ОБЕЛЕЖЕНА 105. ГОДИШЊИЦА ОДБРАНЕ БЕОГРАДА У ВЕЛИКОМ РАТУ

СРПСКИМ  ЈУНАЦИМА У ЧАСТ

Поводом  јубиларне 105-те годишњице јуначке одбране Београда у Великом рату, 7. октобра  Републички одбор Савеза потомака ратника Србије 1912 – 1920 је организовао низ манифестација  везаних за овај догађај у сарадњи са Градским одбором Београда и општинским одборима и удружњима  у Београду, које негују културу сећања на овај значајан дан у српској историји.

Само обележавање 105-те годишњице одбране Београда  почело је у једанаест часова на Новом београдском гробљу где су положени венци код Спомен-костурницу браниоцима Београда и код споменика пуковника Драгутина П. Гавриловића команданта одбране Београда. Том приликом венце су положили, испред Скупштине града Београда,  г. Андреја Младеновић, помоћник Градоначелника, чланови Савеза потомака ратника Србије 1912 -1920, удружења  бораца, потомака и поштовалаца народноослободилачког рата, 6. личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ и 35. личке  ударне дивизије (председница Марија Обрадовић и заменик Вељко Жигић).

Сат касније на Дунавском кеју код Споменика браниоцима Београда 1915. године најпре се обратио присутним  пригодним говором  г. Иван Стратимировић, потпредседник Градског одбора Савеза потомака ратника Србије 1912 – 1920, да би затим био одржан парастоос погинулум војницим Српске војске а чинодејствовао је Јован Гардовић протојереј Цркве Александар Невски. Венце и цвеће на Споменик браниоцима Београда положили су: гг. Данијела Мирјанић одборница у Скупштини Града Београда, припадници Војске Србије, делегација Савеза ПРС 1912 -1920, коју је предводио пуковник у пензији Љубомир Марковић председник РО, ученици Прве београдске гимназије и чланови Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а 6. ЛПД „Никол Тесла“.

Венце су положени и на Спомен-костурницу погинулим браниоцима Београда у Великом рату, октобра месеца 1915. године, која се налази на Београдској твђави код Јакшићеве куле.

После великих победа Српске војске у Церској и Колубарској бици наступило је оперативно затишје до 6. октобра 1915. Аустроугарска монархија, која је имала циљ да окупира Краљевину Србију припремала се за наставак рата довођењем нових, свежих снага. У међувремену је уследила нова аусто-немачка офанзива под командом фелдмаршала Аугуста фон Мекензена. Тако је за  напад на Београд Аустроугарска припремила  66 пешадијскихј батаљона и 160 артиљеријских оруђа. Београд заједно са добровољцима, обичним грађанаима,  је бранило три пута мање   бораца, 20 батаљона, од којих 12 батаљона су били трећепозивци, као и сремски, банатски добровољчки одреди. Српска војска је имала  77 артиљеријских оруђа.

Приликом гранатирања Београда само првог дана на град је непријатељ сручило преко 20.000 граната.

О јуначкој одбрани Београда најбоље говори војничка заповест, коју је испред Београдске тврђаве, на самој обали Дунава,  у зору 7. октобра издао легендарни мајор (до краја Великог рата унапређен у чин пуковника) Драгутин П. Гавриловић, команадант 2. батаљона  10. пешадијског пука Шумадијсаке дивизије првог позива:

„Taчно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда наше предстонице има да буде светао. Војници, јунаци, Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине, ви  немата више да се бринете за животе своје, који више не постоје. Зато напред за Краља и Отаџбину, живео Краљ, живела Србија“

Борбе за одбрану Београда трајале су скооро десет дана. До  пада Авале 15. октобра  непријатељ, Аустроугари, су изгубили око 10.000 војника, а браниоци, Српска војска,  око 4.000 војника и грађана.

Колико је непријатељ респектовао Српску војску најбоље могу послужити речи  немачког фелдмаршала Аугуста фон Мекензена, команданта групе армије за напад на Србију, који се пред напад на Србију обратио својим војницима и официрима речима:

„Војници! Ви не полазите на италијански, ни на руски, ни на француски фронт. Ви полазите против једног новог непријатеља, опасног, храброг, жилавог и оштрог. Ви полазите на српски фронт и на Србију. А Срби су народ, који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег.

Пазите, да вам овај мали непријатељ не помути славу и не компромитује досадашње успехе славане немачке армије“.

А зна се како је завршен поход Аустроугарске монархије и Немечке, којима се придружила Бугарска и која је увек имала претензије на српске територије. Поразом! После полачења Српске војске из Србије, албанске голготе и консолидације на Крфу, у септембру 1918. г. је са савезницима (Француска, Уједињено Краљевство, Грчка, Италија, руски добровољци, чешке легије) после две године ратовања пробијен Солунски фронт. Притом велики удео у овој победи имла  је Српска војска која је, иако десеткована после повлачења преко Албаније  имала 150.000 војника. У налету Српске војске и савезника први су капитулирали стари лешинари, Бугари (30. септембра), који су се прикључили у нападу на Краљевину Србију и планирали да ће уз централне силе, Аустроугарску и Немачку моћи да извуку неку  корист и добију део источне Србије и Македонију. Одмах иза Бугарске капитулирала је Турска.

Српска војска је у завршним операцијама напаравила велики подвиг. За четрдесет и пет дана ратаовања,  уз непресталне борбе и маневре, прешла је од Солуна до Београда, пут дуг око седамсто километара! А притом је имала против себе јако добро наоружану и оспособљену за ратовање Аустроугарску и Немачку војску То је незабележено у историји ратовања. Београд је 1. нвембра 1918. г, после три године окупације од стране Аустроугарске и  Немачке био поново слободан град.

Српска војска која је носила ореол победника у Великом рату (заједно са савезницима) је срушила три царста: Аустроугарску монархију, Немачко царство и Османску империју! И што је најважније: Српска војска никад није ратовала и освајала туђе територије. Само је бранила своје.

Немачки фелдмаршал Аугуст фон Мекензен је био у праву. Мала, али храбра Српска војска и њен народ, који воли правду и слободу, је у Великом рату помутио славу,  понизио и до ногу потикао Немачку армију, која је мислила да је непобедива. А Мекнзен је заборавио да војска која води праведне и ослободилачке ратове не може никад да изгуби, да буде побеђена. А Српска војска је управо водила такве ратове.  Праведне и ослободилачке.

За Српску ТВ Чикаго, текст и фото: Зоран ЈАКШИЋ

Nedavne objave