МАЈА КОВАЧЕВИЋ НАПИСАЛА КЊИГУ О СВЕТОЈ АНАСТАСИЈИ

СРПСКА МАЈКА – ЈУНАКИЊА НАШЕГ ДОБА

Маја Ковачевић (39 година), самохрана мајка једанаесторо деце, од двадесет месеци до четрнаест година, је, с правом, српска мајка -јунакиња нашег доба. У времену када Србија муку мући са потомством, са рађањем деце, када је држава упалила „црвено светло“ јер због негативне стопе прираштаја становништва,  сваке године губимо један град величине Зајечара, Маја Ковачевић у једном селу крај Краљева одгаја три девојчице и осам дечака. Сама, уз малу помоћ брата и баке. Без помоћи државе, али уз велико жртвовање Српске православне цркве.

И не само што одгаја једанаесторо деце, од којих су њих седморо школарци, Маја која је по професији новинарка и има своју Новинско-издавачку кућу „Глас Србије“, па, часопис „Краљевске новине“,  стигла је да пише и књигу!? Недавно је вредна као пчелица, Маја написала и издала своју прву књигу „СВЕТА АНАСТАСИЈА СРПСКА“, која приповеда о мајци РАСТКА НЕМАЊИЋА (1175 – 1236) познатији по монашком имену СВЕТИ САВА,   и најмлађег, трећег,  сина великог жупана СТЕФАНА НЕМАЊЕ (1113 – 1199). Најумнија глава средњовековне Србије,  СВЕТИ САВА је  био књижевник, монарх, дипломата, игуман и први архиепископ  аутокефалне Српске православне цркве (СПЦ).

После Вукана и Стефана, Анастасија, као млада принцеза Ана, у позним годинама је милошћу Божијом, попут Јелисавете мајке Јована Крститеља, родила Растка. Анастасија, Свети Сава, Стефан Првовенчани и жупан Стефан Немања су се замонашили и канонизовани. Са династијом Немењића почео је процат српске хришћанске културе и цивилизације.

Већ на почетку издавања књига „СВЕТА АНАСТАСИЈА СРПСКА“ је доживела прави „бум“ захваљујући вредној Маји Ковачевић, која је своје дело представила највише у српским  верским објектима, манастирима и црквама. Тако је, на пример, за кратко време своју књигу представила у манстиру Сланци крај Београда, па у Ђурђевим ступовима крај Новог Пазара. У Великој ремети у Љубовији, о књизи, поред Маје говорио је и игуман Стефан Милан Гутић. У Удружњу љубитеља уметности Клуб „Прозор“ у Београду посетиоци и љубитељи књиге имали су прилику да поред ауторке чују и академика протојереја ставрофора господина Димитрија Калезића, па, проф. др Миладина Шеварлића …

А највећи подухват у представљању књиге Маја Ковачевић ће имати, 21, 22. и 23. јуна у Бечу!  Уз свесрдну помоћ СПЦ Епархија аустријско-швајцарска Црквена општина Светог Саве а са благословом Његовог преосвештенства епископа аустријско-швајцарског господина Андреја, у петак 21. јуна књига „СВЕТА АНАСТАСИЈА СРПСКА“  биће представљена у Цркви Рођења Пресвете Богородице (у 18.00 часова), сутрадан, у суботу,  22. јуна у Цркви Васкрсења Христова (19.00) и у недељу,  23. јуна после Свете литургије у Саборној цркви Светога Саве.

Поред Његове светости патријарха српског господина Иринеја, Мајину књигу су подржали и бројни високодостојанственици СПЦ, међу њима посебно се истиче академик протојереј ставрофор Димитрије Калезић, па, престолонаследник Александар Карађорђевић, академик Владимир Кршљанин, проф. др Миладин Шеварлић, јавне личности, Марина Маљковић, Виктор Савић, Александар Радојчић, Сергеј Ћетковић, Никола Роквић …

После књиге о Светој Анастасији Маја припрема другу књигу о Мајци Богородици!

Маја је спевала и песму о Светој Анастасији. Музику је компоновала Виолета Сандић, а отпевале и снимиле групе „Ступови“ и „Бели анђао“.

