NAŠ OBOJENI SVET

22/08/2020

Događaji Kultura i umetnost Tradicija i Običaji

By tekst : Nadica Janić - uređuje: Veroljub M.

Zvuci i oblici svojim bojama povratno oblikuju naše misli…

Frekvencije boja koje upijamo oblikuju naš pogled na svet, naše misli. Naše misli boje naš život koji reflektuje boje dobra ili boje zla. Zvuci i oblici svojim bojama povratno oblikuju naše misli…

Plava, bela i žuta ili – crvena, crna i zelena? Naš izbor!

Koliko ćemo biti srećni zavisi od boje našeg mikro sveta – čestice u nepreglednom i večitom spektru boja.

Koje boje je sreća?

Da li je boja duge naša sudbina, zavet Boga i poslednja opomena?

Energetsko-vibracionu osnovu sveta naslutili su mudraci drevnih epoha. Svetlost, sazdana od boja, je most koji spaja ljudski svet sa svetom druge dimenzionalnosti. Po predanju, ta istina je već bila zapisana u izgubljenoj knjizi Mojsijevoj od belih slova glasova i belih reči sazdanih od prečišćene svetlosti.

PSIHOLOŠKI EFEKAT BOJA

Boje sveta i prirode koja nas okružuje stvaraju kod svih nas određene asocijacije. Plavo – nebo, zelena – trava, žuto – sunce… samo su neke od asocijacija koje će veliki broj ljudi automatski upotrebiti kada su boje u pitanju. Osim univerzalnih boja prirode svako od nas je izložen i upotrebi različitih boja u različite svrhe u svom okruženju, kao posledica određenih kulturološko-tradicionalnih šablona koji u svakom društvu postoje.

Psihologija boja je oblast psihologije koja izučava emocije i reakcije ljudi na određene boje. U velikoj meri na ovo utiču upravo kulturološko-tradicionalni šabloni i simboli koji od najranijih dana u nama izgrađuju reakcije na određene boje. Osim toga postoje, za sada nedovoljno objašnjene, fiziološke reakcije na određene boje, na bazi kojih je zasnovana i hromoterapija – oblast alternativne medicine bliska psihologiji boja.

U različitim kulturama boje imaju drugačija značenja. I dok jedna boja u nekoj kulturi može prouzrokovati jedan, u drugoj prouzrokuje potpuno drugi, suprotan psihološki efekat. U našoj kulturi (i zapadnoj) bela boja označava mladost, nevinost; venčanja se obavljaju u belom – sa druge strane u istočnim kulturama, u Indiji i Kini, belo je boja koja simbolizuje smrt, a u nekim zemljama Latinske Amerike smrt predstavlja ljubičasta (u odredjenoj meri i u USA i Kanadi – primera radi većina dopisnica kojima se izražava saučešće ima ljubičastu boju).

Na bazi ove simbolike, psihologija boja našla je svoju najrasprostranjeniju praktičnu primenu u marketingu. Upotreba boja u marketingu direktno je povezana sa proizvodom koji je potrebno plasirati i slike koju je o proizvodu planirano stvoriti. U zavisnosti od željene poruke, odabrane boje mogu da je podrže, naglase ili budu u suprotnosti sa njom. Naravno, upotreba boja mora biti prilagođena tržištu na koje se proizvod plasira, u skladu sa asocijacijama koje određene boje prouzrokuju kod ciljne grupe.

Ako posmatramo zapadnu kulturu, koja je u današnjoj globalnoj kulturi najdominantnija, možemo primetiti postojanje određenih pravila i vezivanja odgovarajućih asocijacija za pojedine boje:

Crvena – uzbuđenje, snaga, seks, strast, brzina, opasnost;

plava – poverenje, pouzdanost, pripadnost, opuštenost;

žuta – toplina, sjaj sunca, veselost, sreća;

narandžasta – razigranost, toplina, izražajnost;

zelena – priroda, svežina, hladnoća, rast, bogatstvo;

ljubičasta – uzvišenost, spiritualnost, dostojanstvo;

roze – mekoća, slatko, odgajanje, sigurnost;

bela – čistota, nevinost, mladost, blagost;

crna – sofisticiranost, elegancija, zavodljivost, misterija;

zlatna – prestiž, skupoća;

srebrna – prestiž, hladnoća, nauka.

