ГРАНДИОЗНИ СТВАРАЛАЦ

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ О ДРАГИШИ НЕДОВИЋУ

ГРАНДИОЗНИ  И  ГЕНИЈАЛНИ  СТВАРАЛАЦ

У понедељак, 13. фебруара одржана је промоција књига аутора проф. др Драгана Батавељића “ТАКО ЈЕ ЖИВЕО И СТВАРАО ДРАГИША НЕДОВИЋ”. Промоција је одржана у просторијама Удружења за заштиту ћирилице “ДОБРИЦА ЕРИЋ”, у Београду.

Промоцију је отворио председник Удружења, пуковник авијације у пензији Милорад Ђошић, указујући на значај ове књиге за очување имена и дела Драгише Недовића, најплоднијег текстописца и композитора српске народне музике стваране у духи изворног, традиционалног, мелоса. Поред аутора овог значајног дела, проф. др Драгана Батавељића, овом изузетном скупу присуствовали су и бројни естрадни уметници, књижевници, академици и други поштоваоци српске музичке културне баштине.

Свој допринос промоцији ове књиге, личним учешћем у програму, дали су естрадни уметник Слободан  Бетулић Бетула,  аутор манифестације “ЧАША ВОДЕ СА ИЗВОРА”, Драгиша Симић, оснивач Удружења чувара српских обичаја и традиције “ПРЕЛА И ПОСЕЛА” и један од најбољих српских здравичара, па, Раде Јоровић, естрадни уметник и оркестар “Весели Шумадинци” из Крагујевца.

Сала Удружења је била премала да прими све заинтересоване, који су желели да присуствују овој промоцији. У публици су били, између осталих: књижевник Дејан Лучић, академик Драган Чимбуровић, академик Зора Југовић, адвокат Родољуб Степановић, генерал полиције проф. др Обрад Стевановић, композитор Борис Маћешић, директор Удружења “ОПСТАНАК” Бобан Матић и други.

На промоцији је о књизи говорио аутор проф. др Драган Батавељић, указујући, пре свега, на значај и величину стваралаштва Драгише Недовића. Он је навео да је Драгиша био и остао најплоднији текстописац народне музике у Србији, који је писао и компоновао песме у духу изворног стваралаштва.  За њега се, слободно можемо рећи, да је био српски, али и југословенски писац. Наиме, Драгиша је рођен 1916. године у Крагујевцу и са само 16 година, 1932. године је кренуо сам “у свет”, путујући по многим крајевима Краљевине Југославије, на само по Србији, већ и по Босни, Херцеговини, Далмацији … Своје путешествије је наставио и после рата у новој Југославији компонујући и пишући нове песме.  Он је је стално био у покрету, путовао , како би осетио душу народа, који су ту живели, да би у бројним градовима,  које је посећивао добијао инспирацију за писање својих песама. Драгиша Недовић, песник, композитор, вечити путник, све своје песме је писао на ћирилици! Најчешће је писао о рекама, брдима, планинама, природи, тешком животу, неиспуњеној љубави, хармоници, гитари и другим темама, које су заокупљале његову машту и само у делићу секунде, постајале мотив за писање. Многи његови савременици који су га надживели, јер је Драгиша кратко живео (само 50 година, умро је 30. јануара 1966. године)  присвајали су или прекрајали његове песме, потписивали их као своје и себе пријављивали као ауторе!? Драгиша се, зачудо. није љутио, нити обраћао пажњу на то, него је само одмахивао руком, говорећи: “Ма, нема везе, ја стварам за народ !”

