ЂУРЂЕВДАНАК - ХАЈДУЧКИ САСТАНАК

ОБЕЛЕЖЕНА СЛАВА САВЕЗА ПОТОМАКА РАТНИИКА СРБИЈЕ

У Дому Војске Србије (раније Ратнички дом) у Београду чланови Савеза удружења потомака ратника Србије (СУПРС) 1912. – 1920. су у недељу 6. маја уз дружење и музички програм прославили крсну славу Ђурђевдан. На почетку свечности, тачно у подне свештеник Српске православне цркве, протојереј, Бранко Тодоровић, је  освештао славски колач, потом је председник Градског одбора Савеза Београда, Павле Лучић, господину Љубомиру Марковићу, председнику  СУПРС 1912. – 1920,  предао ручни рад иконе на храстовом дрвету посвећен Светом великомученику Георгију, у народу познат као Свети Ђорђе, а празник Ђурђевдан, са оригиналним украсима  Кападокије  из које потиче  светац, са посветом. Након те кратке церемоније г. Марковић  се обратио присутним свечаном беседом истакавши да је ово значајна прослава Савеза, која баштини и наставља  традицију, обележавање славе славне Војске Краљевине Србије, негујући тако културу сећања на све њене победе и подвиге у ослободилачким,  балканским  ратовима и Великом рату. Празник посвећен Светом великомученику Георгију слави и Војска Србије.

 ХРИШЋАНСКИ  ПРАЗНИК

Ђурђевдан је хришћански и народни празник, који се прославља 6. маја по новом (Грегоријанском календару) , а 23. априла по старом (Јулијанском календару) као успомена на Светог великомученика Георгија, Светог Ђорђа. Мешајући се са предхришћанским култовима Балакана, у Срба је попримио неке друге особине, па се тако не слави исто као у другим хришћанским земљама. Ђурђевдан је празник здравља, удаје, женидбе, плодности и заштите укућана, представља престанак хладних, зимских дана и прелазак у лето. Уочи Ђурђевдана  укућани накидају зелене гранчице у шуми, њима ките врата и прозоре на кућама, као и капије, са жељом да година буде родна и плодна. Ти венци стоје изнад врата читаву годину дана. Ујутру на Ђурђевдан деца се умивају водом “да буду здрава као дрен”, девојке “да се момци грабе око њих”, старији “да буду здрави”, домаћини “да им кућа буде добро чувана” … Рано на Ђурђевдан, обичај је, да народ иде у природу на “ђурђевдански уранак”, да на неки пропланак, у шуми или поред реке, уз јело, пиће и у весељу проведе дан. Ђурђевдан је, после Светог Николе (19. децембар), најраспрострањенија слава у Срба.

На иконама, Свети Ђорђе је на коњу и копљем пробада аждају, многобожашку силу, која је “прождирала” многе невине хришћане. Свети Ђорђе је побеђује задајући јој смртоносни ударац копљем. Црква обележава погубљење Светог великомученика Георгија, које је било 23. априла 303. године н. е. После његове смрти, десет година касније, 317. г. н.е.  цар Константин је  хришћанство прогласио за званичну религију Римског царства.

За време владавине Турака Срби су морали да им плаћају годишњи намет два пута, на Ђурђевдан и Митровдан. На Ђурђевдан су хајдуци напуштали своја огњишта и јатаке, одлазили у шуму и започињали хајдуковање. Из шуме су хајдуци нападали турске караване, отимали им стоку и робу, светили им се за терор и зулум који су чинили над Србима. У своја скровита места враћали су се на Митровдан. Тако је остало у сећању народа изрека: “Ђурђевданак – хајдучки сатанак, Митровданак – хајдучки растанак”.

 

БОГАТ ПРОГРАМ АКТИВНОСТИ

 

Републички одбор СУПРС 1912. – 1920. г. на челу са председником, Љубомиром Марковићем током ове године представио је богат програм рада Савеза. Предложио је неке смернице и активносоти.

