FINALOM PLEJOFA ZAVRŠEN KOŠARKAŠKI ŠAMPIONAT SRBIJE

Crvena zvezda osvojila 19 put titulu šampiona

U finalu u trećoj utakmici plejofa  Crvena zvezda – FMP   97 : 88 u pobedama 3: 0

Posle odigranog regularnog dela, te utakmica: četvrt finala, polufinala i konačno finala, košarkaši Crvene zvezde očekivano su osvojili još jednom titulu šampiona Srbije četvrtu u nizu od 19 ukupno. Drugi finalista FMP je najprijatnije iznenadjenje, jer je prvo završio na prvom mestu u grupi ispred Partizana i istog usmerio u polufinalu na najvećeg rivala Crvenu zvezdu, a kasnije kroz eliminaciju Zlatibora i čačanskog Borca došao do finala.

Alen Omić (MVP) proglašen je za najboljeg strelca finalne serije a po običaju, proslavljala se titula nakon utakmice na parketu hale Aleksandar Nikolić a kasnije do kasno iza ponoči pod svodovima kalemegdanske tvrđave.

Trećom utakmicom finalne serije plejofa košarkaške lige Srbije i pobedom Crvene zvezde od 97: 88  u nizu košarkaši Crvene zvezde su nakon propuštenih šansi: da osvoje Kup Radivoja Koraća i ABA ligu, konačno uspeli da trijumfuju u domaćem takmićenju i okite se titulom šampiona Srbije.

U finalu kao i prošle godine našli su se: beogradski crveno beli i ekipa iz predgradja Beograda- Železnika,  mlada i poletna ekipa FMP na čelu sa vrlo talentovanim i ambicioznim trenerom Slobodanom Jovanovićem. Tim koji je  za  mnoge  pravo otkrovenje i u takmičenju regionalne lige  je do samog kraja bio u konkurenciji za plejof iste, i u konkurenciji Košarkaške lige Srbije je u grupi bio bolji od Partizana. Kasnije  kao prvi u grupi pobedama u dve utakmice sa Zlatiborom i u tri sa čačanskim Borcem dospeo u finale drugi put uzastopce ostavivši velikog favorita Partizana i ove godine i bez finala i bez borbe za titulu.

Iako su očekivanja bila da će košarkaši Crvene zvezde lako izići  na kraj  sa svojim protivnicima u finalu plejofa i to se nije tako dogodilo. Jeste da su crveno beli dobili seriju sa 3: 0 i istu okončali najkraćim putem ali svi oni koji su gledali mečeve ostali su u ubeđenju da je rezultatau sve tri utakmice mogao da bude drugačiji.

Najpre u prvoj utakmici u kojoj je domaćin bila Crvena zvezda, FMP je bio ravnopravan pa i bolji tokom celog meča da bi u poslednjoj sekundi kod rezult 84: 83 za Zvezdu  Stefan Pot plej FMP imao sto posto zicer na polaganju  za pobedu svoje ekipe ali je neshvatljivo promašio i pobeda je sa pola poena prednosit pripala Crvenoj Zvezdi  84 : 83.

U drugoj utakmici u hali u Železniku domaći FMP je imao i deset poena prednost u većem delu meča ali je pri kraju susreta  nerazumljivim greškama njegovih mladih igrača i promašajima pre svega iz slobodnih bacanja i za tri poena dozvolio preokret  u zadnjim minutima koji su doprineli da crveno beli dobiju i drugi meč 68: 62 i zakažu treću ispostavilo se odlučujuću utakmicu u hali Aleksandar Nikolić.

Iako bez pravih plejmejkera, jer je ranije povredjen mladi Uskoković a na drugoj utakmici i jedini preostali vodja ove ekipe Stefan, košarkaši FMP su pružili i ovaj put dostojan otpor do treće četvrtine kada ekipa trenera Milenka Topića preuzima potpuno konce u svoje ruke i posle visokog vodjstva rutinski utakmicu privodi kraju rezultatom 97: 88.

