у њој био утамњичен и погубљен  крајем 18. века велики грчки ревлуционар и песник Рига од Фере.

Истурена топовска кулла источног подграђа Доњег града носи име према браћи Јакшићи, средњовековним племићима, који се често спомињу у народним јуначлким песмама и предањима. Крајем 17. века током ратова кула је била порушена. Њени остаци су ископани 1936. г. након чега је целе реконструисана. Та година се смара као почетак археолошких ископавања на Београдској тврђави. Значајно је да се у зиду испод Јакшићеве куле налази Костурница бранилаца Београда, која је изграђена 1937. г. У њој се налазе смештени посмртни остаци српских бранилаца Београда, који су погинули прилииком одбране Београда 1914. и 1915. године.

И на крају, често се питамо зашто је Београд добио име бели град? Одговор лежи на Београдској тврђави. Наиме, приликом градње или доградње Тврђеве Турци и Ауструјанци су користили црвени материјал, а Византијци и касније Срби – бели. По том белом материјалу приликом градње Београдске тврђаве је главни град Србије добио назив – Београд!

Текскт и фотографије, Зоран ЈАКШИЋ