СТО ГОДИНА САВЕЗНИШТВА СРБИЈЕ И САД

ПРЕДСЕДНИК ВИЛСОН ЈЕ ПОШТОВАО СРБЕ

Пре тачно сто година, 28. јула 1918.  на четврту годишњицу од објаве рата Аусто-Угарске Србији (28. јул 1914, г.), после ултиматума, који није прихваћен од Српске владе, 28. председник Сједињених Америчких Држава, Томас Вудро Вилсон (1856, Стантон, Вирџинија – 1924. Вашингтон) је у знак захвалности на велике жртве  и храброст, коју је испољила Војска Краљевине Србије у Великом рату, истакао је српску заставу на Белој кући. Тај дан је председник Вилсон прогласио и Српским даном.

 

Тим поводом у Вашингтону је боравила председница Владе Србије, Ана Брнабић, која је 25. јула била домаћица свечаности у Конгресу САД у Вашингтону.

– Данас се сећамо јединственог догађаја, када се пре сто година  српска застава завијорила испред Беле куће. Таква почаст је дата само два путау у историји САД – Србији (28. јуна 1918. г.) и Француској (14. јула 1920.) – рекла је премијерка Србије, Ана Брнарић, а завршила свој говор речима:

– Морамо да чувамо и негујемо заоставштину наше заједничке борбе за слободу, због чега сам срећна и почаствована што сам данас овде. Такође, једнако је важно да стално подстичемо плодну и просперитетну сарадњу између САД и Србије, како данас тако и у будућности.

Председница Владе Србије, Ана Брнабић се на крају захвалила америчком конгресмену Теду Поу, копредседавајућем српског конгресног кокуса и у име председника Републике Србије, Александра  Вучића, уручила му орден.

Присутним  се обратио и еписког источно-амерички Иринеј, заменица помоћника секретара одбране САД Лора Купер, шеф подкомитета за европску регионалну безбедност и  сарадњу у Сенату Род Џонсон и г. Тед По. Овој свечаности су присуствовали премијерка Републике Српске, Жељка Цвијановић, министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић и друге бројне дипломате САД и наше земље.

У Великом рату Краљевина Србија је имала велике губитке и скупо плаатила своју слободу. Чак 28 посто становништва је страдало (1.250.000). Од тога 402.500 су војници и официри, који су погинули у рату, а 845.000 је страдало цивила?! Приликом преласка Албаније је изгубило живот 77.500 војника, а од 200.000 цивила, који су пошли са војском у избеглиштву само је 60.000 преживело албанску голготу. На Солунском фронту је погинуло 36.500 војника, 81.200 је умрло или  стрељано у заробљеништву, 34.790 је умрло од задобијених рана у Србији, чак 360.000 становника Србије је током рата покосио пегави тифус!

Велики српски пријатељ Вудро Вилсон, који је био председник САД  осам година, од 4. марта 1913. до 3. марта 1921. године, је  на централној свечаности Србима послао поруку,  која је  прочитана у свим српским  црквама широм САД а објављена је у многим дневним листовима.

Занимљиво је напоменути да је министар за спољне послове у Влади Србије г. Ивица Дачић   помоћнику државног секретера за Европу и Евроазију Цесу Мичелу, када су се срели у марту ове године, уручио репринт изјаве америчког председника, која је објављена у престижном листу “Њујорк тајмс”. Текст изјаве В. Вилсона гласи:

Народу Сједињених Држава: У недељу 28. јула навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља решеног да га уништи. Племенити је тај народ одговорио. Тако чврсто и храбро одупрли су се војним снагама земље десет пута веће по броју становништва и војној моћи, и тек када су три пута протерали Аустријанце и након што су Немачка и Бугарска притекле у помоћ Аустрији, били су приморани да се повуку преко Албаније. Иако је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Мада надјачани надмоћнијим силама, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила није утицала на њихову снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност. Примерено је да народ Сједињених Америчких Држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих и великих, да живе сопственим животом и да бирају своје владе, присећајући се да су начела за које се Србија витешки борила и пропатила иста она начела за која се залажу Сједињене Државе, поводом ове годишњице изрази на адекватан начин саосећење са овим потлаченим народом који се тако херојски одупирао тежњама германске нације да доминира светом. У исто време, не бисмо смели заборавити ни истородне народе велике словенске расе – Пољаке, Чехе и Југословене, који сада под владавином туђинаца, чезну за независношћу и националним јединством.

