IVANIN LET U ISTORIJU

U BEOGRADU ODRŽANO EVROPSKO DVORANSKO PRVENSTVO U ATLETICI

09.03.2017. by Miroslav Rajlić

Od 3. do 5. marta u Beogradu je održano 34. Evropsko dvoransko prvenstvo u atletici. Učestvovalo je 48 država i preko 500 atletičara. Celokupno takmičenje održano je u Kombank areni koja je za ovu priliku pripremana puna dva meseca. Beograđani, ali i veliki broj ljudi iz unutrašnjosti Srbije koji su tokom održavanja prvensta doputovali u Beograd, pokazali su da Srbija nije ravnodušna kada je u pitanju kraljica svih sportova – atletika. U ovakvom formatu takmičenja nikada se nije desilo da u jednom danu bude ovoliko publike koliko je bilo poslednjeg dana takmičenja.

Zbog velikog interesovanja, odlične organizacije i samog objekta u kojem se održalo takmičenje, Srbija je istakla kandidaturu da bude domaćin Svetskog prvenstva 2020. godine. Da za ovako nešto ima osnova nagovestio je i prvi čovek Evropske atletske federacije, Sven Arne Hansen koji je između ostalog rekao: “Ovo je najfascinantnija dvorana koju sam do sada video. Mi u Evropskoj atletskoj federaciji smo ponosni na ljude iz Atletskog saveza Srbije. Bio sam na gotovo svakom dvoranskom prvenstvu od 1980. godine, ali ovo je najbolji objekat koji sam video. Ponosni smo, a i vi treba da budete.”

Srbija je došla do jedne, ali najsjajnije medalje. Ovu medalju je iščekivala čitava nacija, ali ne od bilo koga već od nje, Ivane Španović. Skokom od 7 metara i 24 centimetra u trećoj seriji, zasenila je sve protivnice. Nijedna takmičarka u finalu nije uspela da preskoči granicu od sedam metara, dok je Ivani od šest pokušaja to uspelo čak tri puta. Pored pomenutog skoka, koji je treći najduži skok ikada u dvorani (rekord drži Hajke Dreksler 7,37 postignut u februaru 1988. godine), Ivana je u drugoj seriji skočila 7,16 dok je u četvrtoj došla do 7,17. Prva iza nje bila je Britanka Loren Judžin sa gotovo 30 centimetara kraćim skokom – 6,97. Već veteranka u ovom sportu, Nemica Klaudija Salman-Rat je skokom od 6,94 osvojila bronzu. Tridesetjednogodišnja skakačica u dalj nije skrivala oduševljenje, pa se u jednom trenutku učinilo da je više skakala od sreće od šampionke Ivane Španović.

Odmah nakon završetka finala u skoku u dalj Ivana je iznela svoje utiske čekajući ceremoniju proglašenja i intoniranje “Bože pravde”. Puna samopouzdanja rekla je: “Lagala bih vas ako bih rekla da nisam ovo očekivala i da se za ovako nešto nisam spremala. Vetar u leđa mi je davala publika. Teško mi je i da zamislim bolje mesto za postizanje ovakvog rezultata. Zahvaljujem se navijačima koji su došli u velikom broju, koji su me bodrili, hvala im za svaki osmeh i aplauz. Oni su deo istorije koju sam večeras ispisala.”

Čovek čijoj smo se medalji potajno nadali Mihail Dudaš, jedan je od tragičara ovog prvenstva. Iako je posle prvog dana bio tek šesti u disciplini sedmoboj, drugog dana je zablistao i došao na pedalj od bronze. Posle sjajnih skokova s motkom uspeo je da smanji razliku na samo 52 boda koja ga je delila od treće pozicije. Praktično je došao u situaciju da u poslednjoj disciplini, trci na 1000 metara, prestigne trećeplasiranog Čeha Sebastijana Helseleta. Dogodilo se nešto što niko nije mogao da pretpostavi. U ciljnoj ravnini kada mu je Čeh već uveliko gledao u leđa, na pedesetak metara od cilja, pao je. Stekao se utisak u prvi mah da se sapleo, međutim kada se bolje pogleda snimak vidi se da mu je ponestalo snage i da je od velikog napora izgubio kontrolu nad nogama, zakačio ivicu staze i pao.

U dvorani je posle ekstaze i već viđene bronze, nastao muk. Dudaš je ustao, prošao kroz cilj među poslednjima i očajan kleknuo na tartan. Dugo nije mogao da ustane, uplakan i vidno potrešen. Njegov najveći konkurent za bronzu, svestan šta se dogodilo, kleknuo je pored njega i pokušao da ga uteši, međutim nije vredelo. Za to vreme čule su se ovacije sa tribina i skandiranje Dudaševog imena. Kada se pridigao, dobio je aplauz ravan onome kakav je dobila Ivana Španović posle pobede u finalu. Kada je došao sebi, izjavio je: “Znao sam da ću morati da trčim onako kako do sada nikada nisam. Publika me je nosila, možda je i to razlog što sam krenuo prejako. Bio sam spreman da istrčim 2,40, ali moja procena je da mi je bilo potrebno 2,37 što je očigledno bio preveliki zalogaj. Srce je htelo, ali telo nije moglo.”

Najuspešnija nacija na prvenstvu je Poljska sa 12 medalja od kojih 7 zlatnih. Iza njih su se plasirali atletičari Velike Britanije sa 5 zlatnih medalja (od ukupno 10) koji su do samog kraja vodili bitku za prvo mesto sa Poljacima. Ispostavilo se da su presudile poslednje dve discipline, ženska i muška štafeta, gde su u obe discipline Poljaci osvojili zlatne medalje. Kolika je bila dominacija Poljaka i Britanaca govori i činjenica da su skoro polovinu svih zlatnih medalja uzele pomenute dve države. Od 26 disciplina (po 13 u muškoj i ženskoj konkurenciji) Poljska i Britanija su zajedno osvojile 12 zlatnih medalja. Interesantno je i navesti da od bivših jugoslovenskih republika, izuzimajući Srbiju, nijedna nije osvojila medalju. Posebno je neprijatno iznenadila Hrvatska koja je poslednjih godina imala puno uspeha u ovom sportu.

Na kraju, vredno je napomenuti da je prvenstvo pratio veliki broj akreditovanih novinara, kojih je bilo gotovo koliko i samih takmičara. Nešto više od 500. U završnoj reči, prvi čovek evropske atletike nije zaboravio da spomene sjajne uslove koje su imali novinari, te da se odlična organizacija ovog događaja ogledala i u tretmanu koji su imali mediji. Posebno se isticao odlično opremljen medija centar sa angažovanim velikim brojem volontera koji su snabdevali novinare svim neophodnim materijalima.

Naredni šampionat Evrope u dvoranskoj atletici će se održati 2019. godine u glavnom gradu Škotske – Glazgovu.

Tekst: Miroslav Rajlić

Foto: Rajko Delibašić