FIZIOLOŠKO DELOVANJE BOJA

Boje od davnina imaju primenu u medicini. U psihoterapiji postoje tehnike lečenja bojom. One su zasnovane na pretpostavci da boje imaju fiziološki uticaj na ljude i da postoji tesna povezanost boja i života, stoga eksperti za boju opravdano govore o »snazi boje« (the power of color).

Poznata je osetljivost biljaka na uticaj boja. G. Mathien nam u tom pogledu, daje zanimljive rezultate eksperimenata izvedenih u Juvisyju. Tako je Mimosa pudica, koja je u početku bila visoka 27 mm, pod uticajem plave svetlosti posle tri meseca dostigla 28 mm, pod uticajem bele 100 mm, a pod uticajem crvene 423 mm.

Ako nam je sve to poznato, ne treba da nas čudi što boje imaju jak fiziološki uticaj i na čoveka. Ne treba da se osvrćemo unazad na Hipokrata, i u moderno doba naučne medicine hromoterapija je veoma raširena. Danas je sasvim sigurno da i zračenje vidljivog spektra ima svoju specifičnu energiju i osobenosti. Obzirom na različitu dužinu talasa, slično kao kod kosmičkih, gama i iks, infracrveni i ultraljubičasti zraci specifično deluju na žive organizme, posebno na čovekov.

Na osnovu brojnih eksperimenata u raznim laboratorijama i bolnicama, sastavljena je opštevažeća tabela fiziološkog uticaja pojedinih boja na čoveka:

– Crvena boja je penetrativna i vruća, povećava napetost mišića, povećava krvni pritisak i pospešuje cirkulaciju krvi i disanje. Smatra se i duševnim stimulansom.

– Narandžasta boja ubrzava probavu i kucanje srca a da pri tom ne povećava krvni pritisak. Smatra se emotivnim (osećajnim) stimulansom, stvara dobru volju, ali mogla bi i da umara.

– Žuta boja je stimulans za oči, dakle i za nerve, utiče i na određena psihoneurotična stanja. Smatra se mentalnim stimulansom.

– Zelena boja smanjuje krvni pritisak i širi kapilare. Može se koristiti pri lečenju mentalnih bolesti, nervne napetosti, histeričnih napada, nesanice i sl. Uspostavlja ravnotežu, olakšava neuralgije i migrene, ali nije podesna za ublažavanje svih nervoznih stanja. Smatra se sedativnim i hipnotičkim sredstvom.

– Plava boja smanjuje krvni i muskularni pritisak (tonus), umiruje puls i smanjuje ritam disanja. Smatra se emotivnim sredstvom: vodi miru i introspekciji, te nervozna stanja umiruje u još većoj meri nego zelena.

– Ljubičasta boja utiče okrepljujuće na srce i pluća i povećava organsku otpornost. Spaja tonički efekat plave i stimulativni efekat crvene boje.

ART TERAPIJA

Art terapija je metod rada na sebi kroz umetnost, terapija koja stimuliše desnu polovinu mozga odgovornu za kreativnost, intuiciju i nesvesna stanja. Mandale su energetske slike koje na simboličan način predstavljaju celovitost svemira i čovekove psihe. Kroz dinamiku njihovih boja i oblika mi stimulišemo svoje unutrašnje, duhovne potencijale, bilo da mandale sami crtamo ili da meditiramo skoncentrirani na mandalu. Mandala je alat za poniranje u dubine sebe i osluškivanje svog unutrašnjeg glasa, sredstvo kontemplacije i meditacije. Savršena simetrija i harmonija boja mandale unose u naš um sklad, vraća prirodnoj ravnoteži, opušta i ispunjava našu dušu snagom i harmonijom. Carl Gustav Jung je dao doprinos toj tezi: mandale su slike podsvesnog uma – unutrašnjeg zvuka, emocija.