Ово се не може обележити на више прикладан начин до у нашим црквама.

И, зато, позивам народ Сједињених Америчких Држава, свих вера и вероисповести, да се окупе на својим месним богослужењима, у недељу 28. јула, у циљу исказивања саосећања са овим подјармљеним народом и њиховим истородницима у другим земљама, и да призовемо благослов свемогућег Бога за њих саме као и за циљ којем су се посветили.

Вудро Вилсон, председник, Бела кућа, јул 1918.

Вудро Вилсон је био доктор политичких наука а добитник је и Нобелове награде  за мир. Уз то, био је и пријјатељ са  великим српским научником, Михаилом Пупином. Иначе, за подсећање, САД су дуго време у Великом рату биле наутралне а ушле су у рат тек 6. априла 1917. године на страни сила Антанте (Србија, Русија, Црна Гора, Француска, Велика Британија, Италија, Јапан, Грчка, Румунија, САД).

Поводом овог јубилеја Амбасада САД у Србији је емитовала на ТВ спот који је изавао велику пажњу српске јавности. У споту, под слоганом “Ви сте свет”, се каже:

– Ако се деси да је неко од вас свету  подарио струју, да без вас не би постојао телефон,  да је неко од вас открио највеће тајне планете … Ако се све деси, могли бисмо да кажемо да је ваша земља – земља великих људи  и великих снова! Неки снови почну у Србији и мењају животе око вас, неки снови промене Србију, неки снови из Србије променили су читав свет и због тога свега – ВИ СТЕ СВЕТ!

И док презентер чита горње речи на екрану се појављују фотографије иајзнаменитијих Срба, Николе Тесле, Михаила Пупина Идворског, Милутина Миланковића, нобеловца Иве Андрића, спортиста, Владе Дивца, Новаака Ђоковића …који су оставили траг не само у Србији, САД, већ и у читавом свету.

 

Тешко је набројати најзнаменитије Србе који су дали велики допринос светској науци, култури, политици и спорту у САД. Поред горе наведена имена ту су и научници, Богдан Маглић, Јасмина Вујић, Милојко Вуцелић, Миодраг Радуловачки, Михајло Месаровић, Бојан Јовановић, књижевниици, Чарлс Симић, Стив Тешић, Никола Моравчевић, Наташа Радојчић Кејн, пословни људи, Милан Панић, Бранко Милановић, Илија Панајотовић, Милан Мандарић, политичари, Роуз Ен Вујић (прва жена сенатоор у Калифоорнији), Џорџ Војновић, па спортисти, Петар Пит Маравић, Грег Поповић, Богдан Богдановић, Пеђа Стојаковић, Игор Кокошков,  Алиса Марић, Саша Вујачић, Волт Дропо, Џин Миљуш … Неколико  десетина Срба и Српкиња били су (а неки и данас) успешни глумци, Карл Малден,  Мила Јововић, Саша Александер, Стана Катић, Катарина Оксенберг (кћерка српске принцезе Јелисавете Карађорђевић. позната из хит-серије “Династија”), Лолита Давидовић, Џефри Дин Морган, Наталија Ногулић …

Последњих деценија не можемо да се похвалимо да су наше везе са САД јаке као пре сто година у време када је амерички председник био Томас Вудро Вилсон, који има велике заслуге што смо у Великом рату били савезници. Вилсон ће усклоро у Београду добити споменик а најсавременији булавар у насељу Београд на води носиће његово име! Надамо се да ће нови односи на релацији Србија – САД поћи узлазном линијом  и бити као некад, пре сто година, када се српска застава завијорила на Белој кући.

 

За Српску ТВ Чикаго: Зоран ЈАКШИЋ

Фотографије, архива

(Visited 90 times, 1 visits today)

You might be interested in

LEAVE YOUR COMMENT

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*