– У години смо обележавања 100. годишњице значајних историјских догађаја у Великом рату. У циљу достојне и доследне културе сећања историјских догађаја 1918.године (пробој Солунског фронта; ослобођења Отаџбине, примирје у Великом рату; присаједињење Српске Војводине матици Србији, уједињење Јужних Словена у заједничку државу …), Републички одбор Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920.године у име оба покрајинска одбора (АП Војводина, АП Косово и Метохија), регионалних одбора Савеза у централној, источној, западној и јужној Србији, одбора удружења у Београду; 30 одбора удружења (24 окружна и 4 градска); свих општинских и градских организација и подружница Савеза у месним заједницама, жели да се ове 2018. године свечано, масовно и организовано,  обележи 100. годишњица историјских догађаја од пре једног века. Један од задатака је и  чувања светлих традиција наше јуначке прошлости; још израженијег јачања љубави према нашој Отаџбини. Косово и Метохија,  које је нераздвојно од Републике Србије и чини њен целовити део,  оставили су нам наши славни преци у наслеђе. Зато смо дужни да га сачувамо и одбранимо и данас, у савременим условима , сматра председник Савеза, Љубомир Марковић.

 

У том циљу Републички  одбор Савеза предлаже да се заједничком  сарадњом организује и припреми током године:

 

– Међународни научни скуп на тему „Завршетак Првог светског рата“ 1918.године – искуства и поуке“.  Циљ скупа је да научним доказима и чињеницама  допринесе стратегији одвраћања потенцијалних агресора од рата и насиља.

 

–  Обележавање 100.годишњице пробоја Солунског фронта у земљи и иностранству  тако да се истакне улога и допринос Солунског фронта у победоносном завршетку Великог рата, којим је учињена прекретница Првог светског рата. Пробојем Солунског фронта  је скраћен Први  светски рат за годину дана а у Европи и свету донео је дуго очекивани мир, у чему  Србија има посебне заслуге.

РО Савеза предлаже да би требало пробој Солунског фронта, 15.септембра ове године   достојно обележи и у нашој земљи и то на следећи начин:

 

Полагање венаца на споменик Незнаном јунаку на Авали  да буде уз највише војне и државне почасти и уз присуство делегација највиших државних органа Републике Србије, Војске Србије, дипломатског кора, борачких и патриотских организација и др.

Пријем код Министра одбране Републике Србије и Начелника Генералштаба.

 

– Свечана академија у Народоном позоришту или неком другом одговарајућем месту.

 

– Обележавање ослобођења Отаџбине 1918.године треба учинити тако, да се у свим општинама и градовима обележи кроз следеће активности и то: пријем у скупштини општине-града; полагање венаца-цвећа уз војне и остале почасти; свечане седнице; изложбе и свечане академије са пригодним културно-уметничким програмом уз бројне електронске и штампане медије како би се у  обавештавању јавности јачала морална снага народа и подршка Војске Србије и безбедносних снага..

 

 ПРИСАЈЕДИЊЕЊЕ СРПСКЕ ВОЈВОДИНЕ

 

Дан ослобођења Београда и Новог Сада треба организовати на републичком и покрајинском нивоу уз учешће што више структура – браниоца Отаџбине.

 

– Дан примирја у Првом светском рату 11.новембра, као државни празник, треба обележити у свим општинама-градовима а посебно у Београду,  кроз комеморације, затим, пријемом  у Министарству одбране или код Председника Републике – Врховног команданта Војске Србије, па, свечаном академијом уз учешће свих структура друштва.

Треба настојати да репрезентативна (званична) делегација Републике Србије буде у Паризу на полагању венаца, свечаној академији … Посебно треба посетити Компјењ – место где је немачки маршал потписао капитулацију 11. новембра 1918. године пред   француским маршалом Фердинандом Фошом у сточном вагону.

 

– Присаједињење Српске Војводине Србији, 25.новембра 1918.године, као државни празник треба обележити: полагањем венаца и пред спомеником  Светозара Милетића на Тргу слободе у Новом Саду  али и пред посебним  обележјем у част присаједињења који би требало подићи и открити тог дана, као што је то учинила Општина Рума др.Жарку Миладиновићу, заслужном за учешће у  агитовању  24.новембра 1918. године да се Српска Војводина присаједини Србији.

