СТО ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА

САВЕЗ ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1914 – 1920. Г. У ДОМУ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ, ОБЕЛЕЖИО  СТО ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА

Савез потомака ратника Србије 1912. – 1920. г, који чува и наставља традицију Народне одбране основане пре деведсет и девет година (следеће године слави јубилеј) свечаном  академијом је у суботу у Ратничком дому (сада Дом Војске Србије)  у Београду облежио стогодишњицу од почетка пробоја Солунког фронта у Великом рату.

На почетку свечане акакдемије говорио је председник Савеза, Љубомир Марковић, пуковник ВС у пензији. Он је беседио о јуначком подвигу Српске војске у Великом рату, која је после албанске голготе, била од стране окупационих сила, Аустоугарске, Немачке и Бугарске, “отписана”, васкрснула је на Солунском фронту и незадрживом јуришу од Доброг поља до Суботице, 800 км,  уз борбу, превалаила за само шездесет дана!? За тај подвиг могли су им позавидети и сами Спартанци. Велику цену своје слободе у Великом рату је платио српски народ, јер је у рату изгубило живот 1.247.500 људи (62 посто стада у радно способне мушкарце), а то је око 28 посто становништва, што је незабележено у историји ратовања. Од горњег броја 845.000 су цивили, остали губици 402.500 спадају у војне гибитке! Србија је скупо платила уједињене југословнских народа у једну државу, јер многи народи које је ослободила, само после двадесет година су се окренули против ње. Пробојем Солунског фронта, за шта Српска војска има велике заслуге, скраћен је Велики рат за скоро годину дана,  нагласио је Марковић.

У програму је учествовао познати глумац, Бошко Пулетић, који је на сцени оживео лик војводое Живојина Мишића, чувеног команданта славне 1. армије која је са 2. армијом, под командовом војвода Степа Стрепановић, била “ударна песница” свезничке војске на Солунском фронту. На свечаној академији је наступао и Уметнички  ансамбл Министарства одбране “Станислав Бинички”, који је извео неколико композиције, међу њима и чувену “Марш на Дрину”. Хор “Гледанице” отпевао је песме “Шумадинац пали топа”, “Играле се делије”, “Ово је Србија”  … Велики допринос академији је дала и певачка група “Огрлица од бисера”, којом је руководила Јасна Васиљевић. Док је група изводила популарне нумере “Тамо далеко”, “Креће се лађа француска”, “Мој Милане” … публика, која је истпунила свечану салу Дома Војске Србије, је заједно са њом хорски певала. На крају програма сви учесници су запевали песму “Пукни зоро”, која је постала омиљена на оваквим догађајима.

Познати писац Антоније Ђурић у својој књизи “Солунци говоре” забележио је речи многих високих војних руководилаца и државника, који речито говорое о храбрости и подвизима срског народа и њихових команаданта у Великом рату. Ми преносимо неке изјаве:

Вилхелм други, последњи немачки цар пред слање својих трупа у рат против Србије, обраћа се војницима: Хероји, ја вас шаљем у један нови рат, против једне мале , али, врло храбре нације. То су Срби, који су у три непосредна рата дали свету доказе високих ратничких врлина и највећих војничких способности и који су на заставама попрскане крвљу исписали за ове четири године, само највеће и најславније победе …  Штета што овај мали српски народ није мој савезник.

Јосип Хабзбурски, мађађрски маршал: Српска војска је прва и најхрабрија војска у Европи. После борбе која је трајала само пола часа,  Срби су уништили моју дивизију. Моји батаљони су били потпуно збрисани српском ужасном ватром.

Арчибалд Рајс: Франше д” Епере се користио оним што су његови претходници , нарочито генерал Сарај, створили на Солунском фронту, али је показао велику  мудрост да прихвати савете  једног човека, који је до краја познавао  своју земљу и начин да у њој води рат.  Он је за сарадника узео војводу Живојина Мишића и овај је уствари командовао великим, победоносним маневром.

Франше д’ Епере, командант, саавезничких снага на Солунском фронту: То су сељаци скоро сви, то су Срби  тврди на муци,  трезвени, скромни, несаломиви, то су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива. И ето, како су се за слободу земље, ти сељаци претворили у војнике најхрабрије, најистрајније, најбољи од свих. То су те сјајне трупе сторене од полета и издржљивости, због којих сам горд што сам их водио, раме уз раме  с војницима Француске у победоносну слободу њихове Отаџбине.

Роберт Лесинг, министар спољних послова САД: Када се буде писала историја овог рата најславнији одељак те историје носиће назив Србија. Српска војска чинила је чуда од јунаштва, а српски народ претрпео је нечувене муке и такво пожртвовање и истрајност не могу проћи незапажено, они се морају наградити.

Велику помоћ око одржавања ове свечане академије пружили су чланови Савеза, Милена Харамбашић и Павле Лучић. Председник Савеза, г. Љубомир Марковић, је током свечане академије уручио, поводом вишегодишње успешне сарадње, почасну споменицу представнику Уметничког ансамбла МО “Станислав Бинички” и групи “Гледалице”. Програм је водила Марија Викторија.

Свачаној академији су присуствовали многи гости, међу којима је био и господин Филипе Делсол, војни атеше у Француској амабасади у Београду.

Поводом пробоја Солунског фронта, Савез потомака ратника Србије 1912 – 1920. г. је организовао осмодневно путовање (од 25. септембра до 2. октобра) на којем  ће чланови Савеза обићи позната историјских места у Грчкој и Македонији на којима су боравили српски војници и водили одлучујуће борбе у Великом рату.  Марш-рута је: Београд, Ниш, Предејане, Удово, Игуменица, Крф, Метеори, Паралија, Солун, Поликастрон, Кајмакчалан, Битољ, Скопље, Београд. Чланови Савеза ће бити 29. септембра и на комеморацији на Војничком гробљу на Зентинлику када ће се уз војне и државне почасти обележити 100. годишњица  од пробоја Солунског фронта.

 

Текст и фотографије, Зоран ЈАКШИЋ

(Visited 317 times, 1 visits today)

You might be interested in

LEAVE YOUR COMMENT

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*