СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА ВИЗАНТОЛОШКОГ ИНСТИТУТА САНУ

ЈУБИЛЕЈ ЗА ПОНОС

Византолошки институт (ВИ) Српске академијеи науке и уметности (САНУ) ове године обележава велики јубилеј, седамдесету годишњица од осниваања. Ову високонаучну установу основао је академик  ГРИГОРИЈЕ АЛЕКСАНДРОВИЧ ОСТРОГОРСКИ, пореклом Рус марта 1948. године. Научник светског гласа, који је за живота овенчан многим домаћим и иностраним наградама и признањима, рођен је у Санкт Петербургу, 19. јанууара 1902. године, а умро је у Београду, 24. октобра 1976, г. Острогорски, после добијања докторске титуле 1927. г. и службовања у Вроцлаву, дошао је у Београд 1933. године и запослио се као професор на Одељењу за историју (предмет историја Византије) на Филозофском факултету Београдсског унивезитета. Занимљиво је, да је Византијски институт до данас имао само  тројицу директора, први је био академик ГЕОРГИЈЕ АЛАКСАНДРОВИЧ ОСТРОГОРСКИ (1948-1976), други, БОЖИДАР ФЕРЈАНЧИЋ (1976-1998) и трећи, академик, ЉУБОМИР МАКСИМОВИЋ  (од 1998. године).

БОЖИДАР ФЕРЈАНЧИЋ

Први међународни конгрес византолога одржан је у Румунији, у Букурешту 1924. године на којем је присуствовало око шездесет научника. После три године,  други конгрес, 1927. г. одржан је у Београду на којем је било је присутно око 200 византолога из читавог света. У бившој Југославији, у Охриду 1961. г. одржан је 12. конгрес византолога, а пре две године Београд и Србија су били домаћини 23. међународног конгреса византолога. Од 1990. године сваке пете године се одржавају националне конференције византолога. Прва конференција је одржана 1990. године у Задру под називом Југословенска конфренција византолога (данас је то Српска конференција византолога), друга, 1995. године била је у манастиру Студеница, трећа 2000. г. у Крушевцу, а све остале (2005, 2010. и 2015. г.) у Београду.

– Научна делатност Института традиционално, која је све време била интердициплинарног карактера се спроводи у четири основна правца: а) Историја Византије и византијско-јужнословенских односа; б) Византијски извори за историју народа Југославије; в) Византијска књижевност и средњовековни грчки језик; г) Византијска и поствизантијска уметност. У оквиру рада Института покренута су и два пројекта  у сарадњи са сличним  институтима у свету, чији су први резултати и објављени: Actes de Chilander I (са Институтом за византијске студије у Паризу, 1995. г.) и The Byzantine Province in Change  On the Threshold between the 10.th and 11.th Century ( са Институтом за византијске студије у Атини, 2008.) … Oд јануара 2011. научна делатност Института обједињена је у дугогодишњем пројекту „Традиција, иновација и идентитет у византијском свету” (руководилац пројекта др Бојана Крсмановић, виши научни сарадник). Пројекат је интердисциплинарног карактера и укључује домаће и стране истраживаче. – пише на сајту ВИ.

Византолошки институт има богату издавачку делатност. Издвајају се три серије публикација: Зборник радова ВИ (ЗРВИ), Посебна издања и Извори. Од 1952. године објављене су педесет и четири свеске ЗРВИ, који је у свету веома познати часопис и препознатљив по свом садржају. Јубиларни, 50. број био је посвећен садашњем директору ВИ, академику Љубомиру Максимовићу.

ВИ је објавио и 44 монографска издања. Посебно се издвајају пет књига у серији Византијски извори за историју народа Југославије. Године 2015. покренута је нова публикација, Извори, а прва свеска носи назив  “Натписи историјске садржине у зиданом сликарству”.

ГРИГОРИЈЕ ОСТРОГОРСКИ

Од свог оснивања ВУ се налази у надлежносоти Одељења историјских наука САНУ и носилац  је великог дела активности кад је у питању организација научне делатности у домену византологије. Током протеклих седам деценија, у сарадњи са САНУ, Српским комитетом за византологију и другим научним инстиуцијама, организоване су бројне научне међународне конферанције. Посебна је значајна сарадња са научницима из Грчка, Бугарске, Француске …

Значајан прилог у сарадњи са другим инситуцијама ВИ је дао приликом 12. међународног конгреса, који је био одржан у Охриду 1961. године. Високи домет у организацији научних скупова ВИ је показао претпрошле године као домаћин 23. међународног конгреса византолога, који је одржан у Београду. На овом најзначајнијем византолошком скупу у свету  учествовао је рекорни број истраживача, 1300 из 49 земаља!?

ВИ је посебно поносан на пројекте, које је реализовао под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије. Први пројекат је: “Зидно сликарство и натписи 14. и 15. века”. Руководилац, Гојко Суботић,  сарадници: Милица Грковић, Ида Тот, Ирена Шпадијер, Бојан Миљковић. Други пројекат је: “Византијски свет у променама, од 10. до 12. века”. Руководилац, Љубомир Максимовић, сарадници, пок. Нинослава Радошевић, Бојана Крсмановић, Дејан Џелебџић, Влада Станковић; Трећи, “Последње столеће Византије и Србија”. Руководилац, Радивој Радић, сарадници, пок. Нинослава Радошевић, Мирјана Живојиновић, пок. Сима Ћирковић, Срђан Пириватрић, Александар Поповић, Маја Николић.

 

Зоран ЈАКШИЋ

 

Фотографије, архива ВИ

(Visited 90 times, 1 visits today)

You might be interested in

LEAVE YOUR COMMENT

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*