45. КОСИДБА НА РАЈЦУ 2017

Најстарија туристичка манифестација у Србији,  45. “Косидба на Рајцу” 2017 –  Rajac Scythe Festival окупила је најбоље косце са Балкана.

У току године у свету се организује око 50 такмичења у ручном кошењу траве. Негде је то само такмичење, а негде масовне туристичке манифестације. Поред балканских земаља, највише косачких такмичења одржава се у Енглеској, Канади, Аустрији и Словачкој. Према расположивим подацима националних туристичких организација, по броју учесника, а пре свега по броју посетилаца, Косидба на Рајцу у Србији која се одржава увек прве недеље после Петровдана, је апсолутно највећа манифестација овог типа на свету.

Златна коса 45. “Косидбе на Рајцу”  припала је Вуку Вучковићу из Прељине. Узбудљива надметања косача пратила је и група америчких туриста. Косидба на Рајцу симболично је представила мобу и свечани завршетак ручног кошења планинских ливада, једног од најтежих земљорадничких послова. Такмичење за “Златну косу” посебно узбудљивим учинили су косци из Републике Српске и Црне Горе, вишеструки победници Рајца.

Славиша Пуповић косач из Пљевља наводи да је било тешко. “Тешко, сува трава, сува земља. Нечиста ливада. Тешко, али добро, покосили смо”, каже Пуповић. Мирко Кецман из Босанског Петровца истиче да је била јака конкуренција. “Јака конкуренција, трава већ мало старија, тврђа. Косили смо добро”, наводи Кецман. Косидба није само такмичење косача, већ је и сликовит приказ традиције. Сваке године привлачи нове госте. На Рајцу је била и група америчких туриста међу којима су неки знали наш језик. Наводе да су желели да виде како изгледа косидба и додају да воле да посете Србију јер туристи воле српски дух и српско гостопримство. Прва косидба на Рајцу организована је кад и први народни вашар, 1982. године. Од 1965. прерасла је у туристичку манифестацију. “Ево већ педесет година ‘Косидба на Рајцу’ је изазов за косце са целог Балкана. Општина Љиг је позната по ‘Косидби на Рајцу’. Захваљујући косидби, Рајац има госте током целе године”, наводи Владан Ивановићв из Туристичке организације Љига, која је организатор косидбе. Поред ручног кошења сена, на Рајцу је представљена савремена механизација којом се овај посао сада обавља много брже и лакше.

Обављање најтежег посла на рајачким падинама захтева да домаћин до детаља припреми и организује велику мобу. Његово умеће са косом се подразумева, али он мора и да добро запева, коло поведе, да не заостаје у јелу и пићу, да носи најлепшу ношњу. Косцу таквих квалитета додељује се титула Ђидије и он је наредне године домаћин Косидбе. Кошење ливада обављало се у вреле летње дане, па је хладна изворска вода и више од освежења за косаче. У зависности од тога колика је моба, домаћин је одређивао и број девојака које ће са најближег извора донети воду и послужити је косачима из тестија. Трпеза на свеже покошеној ливади један је од најатрактивнијих детаља манифестације. Јединствен доживљај повратка у стара времена не представља само ручак на трави, већ и ризницу специјалитета из старе српске кухиње. Косидба на Рајцу је данас незамислива без Удружења жена Златне руке које су се окупиле да би од заборава сачувале рецептуре својих мајки, бака и прабака. Њихова трпеза представља традицију, лепоту аранжирања и културу исхране наших предака; али и начин да се кроз храну представи локална туристичка понуда. Косачки ручак на трави припрема се за све учеснике манифестације, али се на ливадама и посетиоци могу уверити у умеће жена из овог краја Србије, које се на косачким мобама зову ручконоше. Моба је давнашњи народни обичај удруживања рада и најчешћи вид међусобног помагања на селу. Моба се позива када послови превазилазе моћи једног дома, тада домаћин куће сазива мобу-заједнички посао уз помоћ комшија, а ако је потребно и целог села. Рад је бесплатан и добровољан, а домаћин је обавезан да раднике што боље угости. Обично на мобу долази млађарија, која се за време рада зближава, после богате вечере, моба се  претвара у сеоско весеље. Вид мобе су и женска прела и посела, на којима се прело, плело и везло. А све то уз песму, причу и поуку млађима, да свако покаже оно што најбоље зна и уме. Мобе су, тако, биле свеобухватни израз живота једне сеоске заједнице.

За STV USA Сара и Клара Мијатовић

Уредио Синиша Мијатовић

 

фото: Синиша Мијатовић

Nedavne objave