Због његове изненадне смрти, 1966. године, највећи део заоставштине је остао несређен и необјављен, што су други искористили. До сада је систематским радом и истраживањем утврђено да је Драгиша аутор 226 песама и њихови називи се налазе у књизи која је промовисана 13. фебруара  у Београду. С обзиром да је породица пок. Драгише Недовића дала на чување и коришћење целокупну архивску грађу за следећу (трећу) књигу, професору Батавељићу, аутор је обећао да ће у наредних неколико година уложити велики напор како би, у потпуности, истражио Драгишино дело и његову заоставштину и на основу историјских, тачних података, непобитних доказа и расположиве оригиналне документације, заокружио његово дело. То је посебно значајно због неопходности систематизовања  Драгишине заоставштине, заштите ауторских права, спречавања прекрајања његових песама и потписивања других личности као њихових аутора. с једне стране и избегавања приписивања Драгишином стваралаштву песме, које он није створио. Посебно је значајно указати на чињеницу да је током промоције наглашено да је Драгиша написао:

• Најлепше севдалинке, као што су: Прођох Босном кроз градове, Певај Босно, У лијепом старом граду Вишеграду, На Бембашу, Јутрос рано слушам, Из Босне се једна песма чује, Спава Босна, спавају махале, Над Мостаром киша лије, У мом граду Сарајеву, Три године босанске планине…;
• Бројне романсе: О мом животу, Сиромах сам друже, Опрости ми ти гитаро, Хармонико моја сузом наквашена, Сунце моје немој доћи, Слушао сам хармонику, Зар све је прошло у мом животу, Ја волим очи једне жене…;
• Далматинске песме: Кад си била мала Маре, Корчула, Дубровник, У Опатији, Мариола, Синоћ у Сплиту, Као морско дите, Било је то на мору, На Хвару, Липа Марлена, Крај Каштела, Јадране плави, Ја волим сплитску луку, Зашто ме питаш Зорице липа, Над Ровињем, На Рабу…
• Српске народне песме, компоноване у духу изворног мелоса: Стани, стани Ибар водо, Лепе ли су нано Гружанке девојке, На Морави воденица стара, Обраше се виногради, Башто моја пуна ли си цвећа, Засвирај ми стара фруло, Јесен прође, ја се не ожени, Лепо ти је бити чобаница, Косио сам сено, Коме шумиш ој Мораво, Плућа су ми болна, Песма хармоници, Аој, Гроцко,варошице мала, Ајд’ д’ идемо Радо….

Многи Драгишини савременици нису били у стању да аутору, проф. др Драгану Батавељићу, кажу тачан број његових песама, тако да се опус његовог стварања креће, по њиховим речима, од 400, па до невероватних 1300 песама. Зато ће аутор у трећој књизи покушати да, бар приближно, утврди и објавити   грандиозност Драгишиног стваралаштва.

Захваљујући упорном, истраживачком и пожртвованом раду проф. др Драгаана Батавељића до сада су објављене две веома добре књиге о генијалном песнику и композитору, Драгиши Недовићу. Посебно је значајна ова друга књига „ТАКО ЈЕ ЖИВЕО И СТВАРАО ДРАГИША НЕДОВИЋ“, која на најбољи начин осватљава живот и дело једног од најзнаменитијих композитора и текстописца српске народне музике двадесетог века, који је стварао у духу изворног мелоса. Мало упућени љубитељи музике многе Недовићева песме сматрају изворним народним песмама, иако се  зна ко је њихов аутор.

О генијалности Драгише Недовића најбоље говори један од најбољих српских композитора Обрен Пјевовић. Када су га питали ко је најбољи српски композитор он је рекао:

-Драгиша Недовић је најбољи, затим празнина, па остали.

То довољно говори каква је музичка громада био композитор и текстописац Драгиша Недовић.

Током промоције проф. др Драган Батељевић је предао г. Милораду Ђошићу из Удружења о заштити ћирилице „ДОБРИЦА ЕРИЋ“,  Завештање Стефана Немање о језику.

Приредио за СТВ Чикаго, Зоран ЈАКШИЋ

Фото: Зоран ЈАКШИЋ и архива

П. С. Рубрику о Драгиши Недовићу сам написао захваљујући помоћи и сугестијама аутора књиге о Драгиши Недовићу, проф. др Драгану Батавељићу, Правни факултет Универзитет у Крагујевцу. Господин Батавељић је угледни члан Светске асоцијације правника САД – Вашингтон.