SVETSKI DAN BORBE PROTIV SMRTNE KAZNE

TRIBINA

 Centar za kulturnu dekontaminaciju

Povodom svetskog dana borbe protiv smrtne kazne i svetskog dana mentalnog zdravljau  održana je tribina.

Borka Pavičević
Borka Pavičević

Moderator Borka Pavičević pozdravila prisutnu publiku i objasnila cilj teme “Svetski i evropski dan borbe protiv smrtne kazne i Svetski dan mentalnog zdravlja” i zatim predstavila  govornike:

Ivana Jankovića, advokata
Miloša Jankovića, zamenika zaštitnika građana
Vladimira Jovića, psihijatra i
Sandru Petrušić, novinara NIN-a

Ivan Janković, advokat
Ivan Janković, advokat
Zamenik zaštitnika građana
Miloš Janković, Zamenik zaštitnika građana

Vladimir Jović, psihijatar
Vladimir Jović, psihijatar
Sandra Petrušić novina
Sandra Petrušić novinar

Poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena je 1992, a konačno je ukinuta 2002. godine. Mišljenja o tome da li je treba vratiti su podeljena.Istraživanja pokazuju porast broja onih koji su za povratak.smrtne kazne.”Mislimo da je primitivno, prosto za civilizovan narod da tako nešto uvedemo”, rekli su građani.

TRIBINA
TRIBINA

 

“Suočeni smo sa pojavom da se isti ljudi sa jedne strane zalažu i za Evropske integracije, i za vraćanje smrtne kazne. Naime, to je nepomirljivo potpuno, ne možete biti i za jedno i za drugo, jer država Srbija je potpisnica i Konvencije o ljudskim pravima”, objašnjava Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana.
Pre tri godine, takođe povodom Međunarodnog dana mentalnog zdravlja, u SZKD-u je prikazana predstava Višnjik. Publiku je sa ispruženom rukom za pozdrav dočekivao jedan od glumaca i izgovarao: “Dobro došli u pozorište” . Niko nije moga ni da nasluti da se radi o čoveku sa dijagnozom autizma zbog koje godinama nije progovorio ni reč. Konkretno, nije govorio sve dok se nije priključio radionici Rišar Grola, reditelja i glumca koji je ljude sa različitim mentalnim dijagnozama odlučio da uvede u predstavu. I koji je tom prilikom, objašnjavajući zašto u predstavi glumci ne gube višnjik već pozorište rekao: “ „Zamislimo zajedno da smo iznenada saznali da naše pozorište mora da nestane. Kako će reagovati svako od nas? Kako ćemo da branimo ono što najviše volimo? Ljudi koji su marginalizovani, koji nemaju gde i koji nemaju ništa stvaraju u pozorištu. U njemu imaju sve što nemaju u pravom životu. Ovo nije posao za novac, ovo je posao za dušu“.
Taj posao je bio još nešto, način da se građanima, na konkretnom primeru, predstavi razlika između inkluzije i izolacije, ali i onima koji odlučuju o vrsti lečenje pri čemu se ne misli samo na lekare već i lokalnu zajednicu, ministarstvo zdravlja i finansija… dakle sve u lancu od čijih odluka zavisi da li će neko provesti život drogiran i vezan ili će ga živeti najkvalitetnije što može u okviru zadatih mogućnosti. Pa, pokazalo se da je itekako teško dopreti do bilo čije svesti.
“Radeći na tom tekstu i pokušavajući da problem učinim vidljivijim, suočila sam se sa poražavajućom činjenicom da su beogradske bolnice, u kojima je trebalo da bude izvedena predstava, odbile i to uz komentar: da bi bilo bolje da taj cirkus prikažu na Adi a ne u Lazi ili Padinskoj skeli. Takođe i sa tim da većina medija nije bila zainteresovana da taj problem približi čitaocima”, rekla je na tribini novinarka NIN-a Sandra Petrušić.

Učesnici trbine
Učesnici trbine

Otežani saobračaj u Beogradu prouzrokovao je manji broj prisutnih,  no prisutni su pažljivo slušali izlaganja a srdačnim aplauzom pozdravili veoma uspele scenske i drmske prikaze članova studija glume Sandre Rodić Janković.

Dramski prikaz “Antigona”  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Fotografije iz scenskog prikaza "Antigona"
Fotografije iz scenskog prikaza “Antigona”

 

Veroljub Milošević, urednik

(Visited 180 times, 1 visits today)

You might be interested in

LEAVE YOUR COMMENT

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*