-Песма је наишла на велико одушевљење љубитеља српске традиционалне музике. Може да се често чује на телевизијама и радио таласима у извођењу ових популарних састава – каже Маја Ковачевић, која је издавач бројних књига за децу, па, додаје:

-Моје књиге, које издајем,  говоре углавном о српским женама и јунацима, који су стварали нашу историју и дали велики допринос да се светом пронесе слава Србије. О дечјим јунацима, које нам је пласирао и запљускивао нас њима запад наша деца довољно знају. Мени је циљ да се што више дозна о малим  и великим јунацима српског рода који су стварали нашу историју и допринели да својим  делом и подвизима будему ту где и јесмо.

Маја је председница Удружења „Књегиња Персида Карађорђевић“. Персида је имала десеторо деце, била је жена кнеза Александра Карађорђевића (1806 – 1885.), сина Ђорђа Петровића Карађорђа (1768. – 1817.). Персида је родила једног од најзначајнијих српских суверена,  краља Петра I Карађорђевића (1844. – 1921.) Ослободиоца.

Овој  храброј  и одлучној жени,  Перида представља појам српске мајке, која настоји да својим породом, децом,  настави традицију Српкиња, које су у прошлости дале велики допринос, рађајући децу,  да се сачува српска нација и поред великог нашег страдања у ослободилачким ратовима  у двадесетом веку.

-Укључила сам се у борбу за очување српске нације, јер нам, ако овако наставимо, прети катастрофа, нестајање. Данас младе девојке јуре за каријером, послом, немају времена за породицу. То је велика грешка. Ја сам прво дете родила са двадесет и пет година, а једанаесто у тридесет и седмој години. Може жена да рађа и после  тридесете, четрдесете.  Света Анастасија је Светог Саву родила, као треће дете у педесетој години! То није проблем, поготово у овом времену када је медицина много напредовала – додаје Маја, која је једно време са породицом живеле у граду. – Са великом породицом било је тешко живети у стамбеној згради, деца намеју двориште за игру, станарима смета дечја граја, жамор … Уз помоћ манастира Жича пре неколико година купили смо кућу у селу, сада је све у најбољем реду. Деца имају простор за игру, имамо окућницу и нешто стоке, јер велика је породица, треба одхранити и школовати потомство. Село је спас за вишечлано домаћинство. Како је завапио познати глумац Ненад Јездић на недавно оснивачкој скупштинаи за спас српског села, ако нестане наша село, нестаће Србија! Зато у селу треба да људи имају услове да живе, поред школе,  цркве, мора да се граде домови здравља и културе, споротсе хале, да у селу, али од села до села,  буду добри путеви.

-Можете некој жени дати џак пара да роди, али ако то она не жели, не вреде ти силни новци. Има жена, које не могу да роде, њих не смемо корити. Треба постаћи оне, које желе да рађају. Кад се вратимо коренима и схватимо да су се српске мајке у прошлости дичиле бројности своје деце, онда ћемо доживети васкрсење.

Маја сматра да српске породице са великим бројем деце, као што је њена, не смеју да  буду „социјални случајеви“, већ да о њима брине држава, да имају посебан статус. Такве жене треба да буду повлашћење, али и да мајке које су родиле четири и више деце имају породичну пензију. Многи предлажу да Маја Ковачевић буде укључена у тим министарке у Влади Србије Славице Ђукић Дејановић, која је задужена за демографску и популациону политику. Она би својим примером помогла да акција опоравка породице, повећењем броја деце, буде још успешнија.

Маја је велики верник, како вели, вера јој помогла да у животу преброди све потешкоће. И деца јој радо иду у цркву, певају духовне песме, знају молитву.

Име Свете Анастасије значи – васкрсење. Зато је одлучила да о њој напише књигу. Маја верује у васкрсење, верује у васкрсење српске нације и да ће врло брзо кренути  напред када се Срби и Српкиње ороде, умноже и обоже!

На улалску у Ратнички дом  (сада Дом Војске Србије) у Београду, на једној бакарној рељефној плочи уклесана су имена најпознатијих српских мајки, Ту је мајка српских ратника, па, име књегиње Милице – преподобне Евгеније, мати Ангелине Бранковић, Макарене Спасојевић, Милунке Савић, Дејане Будисављевић, мајке се Козаре и са Космета, али и Свете Анастасије, мајке Светог Саве. Можда ће се једног дана овим великим српским мајкама, које су својим делима задужиле Србију, придружити и Маја Ковачевић, мајка једанаесторо деце из околине Краљева.

За Српску ТВ Чикаго, Зоран ЈАКШИЋ

Фотографије, лична архива Маје Ковачевић