JEЛЕНА ЗЛАТКОВИЋ ВЕЛИЧКОВИЋ, МОДНА ДИЗАЈНЕРКА ИЗ БЕОГРАДА

ИНСПИРИШЕ ЈЕ БЕЛ ЕПОК И ЧАРЛСТОН СТИЛ

Госпођа Јелена Златковић Величковић је једна од најпознатијих српских модних стилисткиња и дизајнерки, која је у свету моде лансирала јединствен стил инспирисан личностима и модом прохујалих времена, крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Због настале ситуације око познате пандемије, која је захватила читав свет,  и амбициозну Јелену ова пошаст није мимолишла. Ипак, како каже, време није губила, вредно је радила  на креациjama нових модела, које ће крајем године приказати у једном ексклузивном амбијенту.

Јелену смо посетили у њеном  бутику „Helen Deisign“ у некада чувеном београдском Чуметовом сокачету,  радо се одазвала да одговори на неколико питања за Српску ТВ Чикаго. А прво питање било јој је: како је почела и од када постоји љубав за бављење модним дизајном?

-Још као девојчица волела сам да цртам и дизајнирам хаљине. Маштала сам  и креирала онако како раде скоро све девојчице.. Једноставно, осетила  сам да имам таленат да се бавим  креаторским послом.. Временом ме, као учениицу основне школе,  креирање хаљина све више занимало па сам одлучила да се за посао дизајнера образујем. Знала сам, да  без образовања и рада, таленат није довољан.  Тако сам остварујући свој сан уписала  и успепшно завршила Средњу дизајнерску школу у Београду , а касније у истом граду наставила школовање на Факултету примењених уметности (одсек костим) где сам стекла факултетску диплому.

. Радили  сте костиме за филмове и за позоришне представе, зар не?

-Да, радила сам костиме за филмове, међутим, моје највеће интересовање је било да креирам костиме у позоришту.  Рад у позоришту је био веома кративан и занимљив, тако да је утицао на мена да се определим за креирање  уникатних хаљина.

. Где налазите инсспирацију за Ваше моделе?

-Волим  да маштам и стварам хаљине, које су  инстирисане неким прошлим, далеким  временима, као што је мода с краја деветнаестог века, одушевљена сам бел епоком, али и  чарлстон стилом.

. Какве хаљине  креирате?

-Дизајанирам дуге хаљине за свечане прилике, женствене, које истичу и прате линију тела, a  бојe су, беж, ледено плава, тамно плава, бела, црна, али, и кратке хаљине од чипке, сатена и тила. У току свог рада пажљиво бирам материјале, а затим маштам, дуго цртам, размишљам и креирам хаљину имајући у виду све време визију једне крхке и романтичне жене, која би се осећала посебно и женствено у мојој хаљини.

. Чиме украшавате Ваше моделе?

-Хаљину дуго украшавам детаљима, разним перлама, бисерима, цирконима, чипком и тилом. Све украсе ручно шијем не размишљајући притом колико времена трошим  радећи. Јер, као и сваки уметник, уживам у свом  стваралашту. А модни дизајн, може се рећи, да је једна врста уметности.

. Како изгледају Ваше ревије?

-Ревија мојих хаљина нису класичне модне ревије на којима девојке-модели шетају. Оне су својеврсни перформанс на којем публика има прилику да боље погледа хаљине , да на другачији начин доживи моду.  Притом, модели се дуже време задржавају испред публике, шетају се више пута, понекад нека девојка седне, друга стоји  у одређеном простору, показујући хаљине из више углова. Често инспирацију налазим и у самој локацији где ћу приказати нове хаљине.

. Иако имате прилику и позиве да модне ревије организујете и у неким другим  српским градовима, најчеешће се одлучујете за Београд. Зашто?

Београд је један од најлепших градова и стално ме инспирише да урадим нешто ново и другачије. На пример, у Чумићевом сокачету перформанс се током једне модне ревије одиграо на балкону, тако да је публика која је била у приземљу могла све да погледа али и публика на спрату. Постојало је више углова гледања што је за оне који су присуствовали овом модном хепенингу било јако интересантно. Волим да радим модне перформансе и у старом делу Београда, на пример,  у Скадарлији испред и у Кући Ђуре Јакшића . И у овом случају хаљине су биле инспирисане духом старог Београда и у складу са Скадарлијом.

. Имали сте ревије и у Винском бару, па, ексклузивно и у Народном позоришту.

-Не волим да моји модни перформанси буду увек исти. Волим да мењам, али све зависи од амбијента. Тако, на пример,  у београдском  Винском бару девојке су седеле у тоалетама а испред њих је био шампањац, а хаљине, које су носиле, биле су инспирисане чарлстон-стилом. Опет, у Народном позоришту хаљине су биле дуге са шлеповима и корсетима инспирисане опером и позориштем.

. Некада је Чумићево сокаче било било стециште модних бутика и малих биснис- радњи. Да ли има шансе да се репутација овог модног центра у сред Београда врати на старе стазе?

-Не знам шта људи у Градској управи Београда мисле да у будућности ураде са Чумићевим сокачетом. Велики шопинг-центри у Београду привлаче све више публике у којима преовлађује конфекцијска роба. Међутим, Чумићево сокаче има шансу да пласира ексклузивну робу, уникатну, које појединци раде у малим количинам, понекад и у једном примерку. И ту ја видим шансу да се Чумићевом сокачету, после једне темељите обнове, врате продавци, креатори, дизајнери, модни стилисти, па, и купци у овај ексклузивни део Београда, који смо помало заборавили.

. Ко су Вам модели-сараднице?

-Има их двадесетак. Углавном све имају таленат за моделинг. Неке су професионални модели, а неке то раде из задовољства, их хобија. Има их од студенткиња до ученица. Милена Жупанц је студенткиња економије, Вања Бранковић је профецинална дизајнерка, Кристина Урошевић је професионални модел, споменула бих још: Александру Милићевић,  Лидију Миловац, Марију Милиновић, Ању Богдановић, Јелену Шаренац, Верицу Аћимовић, Дуњу Алексић …

За Српску ТВ Чикаго, текст и фото: Зоран ЈАКШИЋ

Nedavne objave