Naša kultura je upoznata s mandalama uglavnom preko dela Carla Junga koji se zainteresirao za njih studirajući Istočnu religiju. Za Junga su mandale bile sredstvo na koje projektujemo svoju psihu. U crtežima svojih pacijenata je video mandale putem kojih su oni izražavali nesvesno. Jung je govorio kako mandala simbolizuje “sigurno utočište unutrašnjem miru i celovitosti”. Sam Jung je koristio mandalu za svoj duhovni rast i pisao o svojim iskustvima.

MANDALA – FRESKA UMA

Sve što postoji ima svoj izvorni kod, strukturu i oblik. Ne samo ono što vidimo, već i ono što osećamo, mislimo, izgovaramo, sve naše želje i snovi… Mandala predstavlja strukturu i oblik svega što postoji, osnovnu strukturu kreacije.

Mandala na sanskrtu znači “celi svet” ili “magični krug”, a čine je geometrijski oblici usmereni ka njenom centru. Tibetanska reč za mandalu je Khyil-khor i znači centar svemira u kojem borave potpuno probuđena bića. Krug simbolizuje celovitost, jedinstvo, večnost. Osnovni primer mandale, krug sa centrom, širi se daleko izvan dvodimenzionalne ili trodimenzionalne umetničke forme.

Mandala je osnovni oblik koji se pojavljuje u prirodi. Priroda je puna mandala – od godova stabala i cveća – pa i Zemlja sama je mandala. U okviru Mlečnog puta nalazi se naš solarni sistem unutar kojeg je Zemlja. Od atoma do solarnog sistema, sve je mandala i deo je veće mandale. Živa bića su sagrađena od ćelija, i svaka ćelija ima jezgro i centar, i ćelije su mandale. Kristali, stene i planine napravljeni su od atoma, i svaki taj atom je mandala. Krug sa centrom je osnovna struktura kreacije koja se reflektuje od mikro do makro svetova. Savršen krug, bez početka i kraja, simbol je jedinstva, povezanosti i večnosti.

Obrazac mandale je korišćen u mnogim religijskim tradicijama širom sveta. Hildegard von Bingen, hrišćanska opatica iz XII veka, kreirala je mnogo prelepih mandala koje su izražavale njene vizije i verovanja. Aztečki kalendar koji je imao formu mandale, služio je za merenje vremena i kao sredstvo za verska izražavanja drevnih Azteka. U Aziji, taoistički yin-yang simbol predstavlja suprotnost i međuzavisnost. Tibetanske mandale su vrlo složeno slikane ilustracije s verskim značenjem koje se koriste u meditaciji. U Evropi, u tradiciji hermetizma nalazimo mandale. Arhitektura gotičkih katedrala pokazuje dugi put prema prosvetljenju. Obojeno staklo koje podseća na drevne mandale, simbol je prosvetljenja ljudskog duha.

U Tibetu je proces kreiranja mandale važan kao i završni proizvod i zahteva godine priprema i treninga da bi se neko osposobio i dobio znanje potrebno za slikanje mandale. Čak i kad je sposoban da započne sa slikanjem potrebno je proći pripremnu meditaciju koja traje tri dana. U Tibetu postoji mnogo tipova mandala, a jedan od njih su i peščane mandale. Njihove složene oblike su u potpunosti razumevali samo odabrani. Dizajn se ritualno priprema od strane tibetanskih sveštenika nekoliko dana, te se nakon toga uništava kao simbol promenljivosti života. Postoji verovanje da pesak koji se blagosilja kroz taj proces, donosi veliku dobrobit zemlji i rekama s kojima dođe u kontakt.

Izvor:

Spasoje Vlajić – NOVA (META)FIZIKA (1992)

Nikolina Ljepava – AMFITEATAR, naučni portal (2010)

K.G Jung – SABRANA DELA, knjiga 2 (1978)

Ilustracija:

Likovni radovi Nadice Janić:

– Boje dobra (kolaž, 10 x 10 cm)

– Boje zla (kolaž, 10 x 10 cm)

– Mandala „ Sentiment“ (tempera na lesonitu, 50 x 50 cm)

– Mandala „Freska uma“ (obojen pesak i sedef na lesonitu, 30 x 30 cm)