Пре тачно 170  година, 13. и 15. маја 1848. године на Мајској скупштини у Сремским Карловцима проглашена је Српска Војводина. Било је то време када су Европа , па и добар део света били на ногама јер су бројни поробљени народи тражили од многих освајача и завојевача националну независност и право на слободу, независност, право на своју православну веру, српки језик, обичаје, традицију . Ту жељу и намаре Срба, није могао нико да укине, без обзира колику је снагу имао. Борбу за Српску Војводину предводили су многи српски великани, на челу са Светозаром Милетићем, политичарем и родоначелником покрета, који је био и председник авангардне Дружине за уједињење и ослобођење Србије.   .

 

– Присаједињење Српске Војводине Србији, 25. новембра треба обележити пријемом  у Влади Аутономне Покрајине Војводине, свечаном академијом и отварањем Музеја о присаједињењу.  Овим отварањем Музеја се обележава и 170. годишњица остварење жеља Срба о присаједињену са матицом Србијом, која исказана на Великој мајској скупштини 13. и 15. маја 1848.године у Сремским Карловцима. Тада су Срби из Угарске упутили захтев Бечу за ставрање српске аутономије, односно Српске Војводине.

 

– Обележавање 100.годишњице уједињења јужнословенских народа у заједничку државу 1.децембра 1918.године.   Треба достојно и доследно обележити тај датум јер је Србија била Пијемонт Јужних Словена, најзаслужнија за вековне тежње јужнословенских народа да се уједине. Тиме се Србија придружила идеалима Француске буржоаске револуције из 1789. године када је прокламовала познату идеју Француза о слободи, једнакости и заједништву народа. На тај начин Србија изражава захвалност славним прецима који су дали своје животе за заједничку државу на основу темеља Нишке декларације од 7. децембра 1914. године и Крфске декларације од 20. јула 1917. године.

 

ВЕЛИКЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ

 

Број од 1.247.000 жртава Срба у Великом рату, је цена те борбе и жеље за слободом и  заједништвом српског народа, али и за стварање нове државе Јужних Словена – Југославије. . Ослобађајући Стару Србију (сада Косово и Метохија), Јужну Србију (сада Бивша Југословенска Република Македонија), Црну Гору, Босну, Далмацију,  Херцеговину, па, Хрватску, Словенију …од Аусто-Угарске, Немачке, Бугарске и Турске, платила је Војска Краљевине Србије велику цену у људству а Отаџбина и у материјалним добрима. Сто година касније видимо како нас новостворене државице од распада Југославије третирају. Уместо да нас уважавају као ослободиоце, они говоре  да смо били окупатори!? У условима кроз које данас пролазимо заједништво српског народа је веома значајно у стратегији одвраћања непријатеља а и великих сила за доминацијом на Балкану, која ће се, како се предвиђа, све више заоштравати.

 

– Обележавање 103 године од одбране Београда, 7. октобра 1915. године . Тај датум је био  најдраматичнији дан одбране Београда у Великом рату, који се бранио по цену живота, чији је синоним мајор (пуковник) Драгутин Гавриловић. Зато треба да се овај дан што свечаније обележи у организацији државних органа,  Војске Србије и Града Београда а у сарадњи са удружењима и савезима која чувају светле традиције наше славне прошлости.

 

Уз учешће делегација више структура а посебно Војске Србије, школа, организација потомака и других, на овај дан треба да се многољудни Београд окупи на положајима браниоца Београда и да се саопшти свима који мисле да му угрозе слободу  да ће се главни град Србије бранити и одбранити ко год да га нападне..

 

Предлаже се да се по посебном програму организује  и одрже комеморације на Новом гробљу у Београду, код гроба пуковника Драгутина.Гавриловића, испред Спомен-костурнице на Калемегдану код цркве Ружице, затим, да буде пријем у Скупштини Града, да се организује свечана академија, објаве прилози у електронским и штампаним медијима како би се овом догађају дао што већи значај.

 

Чланови Савеза су уверени да ћемо кроз обележавање годишњица ових веома значајних историјских датума  у Србији, па, и у иностранству у 2018.години, објективно ојачати сарадњу свих структура у друштву  и тако дати свој допринос одбрани Отаџбине у савременим условима.

 

Републички одбор Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920.године, свима који су укљућени у реализацији горе наведених програма и обележавања истакнутих датума из наше славне прошлости у отаџбинским ослободилачким ратовима,  унапред искрено захваљује!.

 

Текст и фотографије; Зоран ЈАКШИЋ

(Visited 147 times, 1 visits today)

You might be interested in

LEAVE YOUR COMMENT

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*