ПОРОДИЦА ЈЕВЂИЋ ТРУБАШТВО НЕГУЈЕ ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ ВЕКА

ВОЈНИК С ТРУБОМ НАСЛЕДНИК ПРАДЕДЕ СОЛУНЦА

Ко год да је у Србији, али и ван њених граница чуо за Сабор трубача у Гучи, морао је да зна и за Дејана Јевђића, рођеног 1980. године у селу Расне, код Пожеге. У породици Јевђић љубав према труби је традиционлна, она има дубоке  корена. Труба се у породици Јевђић свира више од једног века (!?). Чак четири генерације су свирале овај дувачки музички инструмент. Дејанов прадеда солунац и учесник Великог рата, Јовиша Јевђић (1892 – 1966. г.) први се “опио” тоновима трубе. За Јовишу кажу, да је био један од најстаријих и најбољих трубача у западној Србији. Са трубом је кренуо и у рат! После повратка из Великог рата љубав према труби Јовиша је пренео сину, Љуби (1932. – 2002. г.),  Дејановом деди. Како је и ред у Срба, труба је, као и песма, ишла са колена на колено, па ју је у руке узео Ацо Јевђић (1958. г), Дејанов отац. Ацо није био само одличан трубач, он се побринуо да породицу обогати са три сина. Први се родио Дејан (1980. г.), други Слободан (1982. г.), а трећи Бранко (1985. г.).

Када је поникао у све тајне трубе намеравао је да наследи своје претке. Посебно је поносан на прадеду солунца, Јовишу, носиоца Албанске споменице,  за кога је чуо да је својом трубом позивао српске војнике да јуришају на Аустро-Угаре у биткама на Церу, Колубари, да би касније са Српском војском преко Албаније стигао до Крфа, па, храбрио Србе на Солунском фронту.

 

Дејан Јевђић, иако млад, основао је  трбачки оркестар  2000. године, који је бројао је девет чланова. Велику помоћ при оснивању имао је од пријатеља, познантог трубача Миладина Јовановића из Сирогојна.

Први пут се Дејан са оркестром појавио у Пожеги на манифестацији “Видовданске трубе”. А већ у јулу 2001. године почео да се такмичи. На Златибору је освојио награду “Златиборске плетенице”. То је за њега била “одскочна даска”, јер су почели да га траже да наступа и на разним другим манифестацијама. Са оркестром је свирао и на  свадбама, весељима, испраћајима у војску, на концертима … Скоро свако други дан је Дејан наступао са оркестром.

Трубач Дејан Јевђић је потврду за свој рад добио је наступајући на Сабору трубача у Гучи освајајући престижне награде. “Златну трубу” освојио је 2011, 2012. и 2013. године. Победио је на Златибору 2010, 2011. 2012. г, за најбољи оркестар проглашен је на Златибору 2013. године, исте године је његов оркастар био најбољи на Сабору трубача у Гучи! Стигао је Дејан пре тога да једне године освоји “златну трубу” на Сабору трубача у Бањој Луци, у (Република Српска).

Због велике љубави и поштовања преме прадеди Јовиши, који је био војни трубач, завеолео је униформу. После одслуженог војног рока, конкурисао је за пријем у професионалну војну службу. Жеља му је услишена,  данас је Дејан професионални војни у Војсци Србије, има чин десетара и служи у пожешкој Касарни “Влада Радовановић”.

Оркекстар Дејана Јевђића има разноврстан репортоар, свира изворне нумере, кола, новокомпоновану народну музику у духу српског традиционалног мелоса, али и музику из свих крајева Србије. Ипак, признаје, највише га привлачи жива музика југа Србије, па, и истока.

У његовом оркестру свирали су многи познати српски трубачи. Поред браће, Слободана и Бранка, наступали су и Милован Бабић, легенда српске трубе, па, Драган Лазовић, син познатог инструменталисте, Светозара Лазовића Гонга, Бобан Матовић, Милош Марковић.

Дејан није занемарио ни издавачку делетност, за Продукцију грамофонских плоча Радио телевизије Србије издао је један албум. Јевђићев оркестар је један од најпопуларнијих у Србији, често гостује у музичким емисијама РТС, али и на другим ТВ широм Србије. Гостује и у Републици Српској,. Црној Гори, Македонији, наступао је у Немачкој, Аустрији, Словенији, Мађарској …

Јевђић је  срећно ожењен Живком, има две ћерке, Мину и Дуњу, на путу је треће дете!

Како усклађује свој посао професионалног војника са позивом музичара, кога траже на све стране?

– Кад се нешто воли ништа није тешко. Волим униформу, ту љубав сам наследио од прадеде, солунца Јовише, војног трубача. О њему и његовим  ратним данима и подвизима у Великом рату ми је причао деда Љубо. Хтео сам и ја једног дана да у униформи свирам  трубу. И, ето, жеља ми се испунила Петнаест година носим униформу српског војника и свирам трубу. Ко може да буде срећнији од мене? Своје обавезе према служби у касарни и на наступима усклађујем колико могу. Посебно сам  захвалан својим старешинама, који имају разумевање за мој некадашњи хоби, трубу, а данас и посао, која ми је у животу донела многа задовољства, али, и обезбедила егзистенцију.- каже Дејан Јевђић.

Дејан и данас љубоморно чува прадедину трубу са Солунског фронта, често је гланца и са осмехом показује пријатељима. Овај  вансеријски музичар направио је и један несвакидашњи подвиг, са пријатељем је скочио падодбраном  са висине од 3.000 метара!. А и тада није могао без трубе, коју ниједног тренутка није испуштао из руку.

 

За Српску ТВ Чикаго: Зоран ЈАКШИЋ

(Visited 428 times, 1 visits today)

You might be interested in

LEAVE YOUR COMMENT

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*