Ukupnom  pobedom 3 :0 u seriji završava ovogodišnji plejof i po 19 put ekipa  Crvene zvezde postaje šampion, uzimajući u obzir šampionate Jugoslavije od početka takmičenja u staroj Jugosaviji  od 1945/46 do današnjeg dana, uz konstataciju  da je ova titula prvaka Srbije Crvenoj zvezdi  četvrti put u nizu, uz napomenu da je prethodno Partizan bio 13 puta  uzastopno šampion od 2001/2002 do 2013/14

Po završetku meča upriličena je kako i dolikuje svečanost predaje medalja i pehara pobednicima i finalistima kao i nagrade pojedincima. MVP finalne serije i ujedno i  najbolji strelac je visoki centar  Crvene zvezde Alen Omić, dok je pehar pobednika primio kapiten crveno belih Branko Lazić.

On je ovom utakmicom i osvojenim peharom postao najtrofejniji košarkaš Crvene zvezde  u njenoj istoriji sa čak 11 pehara  u svim takmičenjima,  uz napomenu da je isti i igrač sa najviše odigranih utrakmica u beogradskoj  ekipi od njenog postojanja  i da če taj broj nastupa sigurno još uvećavati u narednoj sezoni i utakmicama koje slede.

Nakon prijema pehara i medalja slavlje pod kupolom hale Aleksandar Nikolić nastavili su: igrači, članovi stručnog štaba i rukovodstva kluba na čelu sa alfom i omegom kluba Nebojšom Čovićem i skoro svi navijači koji su sišli na parket dvorane  da podele radost sa svojim ljubicima i da iskoriste priliku da se slikaju sa njima, uz pesmu veselje i milione konfeta koje su izbacivali specijalni topovi  kao što se to već radi u takvim prilikama i što je  čitavoj atmosferi dalo  posebnu draž i lepotu i jedan divan svečarski karakter.

Posle  završetka slavlja u hali proslava titule je nastavljena  i pod svodovima kalemegdanske tvrdjve na terenima i prostorijama KK Crvena zvezda gde su igrači i svi ostali iz klupskog rukovodstva i stručnog štaba zajedno sa navijačima do duboko iza ponoći proslavljali osvajanje još jednog odličja i još jedne titule šampiona u sezoni koja je što se tiče prvenstva Srbije i takmičenja i u muškoj i ženskoj konkurenciji neprevazidjena i maksimalna na svim frontovima.

Košarkaški klub Crvena zvezda je u prethodnoj tek završenoj sezoni u muškoj konkurenciji postao prvak Srbije u svim kategorijama od pionira preko kadeta, juniora i seniora što isto važi i za žensku ekipu koja je šampion u konkurenciji pionirki juniorki i seniorki.

Svi oni, pobednici u svim kategorijama, su u poluvremenu utakmice izišli na parket dvorane Aleksandar Nikolić sa  peharima osvojenim u protekloj godini i burnim  i dugotrajnim aplauzom aplauzom  bili pozdravljeni  povicima „ Šampioni, Šampioni“ upriličivši pritom i zajedničku fotografiju.

Uspeh za pamćenje i za pohvalu kao dokaz dobrog rada na svim nivoima od pionira do seniora i u jednoj i u drugoj konkurenciji što je teško ponovljivo i što je samo dokaz koliko je rad u ovom klubu ozbiljan i studiozan i isplaniran na svim nivoima. To  sigurno daje garanciju da ekipa ima budućnost ali za to i dobre rezultate u narednom periodu treba sredstava i ulaganja na svim nivoima a do njih je svakim danom doći sve teže što se kod ove ekipe pobednika oseća pre svega kada je u pitanju seniorska ekipa. Ona  kao da upravo zbog finasija gubi korak sa Evropom pa je eto posle četiri godine uzastoponog igranja ostala bez Evro lige jer u prethodnom godini nije mogla obezbediti adekvatan i respektabilan roster za ABA i Evro ligu .

  Zbog toga ostaje veliko pitanje u kolikoj bi  meri  ova pobeda i uspeh u finalu plejofa KLS  mogla da se oceni  i doprinese  da prethodna sezona bude  uspešna jer su ambicije kluba uvek najveće na svim frontovima a ostaje činjenica da je porazom u finalu ABA regionalne lige od Budućnosti izgubljeno pravo učešća ekipe naredne godine u Evro ligi što je uvek isticano kao prioritetni zadatak kluba sa Malog Kalemegdana.

Dodamo li tome da je i u kupu pretrpljen neuspeh porazom od večitog rivala Partizana sigurno je da je malo ko a ponajmanje rukovodstvo kluba i navijači  zadovoljni postignutim i sa samo peharom nacionalnog šampiona koji u suštini ne donosi  ništa sem prestiža i te titule ali nikakve baš  beneficije u Evropi i njenim takmičenjima.

