ПОТОМЦИ РАТНИКА СРБИЈЕ ПРОШЛИ СТАЗАМА СВОЈИХ ПРЕДАКА
НЕ ЗАБОРАВЉАЈУ СВОЈЕ ЈУНАКЕ
У току бројних годишњих активности поводом обележавања значајних датума из Великог рата а у сусрет 100. годишњице од његовог завршетка и победе савезника, на чијој је страни била и Краљевина Србија, Републички одбор Савеза удружења потомака ратника Србије 1912 – 1920. године организовао ја са својим члановима десетодневни обилазак и посете значајних места, меморијалних објеката и споменика културе на Косову и Метохији, Албанији, Грчкој и Македонији од 23. септембра до 1. октобра. Маршрута на овом путовању била је: Београд, Пећ, Дечани, Призрен, Скадар, Драч, Тирана, Круја, Берат, Валона, Ћирокастра, Саранда, Бутринт, Крф, Видо, Агиос Матеос, Гувија, Метеори, Паралија, Солун, Зејтинлик, Поликастро, Београд. Тако су потомци славних предака, храбрих и смелих ратника Србије у Великом рату, ходајући путевима на којима су побеђивали, савлађивали потешкоће и препреке, али и гинули, још једном показали да не заборављју своје јунаке.
Иако је пут био дуг и напоран педесет чланова Савеза потомака су све храбро издржали. Током путовања имали су прилику да се поклоне сенима српских ратника, који су изнемогли умирали по великој хладноћи, зими, на албанским врлетима од исцпљености и хладноће. Неки, пак, умли су по доласку на Крф и острво Видо, а многи су положили живот на олтар Отаџбине на Кајмакчалану, Солунском фронту …
Одмах на почетку путовања потомци су на Косову и Метохији обишли Пећку патријаршију, затим манастир Високи Дечани, па, цркву Богородица Љевишка. Сва три споменика су културно благо заштићени од стране међународне организације Унеско. После Призрена пут је настављен за Скадар, где су потомци обишли Тврђаву и још неке културне знаменитоости, па, Драч, један од најстаријих градова на Јадрану.
После полагања цвећа и венца на спомен-костурницу на градском гробљу у Тирани српским војницима страдалим у албанској голготи потомци су били гости у Амбасади Републике Србије у Тирани. Боравећи у Тирани неки потомци су се присетили познатог политичара и револуционара Есада паша Топтонија, великог пријатеља Срба у Великом рату. Наиме, Есад паша је био командант албанске жандармерије, приликом преласка преко Албаније помагао је Српску војску у одећи, храни, води. Есад паша је са својом жандармеријоим учествовао и на Солунском фронту на савезничкој страни због чега је био омражен код неких Албанаца. Есад паша је убијен у атентату 1920. године у Паризу. Срби одајући му захвалност и почаст сахранили су га на Српском гробљу Тије у Паризу. Међутим, овај велики пријатељ Срба у Албанији, где је рођен, и у којој је требало да га прогласе за краља, неме никакво обележје нити споменик.
После Тиране чланови Савеза су обишли град Крују, родно место, Ђурђа Кастиотија, познатији као Ђорђе Скендербег ! У Берату, који је насељен претежно православним становништвом, потомци су разгледали Цркву Свете Тројице и Светог Архангела Михаила, обишли, Ћирокасту, Валону, из које је део Српске војске пребачен на Крф. На овом дугом путовању свима ће остати урезано у сећање, острво Видо и “Плава гробница”, у којој су сахрањивани српски војници које је косила смрт после дугог пута, изнемоглости и болести. На Агиос Матеосу комеморацијом је одата пошта јунацима Дринске дивизије, да би касније на Крфу посетили Српску кућу, и организовали традиционално “Српско-грчко вече”.
Предпоследњег дана путовања потомци су, уз државне и војне почасти, присуствовали комеморацији на војничком гробљу на Зејтинлику, на којем су били поред званичника Владе и Војске Републике Србије и представници осталих савезничких армија. Као што се зна, током пробоја Солунског фронта савезничка војска (на чијој је страни је била и Српска војска) имала је велики број погинулих бораца. На Војничком гробљу Зејтинлик сахрањено је, 7.441 српски војник, Француза 8.0098, Италијана 3.500, Енглеза 1.350 и Руса 493. На Зејтинлику потомци су имали прилику да се сретну са чуварем Српског војничког гробља, осамдесетдеветогодишњим, Ђорђем Михаиловићем (рођен 1. маја 1928. године), који од 1961. године обавља ову свету дужност Последњег, десетог дана, при повратку за Београд чланови Савеза су одржали комеморацију, положили венац код споменика на Поликасту, који је подигнут 1968. године у знак велике савезничке победе на Солунском фронту. Истог дана, положен је венац и код Цркве-спомен костурнице погинулим војицима и старешинама у Удову.
За Српску ТВ Чикаго: Зоран ЈАКШИЋ