АРНО ГУЈОН ФРАНЦУСКИ ХУМАНИСТА СА СРПСКИМ ПАСОШЕМ

СВИ ЊЕГОВИ ПУТЕВИ ВОДЕ У СРБИЈУ

Недавно је у београдском Дому Војске Србије одржана промоција књиге француског хуманисте са српским пасошем, Арно Гујона, “Сви моји путеви воде у Србију”. Промоцију је организовала издавачка кућа “Агапе књига”, а домаћин вечери био је Александар Гајшек, водитељ београдског ТВ судија Б. Поред Гујонове књиге “Сви моји путеви  воде у Србију” представљена су књижевна дела, аутобиографије Николе Тесле и Михајла Пупина (у једној књизи) Александре Нинковић Ташић и Антологија 4, коју чине 12 разговора из 12 година  серијала “Агапе” по избору академика Владете Јеротића. На промоцију су говорили акакдемик Душан Ковачевић, који је написао увод у књигу Арно Гујона “Сви моји путеви воде у Србију”, сам аутор ове књиге, Алекскандра Нинковић Ташић и Влалдета Јеротић. У музичком делу програма наступили су: Хор “Мојсије Петровић” и интерпретаторка џез и госпел музике Ива Икон.

Према интересовању публике, која је испунила свечану салу Дома ВС, рекло би се, да је то био културни догађај месеца у Београду. У самој дворани није било места да сви посетиоци седну, тако да је добар део знатижељника и љубитеља добре књиге, а њих је био више стотина, морало да остоји два сата, колико је трајала промоција.

Ко је Арно Гујон, аутор књиге “Сви моји путеви воде у Србију”, која је доживела већ три издања?

Арно Гујон је директор француске невладине организације “Солидарност за Косово”,  који настоји да истина о српском народу на Косову и Метохији доспе до сваког човека у Француској, али и изван ње. Ову хуманитарну организацију је основао када је имао 19 година.  Арно је рођен 1985. године у познатом француском спортском зимском центру – Греноблу. Док је био још малолетник од оца (Ив) и деде (Жилбер) је чуо приче о великом пријатељству Срба и Француза у Великом рату. Имао је само тринаест година када је НАТО алијанса бомбардовала Србију. Тада се о Србима у светским медијима  говорило као о “лошим момцима”. По причи оца и деде био је убеђен да то није иситина и када је напунио осамнаест година и постао пунолетан кренуо је пут Србије у своју хуманитарну мисију..

Године 2004. на Косову и Метохији се десио погром Срба, када је убијено неколико десетина становника КиМ, порушене многе српске светиње, цркве и манастири. То га је  страшно потресло, имао је тада деветнаест година, одмах је основао хуманитарну организацију “Солидарност за Косово” и почео да прикупља хуманитарну помоћ како би је доставио Србима  на Космету. Иако је био возач-почетник, јер је возачку дозволу добио по навршених осамнаест гоодина, у зиму пред Нову годину 2005. кренуо је камионом на пут дуг 2.000 километара! Помагао му је брат Бертран и пријатељи Андреј и Гајет са којима се  мењао у току вожње. И поред бројних временских непогода стигао је у одредиште. Тако је млади Француз успео да дотури хуманитарну помоћ Србима, једином народу у цивилизованој Европи, који на Косову и Метохији беспомоћно живи у енkлавама!?. Арно је видео да Срби на КиМ живе изоловано окружени непријатељски расположеним Албанцима, који им годинама загорчавају живот, нападаају их, пљачкају и пале им станове, краду стоку, малтретирају их … И све у жељи да дефинитивно очисте КиМ од Срба и постане ова српска покрајина етнички чиста, без српског народа.

Медијска машинерија која је  сатанизовала Србе, није поколебала младог Франуза. Посебно се везао за Србију у тренутку када ју је упознао.

