ПЕСМА НА РЕПОРТОАРУ ДАНИЦЕ ЦРНОГОРЧЕВИЋ
Најлепша и најпопуларнија песма, која је написана и отпевана у част јунака са Кошара, који су херојски бранили Србију на Косову и Метохији током НАТО агресије 1999-те године, је без сумње, „Вила са Кошара“. Њу је написао песник Невен Миланов Милаковић из Бара. Он је пре извесног времена у београдском Дому Војске представио своју књигу песама под истоименим називом, „Вила са Кошара“ у којој се налазе још око педесет његових лирских творевина, као што су: „Магистрала“, „Боже“, „Морао је тата да полети“, „Чуваркућа“, „Без длаке на језику“, „Ма нек’ иде живот“, „Танго лажи“, „Његово величанство, стих“ и друге.
Колико је Невен Милаковић значајaн и поштован песник најбољи пример је да је његове песме на представљању у Дому војске зборио један од највећих српских глумаца и бард позоришне уметности, Петар Божовић. Ову свечаност је употпунио познаати писац са Космета Веселин Џелетовић, који је говорио о песништву Невена Милаковића. Иначе, Џелетовић је писац веома читаног романа „Српско срце Јоханово“, која говори о „жутој кући“ у којој су Шиптари током НАТО агресије отетим Србима вадили органе. По овој књизи амерички режисер, Пол Кампф, ускоро почиње да снима дугометражни играни филм.
У препуној сали Дома војске представљању књиге песама су пратили бројни љубитељи поезије, међу њима је била и књижевница Љиљана Булатовић, песникиња Катарина Бранковић и многи други. У уметничком делу програма, поред уметничког ансамблА Министарства одбране Србије „Станислав Бинички“, којим је руководио Зоран Тутуновић, учествовао је хор и позната уметница Катарина Божић, коју памтимо по одлично изведеној песми „Света Анастасија Српска“. Ова песма, чији је аутор Маја Ковачевић, мајка једанаесторо деце (!?) говори о Анастасији (мајка свих Срба) , жени кнеза Стефана Немање и мајци Светог Саве и краља Стефана Немањића Првовенчаног.
Иначе, песма „Вила са Кошева“ је одавно постала симбол неустрашиве борбе јунака са Кошара и једана је од најпопуларнијих и најслушанијих нумера последњих година, не само у Србији, већ и у расејању међу Србима. Своју популарност може да захвали и познатој интерпретаторки духовних, традиционалних и народних песама, Даници Црногорчевић, из Подгорице, која је често изводи на телевизији, радију, али и приликом бројних манифестација на којима се павају родољубиве и патриотске песме.
Аутор песме „Вила са Кошара“ Невен Милаковић Ликота је рођен у Подгорици 1963-ће године. Са поносом истиче своје личко порекло, по чему је добио надимак. Готово две деценије живи на мору, у Бару, где и ствара. Момир Војводић, познати српски књижевник из Црне Горе, о Милаковићевом стваралаштву каже да се његов пој у данашњој духовној лирици издваја оригиналношћу, знањем и страшћу вере у свеце којима лирски служи, славећи им имене и дела. Тако је Момир Војводић за Милановића рекео да је он игуман српске духовне поезије новог доба.
Новинар и књижевник Небојша Јеврић за Невена Милаковића и његове песме каже:
„Мајка Невенова је отаџбина. И свака рана њена га боли. Кроз њега се чују крици деце из Јасеновца , лелек Виле са Кошара. Његова поезија је плач, али, мушки. Нема ту исфолираних фразеологија. Стихови су као меци, који погађају право у мету, или боље мозак сваког читаоца“.
ВИЛА СА КОШАРА
КРВАВ МЈЕСЕЦ, ВРХ КОШАРА, ГРОБНИЦЕ ГА СРПСКЕ СКРИЛЕ,
ЈЕЗНИМ ЕХОМ МРАК ДАМАРА И ЈЕЦАЈЕМ ГОРСКЕ ВИЛЕ.
СМРТИМ РОПЦЕМ ШУМА ЗБОРИ: ВРАТИТЕ СЕ БРАЋО МИЛА,
ЗАР ВАМ МУШКИ РС НЕ КОРИ ПОСЕСТРИМА НАША ВИЛА!?
ОДСЈЕКЛИ ЈОЈ, ПСИ, УВОЈКЕ, СУСТИГЛА ЈЕ МРСКА ХАЈКА,
АЛ’ СЕ НЕ ДА ЗОР ЂЕВОЈКА, НАГОРКИЊА НАША МАЈКА.
НО КРСТАЧАЕ ОВЕ СТРАЖИ И АМАНЕТ ВИТЕЗОВА,
ЈУНАЧКЕ ИМ РАНЕ БЛАЖИ СТАРОМ ПЈЕСМОМ СА КОСОВА.
ТИХО ТУЖИ И ЗАПЈЕВА, НЕНАВИКЛА НА ОКОВЕ,
К’О КОСОВКА, НЕГДА, ДЈЕВА, МРТВУ БРАЋУ ПЈЕСМОМ ЗОВЕ.
ВРАТИТЕ СЕ СОКОЛОВИ, ВРАТИТЕ СЕ МЕНИ АМО,
ТРАЖЕ ОД НАС ПРАЂЕДОВИ, ДА ДУШМАНЕ ИШЋЕРАМО.
ДРЖТЕ СЕ, ДИВ ЈУНАЦИ, ПОЧИВАТИ НЕ СМИЈЕТЕ,
ТРЕБА ЈАРАМ ДА СЕ ЗБАЦИ И ДА ОПЕТ ПОГИНЕТЕ.
НЕМА КОСМЕТ КО ДА БРАНИ, ТРУЛИЈЕ СУ ЊЕНЕ КОСТИ,
ДРЖИТЕ СЕ ОПЈЕВАНИ, А ЊИМА НЕК’ БОГ ОПРОСТИ.
ОНИ МРТВИ СВ’ЈЕТОМ ХОДЕ, НИЈЕСУ НИ БИЛИ ЖИВИ,
‘АЈТЕ БРАЋО, УСТАЈ РОДЕ, ЈУРИШ, СОКОЛОВИ СИВИ.
А ЈА ГЛЕДАМ ЛИЈУЋ’ СУЗЕ, ГДЈЕ НАМ МРТВИ ЖИВИМ СУДЕ,
КО НАМ БРАЋО ДУШУ УЗЕ, СВИ ЗА ВИЛОМ, НИСМО ЈУДЕ!
За Српску ТВ Чикаго, текст и фотоси: Зоран ЈАКШИЋ
