МАНАСТИР БУКОВО КОД НЕГОТИНА

МАНАСТИРИ У СРБИЈИ

Неготинска крајина данас се географски, углавном, поистовећује са Општином Неготин. Крајина се налази на тромеђи Србије, Румуније и Бугарске.Сматра се да је Неготин насеље које је настало у време пада српске деспотовине под власт Турака, 1459. године. Међутим, најстарији до сада познати писани историјски извори о Неготину и Крајини потичу из турских пописних књига Видинског санџака из XVI века. Неготин је 1530.године, на основу тих извора, био мало сеоско насеље са 55 кућа. Данас је једно од најзначајнијих и најпосећенијих места манастир Буково.

Најсветлије странице своје историје, које је обележио Хајдук Вељко херојском одбраном Крајине од Турака, Неготин исписује између 1811. и 1813. године.

Сада у манастиру Букову нема никаквих писаних података ни споменика о његовом оснивачу. По предању Буково је задужбина краља Милутина с краја 13. века. Буково би по томе подигао краљ Милутин(1282-1331) после победе над Шишманом-Видинским кнезом(1291). Сва је вероватноћа да и ова Светиња спада у број задужбина великога краља Милутина.

Осим овога предања, постоји још и то да је оснивач манастира Свети Никодим тисмански. Ово је могуће стога што постоје докази да је Свети Никодим живео и радио у Тимочкој крајини. До ослобођења од Турака, 1833. године, Буково се у писменим изворима јавља само неколико пута.

Чешће се јавља манастир Блатски (Блацки, Платски). На једној карти из доба аустријске окупације (1718-1739) унешен је Блатски (Plazze) јужно од Неготина, на средокраћи између Неготина и села Буковче. Од овог манастира немамо данас никаквог трага. Зато се може десити да се ради управо о манастиру Буково.

Најстарије и највредније фреске су: Богородица са Христом – на своду и фреска Арханђела Михајла на улазу у Цркву. Последњи слој живописа је рађен 1902. године у романтичарском маниру по нацрту Стеве Тодоровића. Фреске је урадио његов сарадник, сликар из Књажевца, Милисав Марковић. Звоно је манастиру поклонио Књаз Милош Обреновић, тридесетих година XIX века.

Манастир лежи на падини Братујевачке косе, богате водом и бујном вегетацијом. Манастир је положен на узвишици тако да се са његовог дворишта види цела долина Неготина са околним селима. Порекло имена манастира данас се само може нагађати. Једни мисле да је манастир добио име по буковој шуми која окружује манастир. Други кажу, да му име потиче од водене птице „бука“, које је овде било много у времену док још није био исушен неготински рит.

Захваљујући чињеници да је манастиру враћена одузета земља данас се на њој обрађује десетине хектара разних врста грожђа од кога се прави првокласно вино.

Жика Ракић дипл.историчар,професор

foto: youtube printscreen

Nedavne objave