МЕНАЏЕР НИКОЛА ИЏАН И ЛЕПОТИЦЕ НА ЕСТРАДИ ПОПУЛАРИЈЕ ОД ФУДБАЛЕРА

Један од најпознатјих и најбољих естрадних менаџера на балканским просторима са педесетогодишњим стажом, човек са две адресе у две државе, Никола Иџан,  тридесет и две године живи на релавији Приједор – Београд, и данас је веома ангажован. Бележмо, да је  сарађивао, а и данас то чини,  са најпопуларнијим певачима и певачицама екс Југославије, али и „новим таласом“ . Судбина је хтела да своју дугогодишњу каријеру подели на два дела. Почетком седамедесих година, тачније 1972. г. када је започео да се дружи са естрадним уметницима па до 1992. године његово место одакле је деловао био је Приједор, где је рођен. Ратни вихор који је почео да се шири Босном и Херцеговином га је те године довео у  Београд.

Познато је да је седамдесетих и осамдесетих година прошлог века радио са најпопуларнијим певачима и певачицама екс Југославије, Шабаном Шаулићем, Здравком Чолићем, Томом Здравковићем, Мехом Пузићем, Зорицом Брунцлик, Шемсом Суљаковић, Недом Украден, Халидом Бешлићем, Недељком Билкићем, Синаном Сакићем, Зораном Калезићем, популарном фолк-групом “Јужни ветар“ (Драгана Мирковић, Шемса Суљаковић, Миле Китић, Синан Сакић, Кемал Маловчић)  … Али, мало њих зна да је успешно учествовао и у органаизацији избор за „мис“. То је било његово друго ангажовање, која је било  атрактивно, али не и комерцијално.

-Осамдесетих година у сарајевском првом ју-таблоиду „Ас“главни и одговорни уредник био је чувени, Џавид Хусић, некадашњи новинар београдске „Политике“ и дописник из Лондона и Вашингтона. Пошто сам на својим турнејама повремено ангажовао и некадашње мисице, које су освајале титуле „Мис Југославије“  и „Мис БиХ“  он ме је замолио да кад год могу организујем кастинг у било ком граду и да најлепше девојке пријавим за избор. То сам радо чинио, кад год ми се указала прилика. Јер у то време, мисице су биле популарније од фудбалера –говори Никола.

Изабране  мисице су биле учеснице бројних турнеје и концерата, које је организовао Никола Иџан. Најпознатије међу њима биле су: Алма Екмечић из Сарајева „Мис БиХ 1974“ и друга пратиља „Мис Југославије“ исте године, Ана Сасо из Сплита „Мис Југославије 1982“ и  Динка Делић, из Зенице „Мис Југославије 1984“.

Али,  доласком у Београд почетком деведесетих година многе ствари су се измениле што се тиче естраде. Певачи, некада амбасадори дружења и лепих дешавања затворили су се у своје републичке међе, које су некад биле само административне линије а сада су постале – границе! Политика је учиниа своје.

-Долском у Београд морао сам из почетка. Морало се нешто радити да би се преживело. Жена, деца, требало је то хранити. Додуше, остала су стара познанства и везе, али Београд није Приједор.  Пре тридесет и дв године, када сам дошао из Приједора, због ратних дешавања у Босни и Херцеговини, мало су се људи бавили музиком, никоме је због ситуације која владала на просторима Југославије, није било до песме. Пошто нисам желео да седим скрштених руку и да гледам у небо и од Бога да тражим помоћ, почео сам да организујем хуманитарне концерте. Моја прва акција је била да прикупим новчана средства за децу Подкозарја у БиХ. У Београду сам окупио скоро целу српску естраду, у земунској хали „Пинки“ певали су: Гордана Лазаревић, Драгица Радосављевић Цакана, Биљана Јевтић, Аца Илић, Беки Бекић,  Јелена Броћић,  Раде Јоровић, Слађана Ристић,  Зоран Василић, Лепи Мића, Брзи, Пашко Хандановић … То је био догађај о којем се дуго причало у Београду –  присећа се тог времена Никола Иџан.

-А онда је изненада дошао позив једне фирме „Фот борас“ да им помогнем да ангажујем певаче за музички  део програма на којем се бира „Мис манекенке Југославије“. Директор „Фод бораса“, Стево Миросављевић, пословни човек из Градачца (БиХ), и  познаати фудбалер сарајевског „Жељезничара“, популарни Никола Никић, понудили су ми да се укључим у организацију. Наравно, није ми било тешко, искористио сам стара познанства и у хотелу „Интерконтинентал“ у Београду ангажовао сам неколико певача – каже Никола.

Затим су дошли избори  „Мис ЈУ“ 1993, 1994. и 1995. г.  Иако је прошло доста времена од тих догађаја и данас се често прича о њима. „Мис ЈУ ‘93.“  била је Драгана Граховац, следеће године титулу „Мис ЈУ ‘94.“ освојила је атрактивна Јелена Куртовић, а  на избору „Мис ЈУ ‘95“  за  најлепшу девојку је изабрана  Новосађанка, Тијана Сремчевић.

-Избор 1995. г. је  био гала догађај у београдском „Хајату“ уз директан пренос на јавном  сервису Радио-телевизије Србије, што никад ником до тада и касније није успело. Програм је водио чувени Мића Орловић, а певао је легендарни Сарајлија, Драган Стојнић! Приредбу је режирао један од најбољих српских режисера Станко Црнобрња. Било је у плану да победнице иду у Лондон на светско такмичење, али, пошто је Југославија била под ембаргом девјке нису отишле. Тек, 1996. г. је укинут ембарго, али тада ја више нисам радио изборе – каже  Никола.

Од 1995. г. Никола се враћа првој љубави, организацијом наступа познатих певача и певачица. Наставља сарадњу са једним од најпопуларнијих певача, Шабаном Шаулићем, па, са Митром Мирићем, Синаном  Сакићем, Милетом Китићем, Видом Павловић, са „новим таласом“, Вики Миљковић, Секом Алексић, Џејом Рамадановским …

-Када бих међу певачицама требало да изаберем најлепше тешко бих могао да учиним а да неку не повредим. Свака има свој квалитет. Поред Алме Екмечић, која је била и званично „Мис БиХ“, међу најлепшим певачицама са којима сам сарађивао је била Уснија Реџепова, Весна Змијанац, Шемса Суљаковић, Лана, Дина Барјактаревић, Стоја, Сања Ђорђевић … Често сам сарађивао и са Сузаном Манчић, која је била водитељка, али, понекад је знала и да запева. Ипак, мислим  да је непревазиђена Силвана Арменулић, која је била права дама и на сцени и ван ње. Са њом сам  сарађивао на почетку каријере, штета настрадала је када је била на врхунцу популарности. Нисам имао среће да дуже сарађујем са њом. Кад би ме неко питао да ли је лакше организовати концерте и турнеје са певачима или са певачицама мој је одговор – са јачим полом је лакше. Певачице су некако избирљивије, захтевније – завршава  са нама кратку причу Никола Иџан.

И зато последњих петнаест година Никола Иџан ради искључиво са највећом живом српском фолк-звездом Мирославом Илићем. Њему организује гостовања широм бивше СФРЈ, по Србији, БиХ, Северној Македонији, Хрватској … суседним државама, па, чак и у Аустралији и САД.

Текст, Зоран ЈАКШИЋ

Фото, З. Јакшић и приватна архива Н. Иџана

Nedavne objave