Potrebno je napraviti duboku analizu zašto su crveno beli ostali bez planirane titule ABA lige i time ućešća u  i Evro ligi naredne sezone..Mnogi smatraju da je mladi trener Dušan Alimpijevič koji je smenjen posle završetka ABA lige i nekih neočekivanih poraza u domaćoj ligi možda najveći krivac. Ipak je to za njega bio preveliki zalogaj da se nadje na čelu kluba u kome je veliki broj iskusnih evroligaških igrača a on i mlad  i neiskusan nije mogao da se nosi  sa obavezama koje je trebao da ispuni i u kojim je bio trener igračima od kojih je nekoliko njih bilo starije od njega.

Sigurno je da je to bila velika greška rukovodstva kluba kada je istog dovela na čelo stručnog štaba  pre početka ove sezone posle odlaska trofejnog trenera Dejana Radonjića. Roster je bio takav kako bi uz dobru postavku igre moralo da se uradi mnogo više na svim poljima.  Alimpijević je dosta lutao u postavci i organizaciji igre u kojem se mnogo toga svodilo samo na šut pojedinaca i ukoliko isti nije bio na nivou porazi su već vidjeni. Bez nekih naročitih ideja u načinu i igre i taktičkim zamislima ekipa je igrala dobro možda samo na početku i ABA lige i Evro lige ali je kasnije počela da gubi identitet  da se muči sa svim protivnicima dok su pojedini igrači padali u formi i ekipa je od kup utakmice i poraza u tom finalu od Partizana bila sasvim druga i lošija u odnosu na početak  sezone.

Usledili su porazi u Evro ligi gde crveno beli ne samo što nisu uspeli da se plasiraju medju osam najboljih, nego su i  završili kao trinaesti od 16 ekipa, što niukom slučaju nije moglo da zadovolji nikoga ni u rukovodstvu kluba, još manje navijače, uzimajući u obzir da se fajnal for iste igrao ove godine u Beogradu pa su one najzagriženije  pristalice išle čak dotle da su i svoje ljubimce očekivale na istom skupu u našem glavnom gradu. .

 Oni najvatreniji  posle nesporazuma sa Nebojšom Čovićem u kome su tražili da se u klub ne dovodi Alen Omić demonstrativno su najavili i obistinili  svoj nedolazak na utakmice jer ih krajem Evro lige Aba lige i kasnije domaće lige nije bilo na tribinama. Sem neulaska u plejof euro lige  dolazi do poraza od Budučnosti u Beogradu u prvoj utakmici finala plejofa Aba lige i kasnije u još dve utakmice u Podgorici što definitivno znači oproštaj od titule Aba lige  i time  oproštaj od Evro lige u naredenoj sezoni.

To je razočaralo sve pristalice kluba pa titula šampiona u domaćoj ligi koja je eto osvojena u susretu sa ekipom FMPa ne može biti niukom slučaju neko posebno zadovoljstvo ni za klub koje je na čelo stručnog štaba posle smene Alimpijevića neposredno pred plejof doveo nekadašnjeg igrača Milenka Topiča koji je inače bio pomoćnik Dušana Alimpijevića, niti za brojne pristalice istog koji su očekivali mnogo više na svim poljima pa je eto u toj celoj priči Alimpijević ostao i jeste bio najveći ali ne i jedini krivac, jer je i dosta krivice kod samih igrača

Iskreno rečeno, bilo je promašaja i kada je u pitanju dovođenje i igra pojedinih igrača. Sigurno je da je finansiska situacija mnogo diktirala uslove i pravljenja rostera tima  pre početka ove sezone ali je i činjenica da mnogi od njih koji su dovedeni a ni oni koji su već tu bili i ostali  nisu opravdali ono što se od njih očekivalo.

