ДАН ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ - 15. ФЕБРУАР

СТО ОСАМДЕСЕТ И ТРИ ГОДИНЕ СРЕТЕЊСКОГ УСТАВА

И ове године Република Србијa обележава свечано на великој српској слави – Сретењу, 15. фебруара  – Дан државности. Овај дан је установљен као Дан државности Републике Србије јер је тога дана 1804. године у Орашцу, крај Тополе подигнут Први српски устанак. На  челу устаника у познатој Српској револуцији је био славни вожд Ђорђе Петровић Карађорђе (Вишевац, 16. новембар 1768. г – Радовањски луг, 26. јул 1917. године), знан и по надимку Црни Ђорђе. Устанак је био одговор на терор Османлија и познату Сечу кнезова, када су 4. фебруара 1804. године погубљени многи истакнути српски кнезови, трговци и свештеници. Турци су  све време, од како су 1521. године освојили Београд до 1804. г, владали и терорисали Србијом. На оружани устанак Срба и њихово организовање да се збаци турска окупација знатно је утицала и Француска буржоаска револуција, која је 1789. избила у Паризу.

После слома устаника 1913. године Карађорђе прелази Дунав, долази на тло  тадашње Хабзубршке монархије, а затим, одлази у Русију да тражи помоћ. Године 1816. Карађорђе се придружује грчком покрету Хетерија у циљу заједничке борбе Срба и Грка против Турске. Због тога долази у Србију да би се са Милошем договорио да заједнички наставе борбу и придруже се грчким устаницаама. Међутим, кнез Милош Обреновић (Горња Добриња, 18. март 1780. – Топчидер, 26. септембар, 1860. г.), који је 1815. године подигао устанак и делом ослободио Србију од Османлија и владао Књажевином Србијом, због бојазности да му Карађорђе не би угрозио владавину, ангажовао је вождовог кума, Вујицу Вулићевића, који је на мучки начин, на спавању, убио вођу Првог српског устанка!

Истог датума, тридесет и једну годину касније, 15. фебруара 1935. године у Крагујевцу је издат и заклетвом потврђен Устав Књажевства Србије – Сретењски устав. У то време Србијом је владао књаз Милош Обреновић. Овај датум се сматра као најбитнији и најважнији у историјском, политичком и културном животу савремене Србије. Године 1815.    после подизања Другог српског устанка под вођством књаза Милоша Обреновића Србија је постала Књажевина и трајала је  до 1882. године када је за време владавине Милана Обреновића настала Краљевина Србија.

Сретењски устав модерне Србије се  сматра за један од првих најдемократскијих и најсавременијих устава тога доба у Европи, па, и у свету.. Њиме је укинут ферудализам у Србији. Дан Државности је слављен све до 1918. године када је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. После више од осамдесет година 2002. поново је успостављно обележавање  Дана државности Србије.

Ове године Република Србија слави и обележаава 214. годишњицу од дизања Првог српског устанка у Орашцу и 183. годишњицу од проглашења Устава Књажевине Србије низом државних и културних манфестација широм Србије али и међу Србима у расејању. Пошто је 15 фебруар – Дан државности Србије  установњен као државни празник, не ради се два дана, 15. и 16. фебруара.

Поводом Дана државности у Србији у Крагујејвцу одржаће се научни скуп на којем ће бити речи о улози и значају овог града, каада је био престоница модерне Србије. Планирана је и свечана академија према сценарију крагујевачког режисера Драгана Јаковљевића у порти Старе цркве и у згради Старе скупштина на Сретење, 15. фебруара.

У прилогу овог текста прилажемо и фотографије са централне прославе Дана државности у Орашју, у Марићевићевој јарузи, 15. фебруара 2013. године.

 

 

За Српску ТВ Чикаго, Зоран ЈАКШИЋ

(Visited 313 times, 1 visits today)

You might be interested in

LEAVE YOUR COMMENT

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*