РАТНИ ПУТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈЕ 1914.-1918.

ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈЕ СРБИЈЕ

Захваљујући потомцима ратника Србије у Великом рату, њиховим фотографијама и сугестијама Радио-телевизија Србије је септембра месеца реализовала изложбу у својој галерији под називом “РАТНИ ПУТ МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈЕ 1914-1918”. Изложба је одржана  уз помоћ Министарства културе и информисања и Града Ласковца. Аутори изложбе су: музејски саветници  Мира Ниношевић и   Верољуб Трајковић. Стручни  сарадик је био кустос Александар Динчић. Релизацију изложбе су помогли потомци учесника Великог рата, народни музеји у Пироту, Нишу, Прокупљу, Врању, Крушевцу, Историјски музеј Србије, Војни музеј Војске Србије, Музеј науке и технике Београд, Српска академија науке и уметности, Општинска библиотека “Петар Петровић Његош” Медвеђа.

После балканских ратова 1912 и 1913. године и угушење  побуне у Старој Србији (данас Косово и Метохија), још недовољно опорављена Војска Краљевине Србије (ВКС) морала је понов у рат! Од 13/26. до 15/26. јула 1914. г. после ултиматума Аустроугарске извршена је мобилизација у Србији. Из Ниша, Врања, Лесковца, Владичиног Хана, Сурдулице, Власотинаца, Пирота, Прокупља, Топлице … поново су у строју били, поред других јединица и  војици и официри славне  Моравске дивизије, 1. и 2. позива. Већ 30. јула Моравска дивизија креће према Дрини одакле се очекивала прва аустро-угарска офанзива, а 12. августа започињу и прве борбе између Србије и Аустро-Угарске. У биткама на Церу, Јадру, Дрини и Колубари Моравска дивизија даје велики допринос у победама, борци јединице су показали велику храброст, одлучност, патриотизам, издрљживост. У горе наведеним биткама Војска Краљевине Србије је вратила понос и славу, показала и да боље, веће и опремљеније војске, као сто је Аустроугарска, не могу да је сломе. Посебно је била величанствена победа ВКС у Колубарској бици и зајваљујући одлучности и добро осмишљеном планирању напада команданта 1. армије, генерала Живојина Мишића (у току операције унапређена је 4. децембра у чин војводе) извојеваана је величанствена победа  Српске Војске, која се и сада изучава у свим војним академијама на свету. Колубарка битка је започета 16. септембра а окончана је 15. децембра ослобођењем Београда. У победи у Колубарској бици Моравска дивизија је имала велики значај, била је распоређена у две армије, у 2. армији, били су првопозивци (са њима је командаовао генерал Илија Гојковић), а другопозивци (командант пуковник Љубомир Милић) су били у 1. армији.

Предах у Првом светском рату је кратко трајао јер се Аустро-Угарска са Немачком и Бугарском спремала на нову офанзиву. Србију је крајем 1914. и током 1915. г. задесила нова катастрофа, појавио се певаги тифус. Од њега је у Србији умрло око 360.000 људи. Погођена је и војска, па и сами припадници Моравке дивизије. Пошто је ратна опасност долазила, објављена је поново мобилизција у септембру 1915. г.  Притискајући Војску Краљевине Србије са севера, истока (Бугарска)  и заапада Врховна команада ВКС је, не намеравајући да капитулира, одлучила да  се повлачи преко Црне Горе и Албаније у Грчку. На грчко острво Крф прва је, од оперативних јединица, стигла Моравска дивизије, која је током преласка Албаније доста десеткована. После опоравка на Крфу априла 1916. г. француским лађама, “Мелбурн” и “Нера”  дивизија је дошла у рејон села Сурукли, а после тромесечне обуке пребачена је на Солунски фронт.

У саставу 1. армије Моравска дивизија је учествовала у Горничевској бици. То је била прва битка, коју је нека јединица ВКС водила на Солунском фронту. Притом је уз велику храброст и умешно комадовање натерена Бугарска војска на повлачење.Током 1917. г. вођене су углавном рововске борбе, линија фронта се није померала.У пробоју Солунског фронта септембра 1918. г. Моравска дивизија је била у другој линији 1. армије, којом је комадовао генерал Петар Бојовић.

После великих борби и победе на Добром пољу по почетку пробоја Слунског фронта 15. септембра 1918. г. Моравска дивизија, са осталим јединицама Српске Војске и савезницима, је учествовала у незадрживом  напредовању ослобађајући град по град, најпре у Јужној Србији (сада Бивша Југословенска Република Македонија) и источној Србији, Прилеп,  Велес, Скопље, Куманово, Врање, Лесковац, Ниш, Пирот, Прокупље ..Први су се (по обичају) предали Бугари 29. септембра, па, Турска 30. октобра, Аустро-Угарска 3. новембра и Немачка 11. новембра, када је и завршен и Велики рат. После четрдесет и пет дана под борбом, по киши, сунцу и невремену 1. новембра 1918. г. 1. армија Српске војске на чијем челу је био Петар Бојовић, који је уочи пробоја Солунског фронта 13. септембра 1918. г. унапређен у чин војводе. је ослободила Београд. Моравска дивизија је затим прешла Дунав и ослободила Банат, градове Панчево, Вршац, Белу Цркву, Кикинду … па и Темишвар.

Једна од најпознатијих јединица Војске Краљевине Србије био је чувени и славом овенчан 2. пешадијски пук “Кнез Михајло”, познатији као Гвоздени пук Моравске дивизије. Њему је, поводом 100 година од завршетка и победе Српске Војске у Великом рату, недавно уз државне и војне почасти, у Прокупљу подигнут величанствени споменик. Композитора познате родољубиве песме “Марш на Дрину”, Станислава Биничког, је инспирисао да компонује ову мелодију, храбри Миливоје Стојановић Брка, командант 2. пешадијског пука “Кнез Михаило” Моравске дивизије, који је погинуо у Колубарској бици. И легендарна Милунка Савић, најодликованија жена у Великом рату, била је припадница Гвозденог пука, као и Флора Сендс. Ова енглеска болничарка, захваљујући љубави према поручнику Јанаћку Јовићу из Доње Речица, код Прокупља, који је погинуо 1916. године, написаала је и објавила после рата књигу “Вољени наредник”.

Једна од најславнијих српских јединица, Моравска дивизија, за коју кажу да је била срце Војске Краљевине Србије, овенчана славом и победама у балканским ратовима и Великом рату, завршила је 1918. године победоносно свој јуначки поход у ослободилачким балканским ратовима и Великом рату. У аналима ратовања слободарске и правдољубиве Србије је уписана златним словима, овенчана славом и награђена највишим ратним одликовањима.

За Српску ТВ Чикаго, Зоран ЈАКШИЋ