Od svih njih je samo Tejlor Ročesti u potpunosti ispunio očekivanja i bio na nivou  svih zahteva. Verovatno  i najbolji stranac u istoriji KK Crvena zvezda možda nije mogao uvek da bude najbolji ali je činjenica da je protivnik znao i tako postupao da ako njega zaustavi pola posla je završeno. Ipak Rošesti je uvek bio pokretačka snaga i rekosmo neosporno najbolji igrač u završenoj sezoni beogradskog kluba. Drugi stranac  Feldin od sjaja do očaja znao je da zablista i trojkama bude glavni akter pojedinih pobeda ali i da potpuno podbaci i razočara u mnogim utakmicama. Lesor počeo odlično kasnije potpuno pao i  lutao i u igri i u timu glavni krivac za poraz u drugoj odlučujućoj  utakmicu plejofa ABA lige u Podgorici, Bjelica odlično počeo kasnije potpuno pao i bio totalno loš i indisponiran u odlučujućim utakmicama da bi završetkom AVA lige napustio klub zajedno sa Elisom čija je epizoda u Zvezdi bila vrlo kratka i nedorečena i zajedno prešli  u Španiju, Kapiten Lazić ni senka onog igrača iz prošle sezone kada je zaradio i dres reprezentacije pogotovo u napadu gde se nije ni primećivao, Dobrić i Davidovac imali solidne role u većini utakmica ali su i oni kako se približavao kraj sezone gubili ritam pogotovu  Davidovac dok se kod Dobrića osetila posledica povreda koje su ga pratile vrlo često u toku sezone, Janković je tek krajem sezone počeo da pokazuje svoj neosporni talenat ali u toku sezone malo pokazao vrlo malo dao ali je sigurno da ima potencijala za mnogo više, Jovanovič vrlo malo igrao i ono što je bio u timu vrlo malo pokazao kao i Kešelj koji je vreme provodio na klupi bez učinka. Pero Antić veteran doveden da pomiogne ekipi činio je to koliko je mogao ali je činjenica da su  godine učinile svoje i da je on pred odlukom da  se povuče pre nego li da nastavi dalje igranje. Alen Omić je ispunio ono što se od njega tražilo ali je činjenica da se polako uklapao u ekipu i da je došao u pravu formu tek za domaću ligu kada su ona glavna takmičenja prošla  što je eto bila itekako velika šteta. Čović i mladi Radanov su došli i tek za domaču ligu pa je prvi pomogao svojim iskustvom i kao zamena za Ročestija dok je mladi Radanov  od ranije poznat i tretiran velika budućnost Crevene zvezde.

Sa takvim rosterom Zvezda i nije mogla više ili je možda i mogla da je na klupi imala  iskusnijeg i trenera sa više znanja i autoriteta kod igrača i još jednog centra ili pleja koji bi mogao da ponese ekipu i bude iks factor u onim ključnim situacijama. Ovako to su bili samo Ročesti i ponekad  Feldin kao i Omić koji je uvek pružao maksimum ali nije uvek imao dobru saradnju saigrača.

Sezona je prošla, na rukovodstvu kluba je da sve izanalizira i pripremi ekipu za sledeću sezonu koja će vrlo brzo doći i da klubu povrati izgubljene pozicije u regionalnoj ligi koja će biti jača nego ikad i kroz takmičenje u Evrokupu i drugo po jačini takmičenje u Evropi u kome će Crvena zvezda  od jeseni ove godine učestvovati.

Rezultati finalne serije plejofa Košarkaške lige Srbije

Polufinale

Crvena zvezda- Partizan         2 : 0      87: 62 i  81: 73

FMP -Borac Čačak                    2 :  1    71: 69,   59: 64  i 77 :  56

 

Finale: 

Crvena zvezda  – FMP              3 : 0     84 : 83,   68 : 62,   97 : 88

 

Treća finalna utakmica plejofa K  L  S

Crvena zvezda –   FMP     97 : 88

Hala Aleksandar Nikolić. Gledalaca 4102. Sudije Belošević, Obrknežević i Nikolić. Osvojene lopte: Crvena zvezda 7, FMP 5. Izgubljene lopte: Crvena zvezda 11 FMP 12. Asistencije: Crvena zvezda 25 FMP  19. Lične greške: Crvena Zvezda 30 FMP 28

Crvena Zvezda : Ročesti 12, Lazić 4, Omić 20, Dobrić 11 , Davidovac 15, Antić 3, Kešelj, Čović 13, Janković 2, Jovanović, Radanov, Feldin 17

FMP: Đoković 22, Odo 8, Nenadić 10, Bursać 4, Simanić 14, Simeunović, Jeremić 11, Šešlija, Apić 9, Hamfros 4, Radovanović 6.

                                                                       

 

                                                       ZA STV USA       TEKST     RAJKO DELIBAŠIĆ

                                                                                   FOTO      MIROSLAV BLAŽIĆ

 

(Visited 706 times, 1 visits today)

You might be interested in

LEAVE YOUR COMMENT

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*