Гујонова НВО „Солидарност за Косово”  је српском народу у покрајини за протеклих 13 година допремила више од 40 конвоја помоћи. Новчано је помогао изградњу и опремање школа, обнову пољопривредних домаћинстава, изградњу просторија за децу ометене у развоју, даровао артикле исхране народним кухињама…

Заболело га када је при првом сусрету у зиму видео  децу, која су ишла у летњим сандалама и вуненим чарапама по снегу. Неке девојчице, кад им је однео, су први пут виделе лутку (!?) а дечаци праву фудбалску лопту! Арно Гујон је схватио да су Срби на КиМ храбри да имају своје достојанство, али и да су побожни, воле и поштују своју цркву, веру православну, држе до своје традиције и обичаја, грчевиито се боре за опстанак. Француз је обилазећи Србе у енклавама видео да су деца веома музикална, па је одлучио да његова хуманитарна организација “Солидарност за Косово” поклони школи у Станишору, код Гњилана, седам клавира. Сада ђаци успешно свирају арије једног Бетовена, Чајковског,  Моцарта, Прокофјева, Баха, Рахмањинова … Деца на КиМ не смеју запоставити културу, каже Арно. Са рашко-призренском епархијом је реновирао 27 школа, оснива фарме, води током лета децу на море.

Арно одлично говори српски, пише ћирилицом. Језик је савладао читајући књиге нобеловца Иве Андрића и дела других српских књижевника. Ожењен је Српкињом, коју је упознао у Зворнику (Република Српска), са њом има кћерку Милену. Гујон је одушевљен српским манастирима на Космету, која су под заштитом УНЕСКО,  Грачаницом,. Високим Дечанима, Пећком патријаршијом, црквом Богородица Љевишка, воли српску храну, али тврди да су француски сиреви најбољи на свету.

Млади француски хуманиста признаје да му је на почетку акције било тешко да људима у својој земљи објашњава зашто помаже Србима. За интелектуалце у Француској каже да су знали шта сед догађа на КиМ, али  да се нису оглашавали, већ су на Балкану подржавали друге народе. Имао је проблем да у Француској емитује документарни филм “Косово – хришћанство у опасности”. Ипак, успео је да га прикаже на неколико ТВ, на тај начин је Французима “отворио очи” да виде шта се стварно догађа на КиМ где Срби данас живе у енклавама, у страху да им се не деси погром из 2004. године. Много му је помогао, вели, потпредседник француске регије, што је доказ да његови напори да свет сазна истину о Косову и Метохији иде у добром правцу.

Док је ишао у школу имао је проблем са једним својим професором, који је говорио да  је бомбардовање Србије од стране НАТО алијансе 1999. г. исправно. Данас, међутим, верује да је његов бивши професор променио мишљење. У Француској влада уверење да је за ситуацију на КиМ крива Србија, али, стање, по Гујону, је још увек тешко, али полако, се мења. Престоји му велика борба, мисли Гујон, да покаже да је слика о Србији и Србима на КиМ искривљена. Када је прошле године Приштина поднела захтев да је приме у УНЕСКО водио је живу кампању да докаже у Француској како су манастири, цркве и други верски објекти српски. Србија на КиМ има богату културну баштину и она припада њој, сматра Арно Гујон, који је због свог великог труда и залагања добио од Владе Републике Србије српски пасош, а од бившег председника Републике Србије, Томислава Николића и орден.

Говорећи на промоцији о делу Арни Гујона, академик Душан Ковачевић је рекео  да ће га деца на Косову и Метохији памтити као Великог принца, који се одједном појавио када их је цео свет заборавио. Данашњи мир и срећу, коју Арно има у кругу своје породице , може се, слободно, тумачити као Божји дар за сва добра дела која је учинио, записао је Душан Ковачевић.

Данас Срби , посебно деца, на Косову и Метохији могу бити срећни и поносни на Арно Гујона, на Француза са српским пасошем,  јер га сви његови хуманитарни путеви и даље воде у Србију.

За Српску Телевизију , Зоран ЈАКШИЋ