РАНИ И ОДЛОЖЕНИ ЕФЕКТИ ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА

ПРОФ. ДР СВЕТЛАНА ЖУНИЋ – ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ

У београдском Дому Војске Србије позната научница проф. др СВЕТЛАНА ЖУНИЋ недавно је промовисала своју књигу “РАНИ И ОДЛОЖЕНИ ЗДРАВСТВЕНИ ЕФЕКТИ ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА”. Издавач овог капитално-научног дела је Медија центар “Одбрана” уз подршку Министарства одбране Србије, Универзитета одбране  и Медицинског факултета Војно-медицинске академије.

Поред општих разматрања о употреби и утицају осиромашеног уранијума (ОУ) на људе и животну околину у књизи се обађује радиобиологија ОУ, затим, како ОУ делује на човеков организам и његови здравствени ефекти.

Од како је откривена радиоактивност, пре 120 година, она се није користила само у медицини и за производњу енергије већ и у војне сврхе. Познато је да су Сједињене Америчке Државе прве нуклеарне бомбе бациле у Јапану 1945. године на градове Хирошима и Нагасаки. Нуклеарна бомба тежине 35 килограма бачена на Хирошиму (6. августа)  имала је уранијум 235, друга од 6,5 кг, која је бачена на Нагасаки (9. августа) била је разорнија и напуњена плутонијумом (Пу-239) .Атомска бомба “мали дечак” бачена на Хирошиму из авиона Б-29, усмртила је на лицу места на десетине хиљада људи. Када се узме у обзир и касније последице које су становници града претрпели од радиоактивног зрачења, рачуна се да је у Хирошими страдало око 220.000 људи! Друга атомска  бомба (“дебељко”)  бачена на Нагаски била  је разорнија, ипак због конфигурације земљишта, јер се град налазио крај мора у планинском делу Јапана, погинуло је на лицу места око 40.000 људи а од последица радијације накнадно је умрло још 75.000 становника града. Поред тога што је погинуло неколико стотина хиљада људи, градови су тотално уништени, збрисани, разорена је инфаструктура, зграде, фабрике су  нестале, постале су пепео. Они који су преживели годинама су били изложени тешким последицама радијације.

Нуклеарна катастрофа која се десила у Чернобилу 1986. г.  па она у Фукошими 2011. године имале су тешке последице на људе и животну околину. Бомбе и загађена муниција од стране коалиционих савезника предвођни САД коришћене су и у Заливском рату (1990. и 1991. г), а НАТО је користио забрањену муницију са ОУ и у бомбардовању Војске Републике Српске (1994 и 1995, г) и Савезне Републике Југославије (СРЈ) 1999. г.

До бомбардовања СРЈ 1999. г. у Србији је забележено између 15.000 до 20.000 случајева оболелих од канцера, а после 2004. године тај број се скоро удвостручио. Достигао је бројку преко 30.000 оболелих од канцера. Страдали су и многи војници, који су после бомбардовања СРЈ боравили на Косову и Метохији у саставу НАТО. Посебно је алармантан случај италијанских војника и официра, многи су после своје мисије и боравка на КиМ тешко оболели, а неки су и умрли. Преживели сада воде спор са државом, траже одштету.

У Србији на 14.000.000 квадратних метара налазе се, или се сумња да се налази,  загађена  касетна муниција, углавном у околини Ниша, Прокупља, Копаоника, Краљева, Младеновца, Крагујевца…  До сада је очишћено од касетних бомби око 6.000.000 квм. На 44 локације се сумња да се налазе загађене авионске бомбе, споменућемо неке,  Београд, Панчево, Нови Сад, Бачку Паланку, Чачак, Ужице , Ваљево, Неготин, Пирот, Лесковац, Врање, Пријепоље, Шабац, Кикинду … Због тога што је проналажење загађене муниције и бомби скупа операција и изискује специјално обучене и опремљене стручњаке, са многих локација оне нису уколоњене па тако представљају сталну опасност за становништво Србије.

Без одобрења Савета безбедности Организације уједињених нација од 24. марта до 10. јуна 1999. г. бомбарадована је СРЈ. од стране 19 земаља НАТО алијансе. Током 78 дана бомбардовања  погинуло је око 2.000 цивила. Код Грделице, 12. априла НАТО авиони гађали су путнички воз када је погинуло 11 цивила, зграда  Радио телевизије Србије је гађана је 23. априла, тада је изгубило живот 16 радника ТВ. Сурдулица је бомбардована 28. априла, усмрћено је  16 недужних цивила, Ниш је погођен забрањеним касетним бомбама, 20 жртава, 8. маја погођене је Амабада Републике Кине у Београду када су погинула 3 службеника.  На колону албанских возила бачене су бомбе – 14. априла, 75 погинулих. Код Призрена је поново гађана једна колона Албанаца – 87 мртвих ..

Осиромашени уранијум употребљен у војне сврхе је тихи убица. Он је  стална опасност за човека и његову животну околину, флору и фауну. Поготово кад се зна да се време полураспада У-238 мери билионима година, а У-235 неколико милиона година. У току њиховог распада настају, такође веома опасни, радионуклиди са кратким и ултракратким временом распада. Време је да се човечанство упозна са тим какве ће последице оно трпети ако се ОУ користи и даље у ратне сврхе. Употребу ОУ мора да се строго контролише, јер ће становништво планете у будућности имати тешких последица по здравље. Уколико се то не учини, прети човечанству нестанак. Дух из боце већ је пуштен. .

Како каже проф. др Светлана Жунић  циљ издавања књиге “РАНИ И ОДЛОЖЕНИ ЗДРАВСТВЕНИ ЕФЕКТИ ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА”  је да она допринесе бољем разумевању биолошког ефекта ОУ на човечији организам, како би се променила друштвена свест о његовом коришћењу. Забрана употребе ОУ и доношењем медицинске стратегије умањиле би се трагичне последице од њега. Да поновимо, бомбама и муницијом  са осиромашеним уранијумом били су бомбардовани СРЈ 1999. г, Војска Републике Српске 1994. и 1995. г,  Ирак у Заливском рату 1990. и 1991. г. Да ли ће се на томе стати? Ако настави да се ОУ користи у војне сврхе, нема сумње, човечанству прети катартоофа, пре или касније.

 

За Српску ТВ Чикаго, Зоран ЈАКШИЋ

(Visited 286 times, 1 visits today)

You might be interested in

LEAVE YOUR COMMENT

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*