САВА ХИЛАНДАРАЦ

Сава Хиландарац (чеш. Sáva Chilandarec, световно име Славибор Бројер, чеш. Slavibor Breüer; Кутна Хора, 8. јул 1837 — манастир Хиландар, 14. јануар 1912) је био Српски монах који је живео у манастиру Хиландар.

SAVA HILANDARAC

Као католик, школован је са знањем три језика (чешког, немачког и латинског). Као младић уредио је кутнахорски архив и библиотеку, а будући немирног духа често је мењао место становања, путујући по родној Бохемији, Моравској и по Европи. Тако га је 1878. године пут довео у Костолац у далекој Србији, где је дошао са тројицом сирочади о којима се бринуо.Захваљујући познанству са нишким архимандритом Василијем, Славибор 1881. године прелази у православље и исте године, са тројицом сирочади о којима се бринуо, одлази у Хиландар.Целу деценију је радио најтеже послове и маштао да једног дана буде задужен кључевима манастирске библиотеке. Тек 1894. године, стицајем околности та жеља му се испунила.

SAVA HILANDARAC

Наиме, после притужби посетилаца манастира, међу којима је било и важних државника, да је библиотека у расулу, Савет стараца у Хиландару је некоме морао да повери посао сређивања рукописа. Једини калуђер који је имао знања да то уради био је Сава. Две деценије је сређивао манастирску библиотеку и архив. То је био први попис свих рукописа, старих књига и уопште вредности манастира Хиландара.

Свој први рукопис, Мали каталог, Сава је 1897. године послао у своју отаџбину и исте године он је штампан у Прагу. Десетак година касније понудио је знатно допуњен каталог Српској краљевској академији, али он из непознатих разлога није угледао светлост дана. Тек 1997. године, након оживљеног интересовања за овог чешко-српског монаха, Народна библиотека Србије (у којој се данас чува Савин каталог) је објавила његово дело о манастиру Хиландар, под називом Историја манастира Хиландара: успомена на седамстогодишњицу оснивања.

SAVA HILANDARAC

Осим писања литерарних радова Сава је био врстан ботаничар. Свој хербаријум са преко хиљаду најразличитијих биљних врсти поклонио је тадашњој Великој школи у Београду. Данас се та његова збирка чува у хербаријуму ботаничке баште Јевремовац.

hilandar-manastir

Када је 1896. године краљ Александар Обреновић посетио Хиландар, остао је затечен изгледом манастирске библиотеке, коју је Сава за само две године учинио једном од сређенијих на Светој Гори. Том приликом краљ Александар га је одликовао Орденом Светог Саве.

Славибор Бројер, односно монах Сава Хиландарац, упокојио се у Хиландару 14. јануарa 1912. године.

извори:

  • Ненад Карамијалковић: Сава Хиландарац, чешки чувар српског културног блага
  • Архив САНУ
  • Писмо Саве Хиландарца о посети краља Александра Обреновића манастиру Хиландар
 
 
Жика Ракић дипл.историчар,професор
посетите категорију култура на линку http://srpskatelevizija.com/category/kultura/
(Visited 684 times, 2 visits today)

You might be interested in

Comment (1)

LEAVE YOUR COMMENT

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*